Članovi redakcije: grupa Autora, jedan Ja, vispreni BMD, neobrijani Mitar kojeg zato nećemo ni pomenuti, kao i svi ostali koji su svojim konstruktivnim odmaganjem dali odlučujući doprinos stvaranju ovog lista zbog kojeg ćemo svi biti uhapšeni...

Radi starijih čitalaca sa slabijim vidom, tekstove ćemo štampati latinicom, a slike ćirilicom.

U vremenu u kakvome danas mi egzistiramo, tojeste postojimo, dakle zauzimamo prostor u skladu sa svim zakonima univerzuma (a i sa par amandmana izglasanih na poslednjem veću precedništva kompanije "Bog & sin (bez krsta)", dakle u jednom takvom kakodakažem, vremenu jel'te, kada se čovek svakodnevno bori za svoje mesto u životu, radu i gradskom saobraćaju, dakle u ovako jednom teškom vremenu malo se pažnje posvećuje nama mladima i problemima sa kojima se mi mladi suočavamo. I kao da nama mladima sve bude još gore, pojavljuju se sve noviji i težiji problemi, sada kada smo mi mladi na svim frontovima započeli bitku sa neprijatnim, antisocijalnim i nadasve zgražavajućim pojavama kao na primer: hodanje levom stranom trotoara, otvaranje kesica čipsa sa leva na desno, kupovanja namirnica na pijaci, vezivanja pertli (ovo poslednje se toliko ukorenilo u prostom narodu da iskreno verujemo da se tu, nažalost, više ništa ne može uraditi ... osim možda nuklearnog oružja...) i sl.

Naime, u našem gradu pojavila se nova pošast, tiho je prostrla svoje bolesne grane kroz naše ulice i ne bira svoje žrtve. Reč je o novom obliku štetne navike, po imenu adikcija na burek! Ili, kako je naš narod iz milošte zove, "Burekus post mortem epitaf", ili, ako vam se stručni jezik više sviđa: "Tri bureka, tri bureka, nigde sira nema" - sindrom.

Ova nova vrsta adikcije stvarno predstavlja moćnog neprijatelja. Koliko opasna ova adikcija može biti ilustrovaću vam sledećim primerom: pacijent M.R. je doveden u centar za hitne slučajeve gde mu je registrovano da pati od adikcije na burek. Doktori su ga opisali kao osobu zažgarenih očiju, jako mentalno rastrojenu, sa čudnim navikama i tikovima poput neprestanog trzanja levim trepavicama, zavlačenja prstiju desne ruke u usta i balavljenjem istih, i očiglednom nesposobnošću da govori, piše, razume, vozi, rešava ukrštenice i umrlice, i za ostale normalne stvari poput papaje i banana. M.R. je uhvaćen dok je pokušao da izađe iz pekare u Bulevaru Revolucije sa 300 grama masnog, sa sirom. Ispostavilo se da je M.R. ustvari sin G.R. i B.R. pa su se stvari brzo zataškale.

Ali M.R. je očigledno terminalni slučaj. Naše ulice su pune mladih nesrećnih ljudi koji su prošli kao i M.R. ili se nalaze u ranijim fazama adikcije. Možete ih videti u mračnim uglovima kako leže u masnim papirima iskorišćenim za prethodno uvijanje bureka, i tresu se, grče se zbog apstinencije - adikcija na burek izaziva potrebu za neprestalnim unošenjem ove substance. Oni su tu, oko vas, pružite im ruku (oprezno, da ne ostanete bez nje...), pomozite ovim jadnicima - kupite im makar jogurt!

Dalibor se prejeo pirea od graška, pa je umro. A Danilo je čuo da je Dalibor umro, pa je i on umro. A Jovan je umro sam od sebe. Jovanova žena je pala sa kredenca, pa je i ona umrla. Jovanova deca su takođe umrla, iako se ne zna od čega. Jovanova baba se propila, pa je završila na ulici.

Sve sami dobri ljudi, a ne da im se da puste koren!

