Boj na Kosovu
Dusan Radulovic
Lica:
CAR LAZAR I CARICA MILICA
VUCE BRANKOVICU
MILOS OBILICU
BANOVIC STRAHINJA
KOSANCIC IVANE I VERNA MU LJUBA
PISAR
TOPLICA MILANE
JUG BOGDANE I DEVET JUGOVICA
MAJORDOM
KNEZ
SERDAR
BAN
GROF
VRAN GAVRANE
SLUGA
NAROD
NEPRIJATELJ
SEBRI
TE VE REPORTER
TE VE SPIKER
RADIO REPORTER
KICA I MICA (cuveni tandem "s lica mesta")
NARATOR
Narod: MILI BOZE CUDA GOLEMOGA
JALI GRMI, JAL' SE ZEMLJA TRESE
JALI SE BIJE MORE O MRAMORJE
NITI GRMI, NIT' SE ZEMLJA TRESE
VEC POCINJE
INDEKSOVO RADIO-POZORISTE!!!
BOJ NA KOSOVU!!!
Narator: Ekipa iskusnih istoricara INDEXA 202, posle visegodisnjih
istrazivanja, proucavanja, otkrivanja, rada na terenu i u
kabinetu uspela je da zavrsi, kompletira, sacini EPOHALNO,
REVOLUCIONARNO, KAPITALNO DELO savremene istoriografije -
BOJ NA KOSOVU!!!
Reklame!!!
Ko je koga izdao?
Ko je otisao, a ko ostao?
Ko je znao, a ko je bio iznenadjen akcijama neprijatelja!?
Sta se desavalo pre, a sta posle boja na Kosovu?
Kakav je bio raspored snaga na Kosovu uoci boja?
Sve to i jos sto-sta u studiji: BOJ NA KOSOVU!!!
U tri boje, tvrdi i meki povez, na jezicima naroda i narodnosti
U pretplati - 30 odsto jeftinije!!!
Narator: BOJ NA KOSOVU - DOKUMENTI! Prekopavanjem po vekovnoj prasini
arhiva, dosli smo do originalnih traka iz tog vremena,
trake su vec na nasim magnetofonima, do kaseta koje su
u video rekorderima, do strogo poverljivih pergamenata
i spisa kojima su se nasi istoricari koristili pisuci
BOJ NA KOSOVU! Samo za vas, Kosovska bitka iz dana u
dan! Osmi junij leta gospodnjega hiljadutristaosamdeseti-
devetog!
(Na dvoru Ivana Kosancica, divnog, raspevanog letnjeg jutra.)
Ivan: Neko ce mi platiti za ovo! Ne zvao se ja Kosancic Ivane
ako ne uhvatim one sto mi poharase vocnjak i mladice
posekose!
V.Ljuba: Gospodaru Kosancic Ivane, sebri pricaju da se neprijatelj
odavno sunja ovuda. Mora da su oni.
Ivan: Ne budali, moja verna ljubo! Mislis da ja ne znam da
neprijatelj radi vec godinama!? Koliko sam puta bio kod
Cara Lazara u Krusevcu gradu i govorio mu o tome, a on
nista! Vojsku ne dize, vec saziva graditelje da zida
Ravanicu, seto po knezevini sa Vukom Brankovicem, svadja
se sa Caricom Milicom i lovi sa Milosem Obilicem.
V.LJuba: Gospodaru, prica se da je pozvao velmoze na veceru u
Krusevcu gradu?
Ivan: I to znadem, moja verna ljubo! Sinoc mi je soko, tica siva,
sitnu knjigu donosio.
V.Ljuba: Pa ides li, gospodaru?
Ivan: Idem, nego sta! Da im ja kazem kakva je situacija ovde!
Nemaju oni pojma sta se stvarno zbiva! Zaseli u Krusevcu
gradu, a za nas ovde bas ih briga njih! Ja salji sokolove
tice sive sto no sitne knjige nose, salji, salji, ne mogu
vise ticurina da se navasem, a oni - sta! Zovu me na veceru!
V.Ljuba: Neko udara vrata, gospodaru.
Ivan: Vidi ko je, moja verna ljubo.
V.Ljuba: To nam stize Toplica Milane, gospodaru!
Ivan: Dobro dosao, div junace!
Milan: Bolje te nasao, junacino!
Ivan: Pa kako si, Toplica Milane?
Milan: Pobratime Kosancic Ivane, ne valja! Nista ne valja! Polja
su mi neobradjena, nemam sebara.
Ivan: Ti! Nemas sebara? Ne sali se Toplica Milane, toliko imanje,
toliko sebara imas...
