U spomenicu

            



 ( prijatelju Simi J. Avramovicu)

Kad potece mladost, sto nas sluzi sada
I pokida zivot sve zice veselja,
Kad nas borba smori i nevolja svlada,
I nestane davno mnogih prijatelja -

Kad jesenji vetar s nepogodom dune,
I tajni se odjek zahori u miru,
Znaj: to jece moje pokidane strune,
To udara proslost u srebrnu liru.

Vaskrsne li tada nase mlado doba
I doleti spomen sa veselim zvukom,
Ti se blago nasmej na verima groba,
I svega se seti  i omahni rukom...

                        1887.



                                                Vojislav Ilic


    U SPOMENICU

Zivot je ljudski sto i dim,
Carobne, tuzne slike lete s njim;
Za jedan tren, za jedan cas,
Pa kao i njih nestaje nas -
I samo prazna uspomena
Ostaje dalje za vremena.

Moj dragi Cone! Dan ce doci,
I zapitaces sebe sam:
Ah, gde su one bajne noci,
I gde se dede onaj plam?
I prijatelji gde su znani?
I gde su moji mladi dani?

  Jer nas je zivot sto i dim,
  Carobne, tuzne slike lete s njim -
  Zalud ih natrag zoves sebi,
  Vreme se smeje njima i tebi.

                    1888.