Kad mi opet dodjes, ti mi pridji tada,
Ali ne ko zena sto cezne i voli,
Nego kao sestra bratu koji strada.
Trazec mekom rukom mesto gde ga boli.
Puna nostalgije beznadezne, duge,
Ne secaj me nikad da bi mogla doci
Zadocnela radost iz dubine tuge,
Ko ponocno sunce iz dubine noci.
Jer ti ne znas, bedna| kroz sve dane duge
Da te voljah mesto ko zna koje zene|
U tvom caru ljubljah sav car neke druge...
I ti bese samo sen necije sene...