Milan: Bese nekad, Kosancic Ivane. Sada mi odlaze sebri, odseljavaju
se. Pitam zasto, a oni kazu - trbuhom za projom, bolja zemlja
zove. Pa ti bar znas moju zemlju, toku da posadis - oklop
da nikne! Pitam, boje li se cega, da ih nije neko zastrasio,
a oni cute i odlaze. To se mora zaustaviti!
Ivan: Dobro zboris, Toplica Milane. Mora!
Milan: Ko ce Kosovo da brani kad neprijatelj navali? Ako svi sebri
odu...
Ivan: Polako, polako. Kad zatreba, skupice se mnostvo ljutih
oklopnika, doci ce i velmoze, nijedan herceg nece izostati,
knezevi ce macem, a banovi sabljom. Grofovi ce poslati
strelce, svi ce zaleci!
Milan: Bojim se da su to samo puste zelje. Gledaj kako neprijatelj
nadire.
Ivan: Pobratime Toplica Ivane, mi idemo do Krusevca grada na
veceru kod Cara Lazara. Sve cemo mu potanko ispricati -
i da sebri odlaze, da se iseljavaju, da neprijatelj osvaja
sve vise zemlje, ispricacemo i za poharane vinograde, a
cujem i da na manastire udaraju. Otici cemo i sve cemo reci.
Milan: Dobro zboris, Kosancic Ivane! Treba sve reci, ni po babu,
ni po stricevima! Idem sada, a kad podjes javni mi se da
putujemo zajedno.
Narator: Do kakvih su podataka dosli nasi istrajni istrazivaci kada
je rec o devetom juniju hiljadutristaosamdesetdevete. Da
vidimo...
(Prijatno letnje vece na dvoru Kosancic Ivana.)
Ivan: Pisar! Gde je pisar!
Pisar: Zvali ste me, gospodaru?
Ivan: Naostri pero guscije pisaru ti, presavi tabak i pisi sitnu
knjigu Car Lazaru.
Pisar: Kako ti kazes, soku Ivan.
Ivan: Dakle, pisi... Gospodaru Car Lazare, ja sam zdravo i dobro
sto i tebi od srca zelim. Pisem ti... je l' pises?
Pisar: Pisem, pisem...
Ivan: Car Lazare, nestalo je poslednje vreme. Neprijatelj hoce
carstvo preuzeti, hoce brzo carevati, oborice nase zaduzbine,
oborice nase manastire, oborice crkvu Ravanicu. Dizi vojsku,
Car Lazare, da se na Kosovu dohvatimo sa neprijateljem i to
hitno! Je l' pises?
Pisar: Pisem, pisem...
Ivan: Daj da potpisem... tako. Procitaj der sad.
Pisar: Da procitam, soku Ivan. Dakle... "Gospodaru Car Lazare,
ja se subjektivno dobro osecam, a zelim i vama takav splet
subjektivnih okolnosti. Car Lazare, situacija je ovde sve
slozenija, dakle slozena ali ne i kriticna. Ipak, zbog
objektivnih teskoca i subjektivnih slabosti potrebna nam je
podrska, jer neprijatelj ne miruje. Stoga racunamo na vase
poverenje koje cete nam hitno sada cak vrlo poslati, a mi
cemo dalje sami kao sto smo i do sada. Potpis - Kosancic
Ivane. P.S. Saljite jos dukata!
Ivan: Cekaj malo od pera pisaru! Nisam ja to bas tako?!
Pisar: Ovo je knjizevni jezik, soku Ivan. Tako se sada govori
i pise u carstvu gospodaru.
Ivan: Alo ti tako kazes... 'Ajde, salji sokola, ticu sivu, sto
no sitne knjige nosi.
Pisar: Kako ti kazes, soku Ivane. Saljem ticu.
Sluga: Gospodaru Kosancic Ivane. Stigao je Banovic Strahinja.
Ivan: Neka udje, neka udje odmah!
Banovic: Zdravo da si, Kosancic Ivane!
Ivan: Zdrav mi budi, Banovic Strahinja.
Banovic: Jos je kod tebe ovaj pisar? Kakav je sad?
Ivan: Ma znas da je kod mene vec godinama. Sad je moj covek od
poverenja. Muhamed Bakljavi. Sjajan momak, zna ovu novu
terminologiju, ovo kako se sad pise u carstvu. A sto je
poverljiv, a sto je skroman... cudo jedno.
Banovic: Blago tebi s takvim pisarom, nego sto si me zvao?
Ivan: Da te pitam Strahinja, hoces li sa mnom da uhodimo
neprijatelja?
