Nema mene al ima ljubavi moje; Vidim je u suncu i zemlji gde nam trunu kosti. Dovrsava se dan u njenoj zahvalnosti Slicno muzici slicno praznini, spokojem. Ona ce sacuvati namere moje i tvoje I vaskrsnuce mrtve rodjendane po milosti, U podnozju vetra nemerljiva sen oholosti Nestace u pepelu onih sto vise ne postoje. U pusto srce u mrtvo vreme me zovi, Minula ceznjo, da se svet ponovi. Ako ne saznah ljubav i uspavah svoj um, Pa mi je prazan dan koji jos dosao nije, Ko granu koja se izduzuje u uzaludan sum Neka me vetar nedostojnog obavije.