Bila jedna mala djevojčica, koja je uvijek nosila kapicu sa crvenom zvijezdom na njoj, pa je prozvaše Crvenkapica. Jednoga dana, majka Mira spakuje maloj Crvenkapici nešto hrane za njenu baku Božu, koja je inače bila predsjednik u skupštini (a svima je poznato koliko je to naporno mjesto - nemaju ni pauzu od 3 sata za ručak), i pošalje malu Crvenkapu pravo u Narodnu skupštinu. Pošto mala Crvenkapa i majka joj Mira stanuju u Nedodinju, mala Crvenkapica je, da dođe do skupštine, morala proći kroz šumu u kojoj živi strašni Vuk, ali ona se nije mnogo plašila jer je znala da ima većinu u skupštini, i da zli Vuk nikad neće moći da izglasa nešto što bi njemu išlo u korist.

Ide tako mala Crvenkapica šumom i zaista, nai|e na zlog Vuka.

- Crvenkapice, Crvenkapice, gdje ideš?

- Poslala me mama Mira da odem kod bake Bože i odnesem joj malo hrane i listića za predstojeće glasanje.

- A gdje stanuje ta tvoja baka Boža?

- Ona inače sranuje na Nedodinju, i u inostranstvu, ali sad je na privremenom radu u Narodnoj skupštini.

Ovdje moram naglasiti, a što se vidi i iz njenog dijaloga sa Vukom, da je Crvenkapa pretjerano neoprezna - kao da je već osvojila većinu na predstojećim izborima, i dobila počasno (doživotno) zvanje maršala. Ali to na stranu, Crvenkapica je dalje nastavila svojim putem, a zli Vuk je, naravno, kao u svakoj dobroj priči, požurio da pretekne Crvenkapicu i dođe do njene bake Bože i otme joj prijestol, pardon, stolicu u Narodnoj skupštini. Ali, nevolje za zlog Vuka su počele već na ulazu u Skupštinu - zaustavili su ga, naime, revnosni čuvari:

- Zli Vuče, gdje si ti pošao?

- U skupštinu.

- A šta ćeš ti tamo?

- Ja sam narodni poslanik!

- Ti?! Ali ko je tebi dozvolio da uđeš u skupštinu? Moraćemo se požaliti baki Boži da te izbaci zbog kršenja javnog reda i mira. Ali, dobro, sad prođi i nemoj da praviš neku gužvu!

- Neću više nikad, tako mi maršala Tita, ovaj, htjedoh reći - tako mi mame Mire i male Crvenkapice!

I tako se zli Vuk provukao pored naših čuvara naše Narodne skupštine i došao do naše bake Bože...

A šta se dalje dešavalo, imaćete prilike da pročitate ukoliko kod vašeg prodavca bureka na vreme obezbedite zamašćeni papir, na kojem će sledeći broj biti odštampan. Takođe, potrebno je obezbediti i 250 grama bureka sa sirom za glavnog i odgovornog urednika, pošto dotični, gore pomenuti, pati od adikcije na burek.

        Mi mislimo da je naš sadašnji predsjednik pra-
        vi domoljub, ali ujedno i iskusni politički li-
        sac kakvog treba tražiti. Zaslužuje da da pose-
        bice pohvalimo i bezrezervno u svemu podupi-
        remo. Čak štoviše, pozivamo: ustanimo složno i odje-
        nimo svečano ruho, poklonimo mu se smjerno i polju-
        bimo ga punim žarom i od srca. Neka nam vječno bu-
        de vođa i neka nam najveći sin kojeg je ova zemlja
        dala ostane. Dok njega imamo, imamo i najvećeg ga-
        ranta naše samobitnosti i opstrojnosti našega naro-
        da. Podignimo mu zato veliki spomenik od dre-
        vnog našeg kamena, i da ponosno stoji dovije-
        ka, kako bi svi znali kakvog predsjednika imamo.

E sad, pročitajte svaki drugi red...

        Diverzant (Rajlovac) - Diverzant (Mostar)               2:1
        Galatasnajper - Šapke 04                                1:1
        PVO Ajndhoven - Bombarderi (Mala Moštanica)             1:4