Banovic: Ne mogu ti, Kosancic Ivane. Mene tamo znaju. Muvao sam se po
Kosovu ravnom onomad kad sam trazip Vlah Aliju. Tad su
mislili da sam njihov, ali me i tada jedan poznao. I mene
i djoga mi i hrta Karamina. Nije hteo da me oda neprijatelju,
inace bih bio kraci za glavu.
Ivan: Znaci, neprijatelja sam da uhodim?
Banovic: Ma sta ima da ih uhodis? Zna se i ko su i koliko ih je! Sta
je bilo sa mojim izvestajem - nista!
Ivan: Moram poci, Banovic Strahina! Zvao me Car Lazar na veceru u
Krusevcu gradu. Sve cu mu reci, sta je i kako je ovde na
Kosovu ravnom.
Banovic: Tja, dobro ako moras, ali kazem ti sve se zna.
Reklame!!!
Pali se lako - ne gasi nikako!
Pec "Kapatrijarsija"!!!
Narator: A dana desetog junija leta gospodnjeg hiljadutristaosamdese-
setdevete Kosancic Ivane se vratio iz uhodjenja neprijatelja.
(Topla letnja noc na dvoru Kosancic Ivana. Na prostranoj terasi uz
rujno vino sede dva junaka - Kosancic Ivane i Milose Obilicu.)
Milos: Pobratime Kosancic Ivane, jesi l' neprijateljsku uhodio
vojsku? Je li mnogo vojske u neprijatelja? Mozemo li sa njima
ljuti bojak biti? Mozemo li neprijatelja pridobiti?
Ivan: O moj brate Milos Obilicu, silna vojska neprijateljska! Svi
mi ovde na Kosovu da se u so premetnemo ne bi neprijatelju
rucka osolili. Brojao sam, brojao, pa sam izgubio racun.
Milos: Nija vljda takva i takva stvar?
Ivan: Sve je neprijateljska vojska pritisla! Konj do konja, konj
do konja... i tako dalje.
Milos: Pa sta rade?
Ivan: Slusaju talambase onih bukaca od preko grane, citaju sitne
knjige sto no soko tica nosi, ali one teze.
Milos: Kakve teze sitne knjige, mili pobratime?!
Ivan: Ma one sitnje knjige... onog hodze... kako se zove, na vrh
mi jezika!?
Milos: Pa pljuni.
Ivan: Pu!
Milos: I sta si jos video? Jesi li video gde je cador cara neprija-
teljskog? Zakleo sam se da cu ga zaklati! Stacu mu nogom pod
gr'oce!!!
Ivan: Lud si mi, mali pobratime! Cador je usred neprijateljskog
tabora, pa da imas krila sokolova, pa da padnes iz neba
vedroga - perje mesa ne bi iznijelo!
Milos: E, pa slusaj onda Kosancic Ivane! Ti to mislis caru tako
kazivati?!
Ivan: Nego sta! I njemu i velmozama i narodu! Svima njima!
Milos: Nemoj tako caru kazivati, moze da se zabrine.
Ivan: Pa neka se zabrine.
Milos: Ma reci ovako - "Ima neprijatelja, ali mi cemo njih lako".
Ivan: Kakvi lako, sta ti je?! Kakvi lako!
Milos: Dobro, dobro. Polako, samo ti kazi kako ti rekoh.
Ivan: Ama SVE cu da mu kazem!!!
Milos: Ma nije trenutak! Sta hoces, da uznemiris javnost! Da uneses
strah i pometnju! Da posejes defetizam!?
Ivan: Ma ne znas ti dobro koliko je neprijatelja! Da iz neba plaha
kisa padne, nidje ne bi na zemljicu pala! Pa ja to moram da
kazem u cilju objektivnog informisanja javnosti!
Milos: Ne budali, Kosancic Ivane! Kakvo objektivno informisanje
javnosti u srednjem veku!? Nego ti lepo ka kazes - "Ima
mnogo neprijatelja, ali mi cemo njih dok kazes "keks". To
i nije neki neprijatelj, sve samo neke stare hodze i hadzije,
zanatlije i mlade cardzije, koje ne umeju da se biju, nisu
vicni boju ljutom, vec krenuli sa neprijateljem eto tako, da
se hlebom hrane. A sve neki bolesni od srdobolje." Tako kazi
i neces pogresiti.
Ivan: Ama, necu Milos Obilicu! Pa kod neprijatelja sve mladi, zdravi,
siti i napiti!!!
Milos: Slusaj ti mene, nije trenutak da se objavi sve sto znas! Nije!
