Domovina

            



Neka druga zemlja u sreci sija,
meni si ti uvek najmilija.
Nek drugu zemlju bogatstvo kiti,
u tebi volim siromah biti.
Sem tebe nikud ne trazim blaga
                      Srbijo draga|

I ako kadgod na stranu podjem,
opet cu tebi natrag da dodjem
ko mile laste, sto nekud lete,
al' posle opet natrag dolete.
Van tebe necu da znam za blaga,
                      Srbijo draga|

Nek tudje nebo radost prolama,
nek tudje gore jece s pesmama,
ja volim, majko, u tebi biti,
pa makar mor'o i suze liti.
Van tebe necu srece ni blaga,
                      Srbijo draga|

Tek kada gusle preda mnom gude,
pa mi se zelje sinovlje bude;
kad cujem tvoju negdasnju slavu,
ja onda ves'o podizem glavu,
ko da sam steko silnoga blaga,
                      Srbijo draga|

Kada o Vuku slusati stanem,
ja onda gnevom sinovljim planem.
Al' kad se Milos u pesmi peva,
e onda milje dusu razgreva,
a srci nova pridodje snaga,
                      Srbijo draga|

Kada se o turskom zulumu zbori,
krv mi uzavri, kipi i gori.
A kad se peva o Veljku slavnom,
il' bojnom polju, Misaru ravnom,
to mi je draze od svetskog blaga,
                      Srbijo draga|

Neka te moje uzdanje prati,
nek ti se negdasnja slava vrati|
Neka te tuga zanavek mine,
neka ti sunce zanavek sine|
Od toga veceg ne trazim blaga,
                      Srbijo draga|