Djacki rastanak

            



. . . . . . . . . . . . . . . .
. . . . . . . . . . . . . . . . 
Oj, Karlovci, mesto moje drago!
K'o detence dosao sam amo;
Igra bese jedino mi blago;
Slatko zvah ja med i smokvu samo.
Dete malo - goluzdravo tice -
Dodje tice, pa se tu navice;
Ovde, ovde, gde krioce malo
Prvi put se sretno ogledalo;
Iz pocetka, od grane do grane,
Od drveta jednog do drugoga,
Dok je smelo setiti se strane,
Setiti se neba visokoga,
Dok je moglo krila svoja laka
Nebu dici tamo pod oblaka!
Pod nebo se dig'o ptic i sada;
Al' veseo nije k'o nekada!
Gleda dole, reku, vrelo, luga,
Drva, zbune, gore i vrleti,
Pa mu s' cine do toliko druga,
Do toliko uspomena sveti',
S kima dane prelepo probavi,
Pa ih sada mora da ostavi.
Tesko mu se, tesko rastaviti;
Ali sta ce, kada mora biti!
Za njih srce njemu mlado tuce,
Ali nesto na daleko vuce...
. . . . . . . . . . . . . .
. . . . . . . . . . . . . .
Vinogradi, zbogom umiljati,
Zbogom grozdje, - necu te ja brati!
Ao, berbo, tebe zalim kletu!
Ta sta lepse od tebe na svetu?
Ko tebeka nikad ne video,
Sta je joste sirotan video?
Ao, braco, amo u to doba,
Dodji, vidi, cuj, pa hajd' u groba!
Zora zori, sve poustajalo,
Pa s' uz brdo veselo nagnalo;
Svirac svira, puske popucuju,
Mome poju, momci podvikuju -
Joste malo - eto vinograda.
Gledaj sada ubavoga rada:
Beri, nosi, cas dole cas gore;
Momci klikcu, a pesme se ore:
"Zivo, zivo!" jedan drugog kori;
Zivo s' radi, al' niko s'ne mori.
Gledni samo, posle uje svake,
Gledni, brate, one noge lake!
Ta tek sto se svirac cuje
Vec u kolu s' podskakuje.
Kolo, kolo, svirac svira,
Noga zemlju ne dodira;
"Sitno, brate, ijujuju!"
Momci cili podvikuju;
"Svirac svira,
ne da mira,
A jos vise devojcice,
Njine oci i nozice!
Dede, brate, ijujuj,
De, poskoci, ne luduj!
Ko bi jako momak bio,
Pa se ne bi pomamio!
Ao, sele bosonoga,
Zla ti maja do zla Boga -
Ne dala ti carapica,
Ni laganih papucica,
Da ucinis klepa klapa -
Za tobome, duso, skapa'!
Oho, sele vita stasa,
Drz' se braci oko pasa!
Kolovadja kolo vija,
Kolo leti, znoj probija -
Al' u tvoji' nedri tude
Okle snega do dve grude?
Cudo, sele, divno cudo,
Ala bih se mladjan grud'o!"...
Kolo, kolo, nasa dika,
Puska puca, cika, cika,
Pa sve tako, pucaj, beri,
Pevaj, igraj, do veceri.
A kad sunce vece seda,
Besna momcad jos se ne da;
Ide kuci, podvikuje,
Puni puske, popucuje,
Svirac svira, moma poje:
"Kolovodjo, zlato moje!"...
Pa u krcmu, te do zore,
Kolo igra, pesme s' ore;
A u zoru s' zajuhuce,
Udri opet ka' i juce.
Zbogom pesme, zbogom kolo,
Zbogom momci naokolo,
Zbogom kito moma mladi',
Zbogom grozdje, zbogom vinogradi!
. . . . . . . . . . . . . . . . .
. . . . . . . . . . . . . . . . .
Sunce jarko zaslo vec odavna;
Ot's'o danak, dosla nojca tavna.
Mome platno davno pokupile,
Pa s' odavde mene izgubile.
Sve mi milo nojca rasplasila;
Sto ne mogla, u tamu zavila...
Al' opet ceni se meneka
Kao bela da zorica zori:
Tice poju, gore stoji jeka,
A kraj mene potocic zubori.
Ja se setam, druzina sa mnome.
Mi idemo Strazilovu tome.
Pod nogama ona rosna trava,
A sa strane brda mirisava,
A ovde se potok posalio,
Pa nam puta mladim preprecio;
Preko njega skacemo lagani,
I evo nas na drugojzi strani.
A odavde sve jos ubavije -
Kako samo dolina se vije!
Kako gora podigla se gusta!
A po gori sva ta lipa pusta!
Lipa cveta, cvetici mirisu,
A uz miris vetrici uzdisu;
A uz vetric kosi poklikuju;
Uz kosove braca podvikuju:
"Ao, dance , ala si mi beo!
Jos bih dugo gledati te hteo!
Al' kad mi se vece smrci mora,
Nek' se smrkne izmedj' ovih gora!
Tu nek mi se hladna kopa raka,
Tu ce meni zemlja biti laka"...
Zbogom ostaj, krasno Strazilovo!
Mlogi te je u zvezdice kov'o;
Mlogi rece: Ao rajska sliko!" -
Al' ko ja te rad ne im'o niko!
. . . . . . . . . . . . . . . 
. . . . . . . . . . . . . . . 
. . . . . . . . . . . . . . .
. . . . . . . . . . . . . . .
Tambur, tambur, sitna tamburice -
Udri, pobro, u sicane zice!
Danas ima, a sutra nas nema,
Hajd' u kolo, ko ce tu da drema...
Kolo, kolo,
Naokolo,
Vilovito,
Plahovito,
Napleteno,
Navezeno,
Okiceno,
Zacinjeno -
Brze, braco, amo, amo,
Da se skupa poigramo!
Srbijance, ognju zivi,
Ko se tebi jos ne divi!
Hrvacane, ne od lane,
Od uvek si ti bez mane!
Oj Bosance, stara slavo,
Tvrdo srce, tvrda glavo,
Tvrd si kao kremen kamen
Gde stanuje zivi plamen!
Ao, Ero, tvrda vero,
Ko je tebe joste ter'o? 
Ti si ka'no hitra munja,
sto nikada ne pokunja.
Ao, Sremce, gujo ljuta,
Svaki junak po sto puta!
Crnogorce, care mali,
Ko te ovde jos ne hvali?
Macem bijes, macem seces,
Macem sebi blago teces:
Blago - Turska glava suva,
Kroz nju vetar gorski duva!
Oj sokole Dalmatince,
Divna mora divni since!
Oj ti krasni Dubrovcane,
Nas i danas beli dane,
Ta se pesma iz starine,
Puna slave i miline!
Oj Slavonce tanani!
Banacane lagani!
Oj Bacvani zdravo, zdravo,
Ko j'u pesmi veci djavo!
I vi drugi duz Dunava,
I vi drugi gde je Drava,
I vi drugi, tamo, amo,
Amo da se poigramo!
Hvatite se kola toga,
Od visnjega je ono Boga!
. . . . . . . . . . . . 
. . . . . . . . . . . .