Reklame!!!
Postanite i vi navijac
Mancestera
Dendi Junajteda
Liverpula
Kvins park rendzersa
VLAZNIMIJA
Brajtona
Mancester sitija
PRISTINE
Arsenala
Stoktona
EHO!!! Udruzenje navijaca ujedinjenog kraljevsta!!!
Narator: A kad je svanulo prijatno nedeljno jutro, nejzivlje je bilo
na dvoru kod Jug Bogdana i Jugovica. Dakle, nedeljno jutro
jedanaestog junija hiljadutristaosamdesetidevete.
(U balskoj dvorani Jugovicevih. Svi su na okupu.)
Jug B: Jeste li se okupili, Jugovici juge moje?
Juge: (U glas) Sta je stari Jug Bogdane? Kazi oce, sta ne valja?
Jug B: Sebri su se nesto uskomesali. Moramo videti sta hoce, zato
sam vas okupio... Sluge! Pohitajte, moje verne sluge, i
dovedite uskomesane sebre!
Sebri: Pomagaj nam, stari Jug Bogdane, i vi, braco Jugovici!
Jug B: 'Ajd' kazujte, sebri, sta vas muci?
SEbar I: Neprijatelj pritisnuo, sta da radimo?
Jug B: Pritisnite i vi njega!
Sebar I: Kako kad je on organizovan!
Jug B: Pa i vi ste! Imate velmoze!
Sebar I: Moj velmoza nikad nije tu kad treba. Uvek kad se nesto desi
on je u Krusevcu gradu kod verne mu ljube njegove, a i
dece mu.
Jug B: Zar mu verna ljuba i deca nisu u njegovim dvorovima?
Sebar I: Ma kakvi! Poslao je on njih jos odavno u Krusevcu gradu,
a ovde tek navrati da vidi kako ide posao, kaze nam da ne
brinemo, da ce sve biti u redu, sastane se sa drugim
velmozama i onda ponovo ode kod one svoje verne mu ljube...
SebarII :... u Krusevcu gradu!
Jug B: Nije dobro, nije.
SebarII: Mi resili - za njim!
Jug B: U Krusevcu gradu?!
SebarII: Ama gde bilo! Samo da ne trpimo neprijateljskoga zuluma!
Sebar I: Jedino nas vi, Jugovici, mozete spasiti!!!
Jug B: Dogovoricemo se kako da vam pomognemo.
SebarII: Ama, jebes dogovor! Nije sad vreme za dogovor! Treba udariti
na neprijatelja.
Damjan: Polako, sebri! Necete vi Jugovice uciti sta da rade!
Sebri: Ali neprijatelj...
Damjan: Ako smo rekli da cemo da se dogovorimo, onda to znaci da cemo
da se dogovorimo!
Jug B: Polako, Damjane.
Damjan: Pa nece oni nas, Jugovice, da uce kako da se ponasamo!
Sebar I: Ali to se tice svih nas!
SebarII: Carstvo je u pitanju! Jedinstvo!
Damjan: 'Ajde bre kus tamo! Sad je vama jedinstvo vaznije nego nama
Jugovicima!
Jug B: De, de, polako! Razmotricemo situaciju, doneti smernice i
i zakljucke, prave akcije i platformu. Bicete na vreme
obavesteni.
Sebri: Pomagajte, Jugovici!!!
Jug B: Idemo sutra na veceru kod Car Lazara u Krusevcu gradu.
Upoznacemo sve sa situacijom kod vas, koja je slozena ali
ne i kriticna. Subjektivne slabosti, objektivne teskoce,
odnosno snaga...
Reklame!!!
- Drug, gde ces?
- Idem u Beograd, burazeru!
- Ej, ti drugi, gde ces?
- Kako dje cu jado, idem u Beograd!
- Svi odose u Beograd. I ja cu uskoro!
Narator: Blizimo se kljucnom trenutku! Evo do kojih su dokumenata
dosli nasi istrazivaci o tome sta se desavalo vece uoci
boja na veceri kod Cara Lazara. Krusevac grad, mesto skrovito.
Dvanaesti juni hiljdutristaosamdesetdevete.
(Dugacka bogato namestena sofra oko koje susti svila i kadifa.)
Majordom:Njihova carska velicanstva! Car Lazar i Carica Milica!
(fanfare)
Car: Sedite, mili gosti, sedite. Eto slava mi je, pa da vas
posadim za sofru. 'Ajde gospodo i gospodicici... Ti, Jug
Bogdane, sedi ovde desno, pored tebe tvojih devet Jugovica...
