Pogodi kako se raste. Pogodi kako se lako stigne do krova, do laste, oblaka punog kise, do neke zvezde daleke i vise i jos vise u cudne neke plave. Pogodi da li kroz kragnu, kroz nogavice, rukave, dok neka snaga u tebi i neka lepota u tebi pravo do sunda vodi? Zazmuri pa pogodi. A moda nije ni vazno da se unapred setis. Mozda se najlepse raste kad nista ne primetis. Mozda se najlepse biva veci, jos veci, najveci, - cuteci sasvim citeci, kroz neki tihi nemir sto se u tebi stvori, pa gori, beskrajno gori i nikako da izgori. I niko ne zna sta je. A on traje i traje.