Ja mislim da smo svi redom iz lepe ljubavi rodjeni, ogromne, cudne i drhtave kao jasike zelene. Posle su dosle kolevke, cucle i zubi, i ostalo. I noci kad smo kmecali. I pelene. Pelene. Pelene. Svejedno je da li su oblaci jesenjim nebom tumarali, ili je kosava bila, ili je mecava bila, ja mislim: oni su videli sva sunca kad su nas stvarali. Zato je kosa bebama meka i topla kao svila. Ja mislim da su se voleli i mislim da su zamisljali najlepse usne za nas, najlepse oko i dlan. I zeleli su da budemo najbolji na ovom svetu. Da li se ikad upitas, licis li na njihov san? Mama i tata su stari vec i kazu: ljubav vene. A ljubav njihova ostaje i u nama se siri. I nastavlja se. Nastavlja u nekom malenom svrci sto ce iz naseg srca uskoro da izviri.