Vuk B: Care, Care, a ja Care? Gde cu ja, Care, sesti?
Car: Ti, Vuce Brankovcu, sedi ovde s leva, Milos Obilic ovde na
zastavu, a do njega dve srpske vojvode - Toplica Milane i
Kosancic Ivane...
Ivan: Car Lazare, ja bih hteo nesto o neprijatelju...
Milos: Ama cuti, Kosancic Ivane, znas sta smo se dogovorili?
Car: (Kuca viljuskom u pehar.) Gospodo, gospodo Zdravica!
Svi: Zdravica, zdravica, zdravica...
Car: Dakle, gospodo, idemo na Kosovo!
Svi: Jao, Care, jao!
Car: U vezi s tim da nazdravim. Nazdravicu Milosu Obilicu koji
ce sutra da me izda na Kosovu.
Milos: JA!!! Sta vam pada na pamet, Care Lazare!?
Ivan: Sigurno je cuo da mi nisi dao da kazem sta sam sve video
uhodeci neprijatelja na Kosovu ravnom.
Milos: Ne budali, Kosancic Ivane! Pa nisi ti jedini koji zna koliko
je neprijatelja pritislo Kosovo!
Ivan: Car Lazare! Moram da vam kazem!
Car: Govori, Kosancic Ivane.
Ivan: Na Kosovu neprijatelja ima od Mramora do Suva Javora...
Car: Tamo sam bio.
Ivan: Od Javora do Sazlije...
Car: I tamo sam bio.
Ivan: ... od Sazlije na Cemer cuprije, pa do grada Zvecana i tamo
do Cecana, preko tamo.
Car: Jesam li tamo bio? Jesam, i tamo sam bio.
Vuk: Ma nije to nista, Car Lazare! Mi cemo neprijatelja dok
lupis dlan o dlan!
Car: Dobro zboris, Vuce Brankovicu!
Milos: Ma ko ce neprijatelja dok lupis dlan o dlan?!
Vuk: Ja, Milos Obilic! Ja cu neprijatelja tako!
Jugovici:E neces ti, nego cemo mi neprijatelja tako - ko dlan o dlan!
Car: Polako Jugovici! Polako!
Svi: (udaraju dlanom o dlan) Ja cu neprijatelja ovako... mi cemo
neprijatelja tako... Pa cemo neprijatelja ovako, pa ovako...
Ma ja cu neprijatelja tako, onda ovako, pa opet tako...
Narator: I konacno!!! BOJ NA KOSOVU!!! Utorak, trinaesti julij leta
gospodnjeg hiljadutristoosamdesetdevete!
TV rep: Postovani gledaoci, nase kamere ukljucene su na Kosovu gde,
svakog trenutka treba da pocne BOJ NA KOSOVU! Ne, kamere
nisu ukljucene... Rezija, rezija!... Ko je iskljucio
kamere? Rezija, rezija! Ko je iskljucio ton? Rezija,
sta je ovo?
Spiker: Dragi gledaoci, zbog tehnickih smetnji nismo u mogucnosti
da vrsimo direktan prenos BOJA NA KOSOVU. Izvinjavamo se,
ali ni nama nije lako. Umesto prenosa emitovacemo emisiju
obrazovnog programa - "Kolaricu Panicu".
KOLARICU PANICU
PLETEMO SE SAMICU
SAMI SEBE ZAPLICEMO
SAMI SEBE OTPLICEMO
Radiovo: Dragi slusaoci, nasi mikrofoni postavljeni su tamo gde nisu
postavljene njihove kamere. Dakle u Krusevcu gradu, odakle
vojska Car Lazara krece na Kosovu u LJUUUUUTIII boj protiv
neprijatelja. Cujete graju! To narod pozdravlja junake!
Susti svila i kadifa! Zvecka svijetlo oruzje! Viore se
barjaci! Da cujemo nase reportere koji se nalaze medju
narodom. Ustupamo mikrofon Kici i Mici!
Kica: Hvala, hvala. Dakle, guzva je vec konstatovana, svi stoje,
svi pozdravljaju. Mico...
Mica: Hvala, Kico. Da pitamo jednog naroda pored mene... Alo, da
li biste vi voleli da sa junacima krenete na Kosovo?
Narod 1: Ama kako da ne bi'?
Kica: Mico, pitaj ga sto ne krene.
Mica: Kica kaze da pitam: "Sto ne krenete?"
Narod 1: Ma krenuo bih ja, ali subjektivna slabost me pritisla, a i
objektivna okolnost me kljuca, kljuca...
Mica: Dobar razlog, nema sta. Opravdan - sedi.
