Kradu mi pamcenje, Skracuju mi proslost, Otimaju vekove, Dzamijaju crkve, Araju azbuku, Cekicaju grobove, Izdiru temelj, Razmecu kolevku. Kud da cergam s Visokim Decanima? Gde da predignem Pecarsiju? Uzimaju mi ono Sto nikome nisam uzeo, Moje lavre i prestonice, Ne znam sta je moje, Ni gde mi je granica, Narod mi je u najmu i rasejanju, Pale mi tapije I zatiru postojanstvo. Zar da opet zatrapim Svete Arhangele? Da mi pomunare ponovo Ljevisu? Ocni zivac su mi odavno rasturili, Sad mi i beli stap otimaju, Zrtveno polje sa krvavom travom Ne smem da kazem da je moje. Ne daju mi da udjem u kucu Kazu da sam je prodao, Zemlju koju sam od neba kupio Neko im je obecao. Ko im je obecao Taj ih je slagao, Sto im ne obeca Ono sto je njegovo? Zato jurisaju na mene udruzeni Kivni sto sam ih poznao. 1987.