U ropstvu

            

 
 
                Nekad smo svi znali jasno,
                od najnepismenijeg seljaka
                pa do gospode i dece njine,
                sta je rodoljubivo i casno,
                i sta treba da cine
                potomci negdanjih junaka.
 
                Ne mogu da poznam narod
                cije su pevali vrline
                pesnici od Branka do sada.
                Srpsko stado malo
                sve do poslednjeg runa
                razbilo se i osugalo.
 
                Postali smo zemlja
                robova i potkazivaca
                i stokatnih zelenasa.
                Pune su nam ulice sada
                postovanih zlikovaca,
                a zatvori nevinih robijasa.
 
                Na ledjima kao da grbu
                nosim od bola i stida,
                i ulicama kad idem,
                kao da mi blato baca
                pogled oholih stranaca
                u lice, i svakog dana
                veo mi se po veo skida
                sa rugoba nasih rana.