Kica: Toliko za prvo javljanje.
Radior: Hvala Kici i Mici. Dragi slusaoci, upravo vidim neku guzvu
pred kapijom careva dvora... Sta je to? Carica Milica, dragi
slusaoci!!! Carica Milica nesto trazi od Car Lazara! Mica i
Kica bi mogli da pokriju taj historijski dogadjaj!
Kica: Nesto nije u radu sa kablom, ali mi smo poznati kao
snalazljivi reporteri, pa cu ja to da prepricam. Dakle,
Carica Milica je htela da neko od junaka ostane sa njom, ali
niko nije hteo, jer bi posle krenule price - pa zasto, pa
kako, svi oni zele na Kosovo! Tako je dirljivo, tako
NESTVARNO, SVI ZELE NA KOSOVO!!!
Radior: Hvala Kico, dakle dragi slusaoci, toliko iz Krusevca grada.
Junaci odose na Kosovo, dirljivo i NESTVARNO. Predlazem
mali muzicki predah, pa da nastavimo sa prenosom, da ukljucimo
nase mikrofone, na popristu boja!
Reklame!!!
Fabrika sociva i optickih aparata - STABILNOST!
Za potpuno i pozeljno posmatranje KOSOVSKE BITKE proizvodi
dvoglede sa RASIPNIM SOCIVIMA koje garantirano UMANJUJU SLIKU,
a NE PROIZVODE TON!
ULJULJKAJTE SE SA NAMA - STABILNOST!!!
Radrep: Ukljuceni su nasi mikrofoni na popristu Kosovskog boja! Dragi
slusaoci pregled je odlican, bice to odlican prenos. Vec
vidimo neprijatelja koji je upravo ustao od vecere, ali tako
zustro da su tepsije poletele i popadale. Sve tresti, kao da
nesto nisu zadovoljni jelovnikom! Evo... evo... Neprijatelj
se grupise! Krece nizbrdo neprijatelj! Vicu, dragi slusaoci!
Oni nesto vicu! Neke bojne poklice vicu! Pravo vreme za Kicu
i Micu koji su na licu mesta...
Kica: Evo, tu smo! Neprijatelji su krenuli! Oni prolaze pored nas!
Bacaju neprijateljsko kamenje i pale neprijateljske vatre!
Evo jednog neprijatelja... Alo, hocete li biti ljubazni da
nam se predstavite?
Neprija: NECU!
Kica: Hvala. Toliko od Kice i Mice!
Radrep: Hvala, pozvacemo vas ponovo, ali nemojte preterivati sa
neprijateljem. Mogu nam zameriti da ih pruzamao u program
nekriticki! Evo dragi slusaoci upravo je stigla vest! Na
jugozapadnom delu fronta je opsta guzva!
Neprijatelj je mnogobrojan i upravo prelazi Sitnicu, ali
mostobran na Marici odoleva! Eno Banovic Strahinje koji
vitla britkom sabljom i nateruje neprijatelja u bekstvo.
ALIIIII, neprijatelj je mnogobrojan i prelazi Lab, drugi
neprijatelj ide preko kote 908 i izlazi na Sitnicu, pa
preko Marice izbija na Srdju Zlopogledu. Da cujemo Kicu i
Micu!
Mica: Hvala. Bosko Jugovic neprijatelje sateruje u buljuke, pa
u Maricu! Vec je napunio nekoliko njih, ali jos uvek ih
baca u Maricu!
Kica: Raport sa istocnog dela fronta glasi: Neprijatelj odozgo
vec silazi dole i formira kolonu od nekoliko desetina, pa
i stotina neprijatelja! Oni idu u neprijateljskoj koloni,
izvikuju neprijateljske poklice, bacaju neprijateljsko
kamenje i pale neprijateljske vatre! Ali sta je sad?!
Oni su stali, dragi slusaoci! Neprijatelj je stao! Sta
se to tamo dogadja?! Da li je to moguce!? Ludnica!!!
Da cujemo Micu!
Mica: Hvala, kolega. Dakle, tacno je! Neprijatelj je stao!
Ne-ve-ro-va-tno!!! Neprijatelj zeli da pregovara!!! Ali...
ali... Nista od toga! Jos jedna sansa otisla je u nepovrat!
Da pitamo jednog neprijatelja... Vi hocete da pregovarate?
Neprija: Da, ali nista od toga! Jos jedna sansa je otisla u nepovrat!
Mica: Hvala! Izvoli, Kico!
Kica: Hvala Mico. Dakle, neprijatelj je hteo da pregovara, ali
nista od toga. Jos jedna sansa je otisla u nepovrat!
