Iz beleznika

            



           1.
   Slobodna zemljo, po kojoj se krecem,
Slavicu tebe uvek, ko i sada,
I tvoja polja, okicena cvecem,
Gde pasu tvoja sviloruna stada.
U tebi vlada red i blagostanje,
Pa i tvoj narod naravi je retke:
Zabava mu je - kolo i pevanje,
A zanimanje - stocarstvo i spletke.
On se u tome izvezbo toliko,
Da ga pod suncem ne nadmasa niko.

            2.
   Po tebi reke beleskaju hladne,
(Jedna se od njih Cemernica zove)
Po njima leti, kada sumrak padne,
Brdjani dodju i pastrmke love
Po svu noc dragu... Srebrni talasi
Sumorno biju o obale mirne,
I trska sumi i trepere glasi,
Ponocni lahor kad je krilom dirne;
A camac leti i talase reze,
I jednolika pesma se razleze.

            3.
   Ah, sta sam puta u julijske noci
Bludio samac kraj pustih obala,
I sluso pesme po tavnoj samoci,
I sum i zubor razigranih vala...
Plavo Dunavo, secas li se mene,
I da li cujes poznanika stara,
I vi, obale, cvecem pokrivene,
I vi, kolibe ubogih ribara?
Davno sam vase napustio vale
Za drugo cvece i druge obale.


            4.
   Sudba je htela da se strasno sali,
I oborila je gromove na mene;
I moji dani, kao burni vali,
Razbijahu se o granitne stene.
Nesrecna ljubav bese svemu vesnik!
Istina, od tad dade mi se zgoda,
Te politicar postadoh i pesnik,
Veliki pesnik svoga molog roda;
Sad blagostanju ne nadam se visem,
S uspehom veksle i stihove pisem.


            5.
   Tamo gde Drina kroz pitome strane
Sa burnim tokom orosava cvece,
Zalosna vrba gde savija grane,
I beo lelek na sprudove slece -
Potrazih mira. Slusajuci vale
Ja sam, sumoran, zabavljao se s time;
I vikom tero preplasene zdrale,
I njeno slatko spominjao ime,
I dan za danom terao u lovu,
I pevao pesmu od prilike ovu:


            6.
"O kriva Drino! Ti si krasna reka
( Nisi ni burna ni luda da reces).
Al' kakav bol te goni iz daleka,
Te tako krivo sa tutnjavom teces?
Te plavis polja i obale rosne?
Tvoj burni talas tvoje medje roni
Izmedj Srbije i junacke Bosne.
Sumi, ah sumi, s blagoslovom Boga,
Neka nam usi oglunu od toga".


            7.
   Obuci, muzo, svecano odelo,
Svecana j' pesma, koju cu poceti;
Sumoran glas ce biti ko opelo,
Il' ko uzdah, sto iz grudi leti.
Suton je pao... Dan i sunce ode,
Al'dusa s tugom svetlosti se seca.
Upalicemo buktinju slobode
Mesto lojanih novinarskih sveca -
A njezin plamen nije tako mali,
On moze, muzo, nebo da zapali!


            8.
   Tugu cu svoju pokloniti rodu
I grobovima otadzbine svoje,
Da silno jekne usklik za slobodu
S usana tvojih i sa lire tvoje.
Bezumno, strasno, sa smehom i placem,
A oruzani mrznjom za tirane,
S buktinjom, lirom i britskim macem,
Proslavljacemo osvetnicke dane -
I kao zvona grmicemo tada
Sa ravnih polja i sa barikada.

                     1888.