Toliko mi je dosadno da ne znam sta cu. Kad izlazim iz skole nakrivim kapu na levo oko i pobijem se sa trojicom bar da me vide devojcice. Devojcice su smesna stvorenja dugonoge, okrugle, pegave ili kratkovide, mnogo lazu i ogovaraju i pisu ljubavna pisma koja mi stave pod klupu. Meni je sve to dosadno. Ipak procitam pisma, najlepse reci prepisem - ako mi nekad zatreba, a od onog sto ostane napravim papirne ladje, napravim ptice, slanike, zabe, i bajagi se igram a tako mi je dosadno. Dosadno mi je da porastem, da nosim tesne cipele i da se ozenim. Oni koji porastu prvo se danima mrze onda se danima svadjaju. Jedino mi je zao mog tate. Da je ostao decak - kao ja, bas bismo divno mogli da se druzimo i da zajedno budemo zaljubljeni u nastavnicu istorije. Sve ostalo mi je dosadno. Toliko mi je dosadno da ne znam sta cu, nego nakrivim kapu na levo oko i pobijem se jos sa trojicom. Cak i kad nema devojcica.