Neprijatelj zato krece ponovo, baca neprijateljko kamenje
i pali neprijateljske vatre. Toliko od Kice i Mice!
Radrep: Hvala Kico, hvala Mico. Dragi slusaoci, predlazem da
predahnemo od uzbudjenja uz muziku nasih naroda i narodnosti,
kako naroda tako i narodnosti...
Reklame!!!
Ko tebe hlebom - ti njega opet kamenom!
Kamenice iz SUVE REKE najbolje pogadjaju one koji vas
gadjaju hlebom!!!
SUVA REKA!!!
Kica: PREOKRET! Ovde Kica i Mica! Nalazimo se na severnom delu
fronta... Cujete, dragi slusaoci, stizu oklopnici!
Neprijatelj je potisnut jer ovde sada na licu mesta prolaze
teski oklopnici koji unose paniku u redove neprijatelja...
Mica: ... koji se povlaci! Oni idu ka obliznjem brezuljku, a mi
smo se raspitali i saznali da se zove ILEGALA! Dakle,
neprijatelj se povlaci ka ilegali. Da pitamo jednog nepri-
jatelja... alo... da vas pitam...
Neprija: Pitaj, soku reporter, samo brzo!... Pa nemoj sad sa kamen
u gljava da se bijes... pitaj, pitaj brzo, vidis da se
baca sa kamen...
Mica: Gde vi sad trcite i zasto?
Neprija: Pa vidis da vise nece da se igraju... evo opet! Pa nemoj
sa tvrd kamen da se bacas u moja meka gljava...
Mica: Kako to?
Radrep: Pa do sada smo mi njih kamenom, oni nas hlebom, ne znam
sta im je danas odjednom?! Mi njih kamenom, kao i obicno,
a oni nama poslali oklopnike! Nije fer, soku reporter!
Kica: Hvala, Mico... Oklopnici i dalje idu, neprijatelj i dalje
bezi! Toliko za sada od Mice i Kice!
Radrep: Hvala nasim reporterima! Ali!!! ALI!!! ne, nikako!!!
Neprijatelj nadjacava! On potiskuje!!! Eno, eno! Na Sitnici
i Marici pade Car Lazare! Svi Jugovici padose! Padose i
Kosancic Ivane, Toplica Milane i Srdja Zlopogledja!!!
Aaaauuuuu!!! Pade i Milos Obilic! On proburazi Murata,
ali mu bacise masnu tepsiju pod noge te i on pade i nabode
se na sopstvenu sablju i tako jedno sedamnaest puta! Dakle,
Sitnica tece mutna i krvava a isti opisni pridevi mogu se
upotrebiti i kad je rec o Marici! Boj na Kosovu je
izgubljen! Oklopnici su na kratko doneli preokret, ali
samo za kratko. Ne pomazu ni pregovori, jos jedna sansa
je otisla u nepovrat! Neprijatelj potiskuje, on osvaja,
on se siri, tera na povlacenje sa Kosova... Da, da...
Malo je vremena da se bilo sta ucini... Narednih petsto
godina neprijatelj ce biti na Kosovu! Toliko, zavrsavamo
nas prenos, hvala na paznji dragi slusaoci!
Te Ve re:Dragi gledaoci, zavrsena je emisija KOLARICU PANICU.
Sledece nastavke mozete gledati svakodnevno u raznim
prilikama.
Reklame!!!
REPUBLIKA - KAKO TO OPIJA!
REPUBLIKA - kako to godi!
REPUBLIKA - kako je to lepo
- Hocu i ja malo! Daj mi republiju!
Cigarete za sva podneblja i sve mentalitete - REPUBLIKA!
HOCU I JA - REPUBLIKU!!!
Narator: Sta je bilo posle? U Krusevcu gradu dvadesetog junija leta
gospodnjega hiljdutristaosamdesetdevetog.
(Konferencijska dvorana prepuna preostalih velmoza koje se
naravno - svadjaju.)
Vuk B: Gospodo! Gospodo! Velmoze, knezovi, grofovi, spahije, banovi,
vitezovi, kaludjeri, drugarice i drugovi. Da pocnemo!
Svi: Da pocnemo!
Vuk B: Dobro. Sigurno vec nagadjate, a i u materijalima imate
razlog zbog koga smo se okupili. Oni su dakle dobili bitku,
neprijatelj je nadjacao, Kosovo je osvojeno. Sinoc nam je
doleteo vran gavran i doneo tuznu vest. Ima rec drug gavran.
Knez: Cekaj bre, Vuce Brankovicu! Pa i ti si posao u boj na
Kosovo! Pa sta bi?!
