Brankova zelja

            



Ja poznadoh sto nesam poznav'o,
Prvi sanak ja sam vec odspav'o,
Prvi sanak grobovanja moga,
Prvi sanak mira vecitoga.
- Preletela letom vrh meneka
Polovina polovine veka,
A ja lezim u dalekom kraju,
U tudjini, tudjem zavicaju.
Sto to trese moje ledne grudi?
- Trosni pep'o lako se ne budi.
Kanda bruje topovi sa strane
Gde sam mlade prozivov'o dane.
Il' se rusi, il' se nesto zida,
Il' bas raja okove raskida?
Svice l' zora one srece lepe
Za kom srca i u grobu strepe?
Klice l' vila iz srbinskih gora?
Je l' vec ora koja doci mora?
Jeste, jeste - boj se ljuti zace,
Markov topuz iz mora iskace,
Srbin dize maca plamenoga
Na Turcina, na dusmana svoga.
Skotija se besomucno strvi,
A moj Srbin nece zalit' krvi;
Krv ce teci potokom i rekom
Gde se suze ronise lelekom;
Krv ce teci preko srpskih strana,
Al' ce suza biti ubrisana;
Poletece veliko i malo,
Da odbrani sto se srpsko zvalo;
Zaigrace kolo vitezova,
Divna slika mojih mladih snova,
Sto sam negda tako zeljno cek'o, -
- A moj pep'o da je na daleko!

A kad bude, pa ti muka mine,
Kad sloboda kao sunce sine,
Kad se krvca opere studencem,
A junaci ovencaju vencem,
Srpske zemlje okite se mirom,
Srpska deca ruzom i simsirom,
Srpske mome strukom ruzmarina,
Srpska majka kad zagrli sina, -
Kad se sunce na skole osme'ne,
Haj, na skole i darove njene;
Mudre knjige kad polete letom,
Da Srbina izjednace s svetom;
Kad zapeva Ravijojla vila:
"Sad je java sto sam nekad snila!"
- Zar ni onda, kad se meti stize,
Kosti moje da ne dodju blize!
Tudja raka ledena je raka,
Tudja zemlja nikad nije laka,
U daljini mucno li se leska,
Tudjina je i mrtvacu teska.
Haj, Srbine, a moj zivi brate,
Zadrkcem se kad pomislim na te!

Srpska momo, sele moja mila,
Ti mi nesi groba ni vidila,
Ta ni groba, ni na grobu cveta -
Tudja noga po njemu se seta.
Srpski doli, puni rajska cara,
Srpske gore, zeljo moja stara,
I potoci sto zubore tudi,
mrtvo srce jos za vama zudi, -
Za potokom , za zelenim lugom,
Za slavujem, mojim starim drugom,
I za poljem rasnim i zelenim,
I za lipom, za mirisom njenim,
Za pesmama sto se tuda ore,
Sto se ore od gore do gore!
Strazilovo, divno Strazilovo,
Ja sam tebe u zvezdice kov'o,
Tebi pev'o, o tebi sam snev'o,
Al' od tebe nesto i zahtev'o:
Kad me smrtca otrgne od ljudi,
Da me primis ti u tvoje grudi!
Zar ti nikad nije na um palo
Sto si negda Branku obecalo?

Srbe brate, i Srpkinje sele,
Kojima se joste dance bele,
Rastav'te me sa ovom daljinom,
Moje kosti operite vinom,
Pa ih nos'te nasem zavicaju,
Zavicaju, mom negdasnjem raju.
Prenes'te ih, braco moja mila,
Pored onog ubavog Belila,
Kroz Karlovce, gde sam mladost prov'o,
Pa na ono mirno Strazilovo;
Tu jos jednu staru otpevajte,
Tu mi, braco, kosti zakopajte,
Tu bih mrtav prava mira dost'o -
- Srbadijo, ne bilo ti prosto!