Put mesecev srebrn niz more se vidi, Lezi beskonacan vrh zaspalih vala. Mir. Zadnji je talas dosao do hridi, Zapljusno setno i umro kraj zala. Noc mirise tuzno cempresovom smolom. Nebo pepeljasto. I kopno i voda Ko da nocas disu nekim cudnom bolom, Tiha tuga veje sa dalekog svoda... Sto srca nocas kucaju u meni, I celo mi bice budi se i dize Casom nekoj zvezdi, a cas kakvoj zeni. Sve kipi u meni, ko plima kad stize: Kao sad da postah| Dokle zvezde brode Jedne bezimene noci, pored vode.