Vuk B: Morao sam hitno natrag. Neodlozni poslovi, kursne razlike,
stabilizacija, pa inflacija... Nikako nisam mogao da
ostanem.
Knez: Nisi smeo da se vratis! To je izdaja!
Vuk B: Molim doticne da se ne vredjaju!
Ban: Gospodo, gospodo!
Vuk B: Uostalom, gde ste pa vi bili kad je boj zametan!? Ti, kneze,
ti bane i ti spahija?!
Knez: Ja nisam imao inflaciju da je situacija tako slozena!
Vuk B: Bio si iznenadjen!
Ban: Iznenadjen i zaprepascen! Bas kako i ja.
Serdar: Ama ljudi, smirite se! Da cujemo konacno vrana gavrana.
Svi: Dobro zboris serdare! Da ga cujemo!
V.Gavr: Meni su, drugarice, drugovi i vi ostali, do sada uvek
govorili da ja kao vran gavran isuvise crno gledam na stvari
i ne shvatam objektivno situaciju i aktuelne trendove, pa
sam zbog toga cesto bio bela vrana! Medjutim, mogu da kazem
da je ovo sto se desilo bilo posledica pre svega nase
nebudnosti, da bi zbog ovih nemilih dogadjaja neko morao
odgovarati kad ga pitaju i ako ga pitaju i da napusti
polozaj koji sada zauzima. Tu pre svega mislim na...
Svi: Ma sta ovaj lupa!!!... On prica bez veze!... Izbacimo ga
napolje... Ptica svadjalica!!!
V.Gavr: Ali ja sam samo hteo...
Svi: Napolje, napolje...
Ban: Posto smo udaljili ovog defetistu, mozemo da nastavimo.
Izvoli serdare.
Serdar: Hvala. Dakle, moramo se suociti sa bolnom cinjenicom da
smo u vrlo kratkom vremenu ostali i bez Cara Lazara i
nekolicine uglednih velmoza i vitezova. Carici Milici se
izgubio svaki trag. Pretpostavlja se da je otisla u
zurbi, jer je u dvoru nadjeno rublje koje nije stigla
da izvadi iz lavora. Poslednji izvestaji govore da je
otisla u manastir.
Knez: Moram da podsetim da je vreme za diskusiju ograniceno na
cetvrt sahata.
Ban: Ja ipak mislim da iako smo izgubili Kosovsku bitku - nismo
izgubili i rat!
Serdar: Ta ti valja, bane junacino!
Vuk B: Moramo da vidimo koliko nam je ostalo zdravih snaga na
Kosovu, na koliko njih mozemo racunati, pa polako da
zbijamo redove i da se bolje organizujemo.
Knez: Da donesemo zakljucke, pa u akciju za sredjivanje stanja!
Vuk B: Da izvucemo pouke iz proteklih dogadjaja.
Serdar: Ti bi Vuce Brankovicu trebalo da pevas drugu pesmu, a ne da
nas upozoravas kako treba da izvlacimo pouke.
Vuk B: Nemoj ti na mene prstom! A gde si ti bio?
Ban: Polako, polako! Budimo parlamentarni! Nama je u ovoj
situaciji potrebno jedinstvo, a ne svadja!
Vuk B: Pa sta me onda cacka? Sto ne gleda svoja posla?
Knez: Predlazem da se svi zauzmemo, da se angazujemo, da se
organizujemo, mobilisemo i zacrtamo buduce pravce akcije.
Ban: Mislim da tako ne ide! Moramo da oformimo komisiju, pa
radnu grupu, da svako kaze kako uocava problem i njegove
reperkusije na ugled u inostranstvu i da je neprijatelj
bas svakom podjednako neprijatelj. Ja mislim da bi akcija
tek tada mogla u potpunosti da zazivi.
Grof: Tako je. Sve ostalo je puka improvizacija koja samo moze
da nam naskodi!
Serdar: Ama ne treba toliko administrirati! Da podjemo odmah u
izvidjanja i konkretnu akciju!
Vuk B: Ja mislim da ne smemo reagirate ishitreno! Tu stvar treba
sistemksi resiti, a ne parcijalno!
Svi: Da se mobilisemo... treba okupiti sve zdrave snage... da
se angazujemo... da analiziramo... da zakljucimo...
platforma... smernice... formirati komisiju... da se
organizujemo... Kosovo... da pomognemo koliko mozemo...
prevazilazenje nastale situacije... sveobuhvatno oceniti
i odmeriti... neprijatelj je aktivan... s tim u vezi ja
bih zavrsio!