Članovi redakcije: grupa Autora, jedan Ja, vispreni BMD, neobrijani Mitar kojeg zato nećemo ni pomenuti, kao i svi ostali koji su svojim konstruktivnim odmaganjem dali odlučujući doprinos stvaranju ovog lista zbog kojeg ćemo svi biti uhapšeni...

Radi starijih čitalaca sa slabijim vidom, tekstove ćemo štampati latinicom, a slike ćirilicom.

Volim te kao novi dinar. Zbog tebe mi je pamet otišla na prinudni odmor, pa moj plač noću odzvanja u praznom krevetu kao dobrotvorni koncert.

Strasna ljubav svakodnevno uzima reket mom jadnom živčanom sistemu. Ne diži sebi cenu, draga, to bi nam upropastilo ceo program! Patim za tobom, a tebe nema, kao zejtina iz robnih rezervi.

Dok prolaziš ispod mog prozora, pretvorim se u posmatračku misiju. Znam da me voliš, pusti srce neka glasa i ne lažiraj rezultate izbora!

Željno te čekam, kao penzioner penziju. Dođi mi, pa makar i iz dva-tri dela...

Uzgred, ovaj broj je posvećen našim omiljenim gušterima.

Možemo mi izdržati pod sankcijama i hiljadu godina! Socijalisti su bar duplo bolji od Turaka.

Pazite ovako, mene često optužuju da ne volim pukovnike. Molim vas, pa očigledno je da je to bezočna laž, koju šire upravo ti pukovnici, samo da bi mi napakostili, kad već ne mogu da me strpaju u kasarnu. Nije tačno da ih ne volim, ja ih bre toliko volim da bi ja njih sve u toj bratskoj ljubavi onako zagrlio, stegao i... udavio. Nije da ih ne volim, to je bre blaga reč, ja ih mrzim, prezirem, ja bih njih sve uza zid i... jebiga!

Tko vrijedi leti... Pukovnici ne lete, znači ni ne vrede. Tako vam je to kad nosite značku na kapi. Ali, ne brinite, odleteće i oni jednog dana. U vazduh. Onda ćemo pozvati nekog režisera da snimi film "Pukovnici lete u nebo", i to onoliko nastavaka koliko ima pukovnika. Zamislite recimo punu bioskopsku dvoranu na premijeri filma "Pukovnici lete u nebo 2473." Zar ne bi bila divna scena? Kill 'em all, što bi rekli oni iz Metallice.

Znate, oni su odvratni, ljigavi, ružni, glupi, i ja ih mrzim iz dna duše, i da znate da bih baš voleo da su pukovnici posebna rasa. Onda bih rado bio rasista. Ja bih njih sve zatvorio u jednu veliku salu, nedelju dana im ne bih dao da jedu i piju. Onda bih im dao šta god hoće, omiljena jela, ali da pre toga svaki pukovnik svakog poljubi u dupe. Posle bih ih sve postreljao.

Uzmimo primer jednog pukovnika Gavrilovića. Ako ovo bude čitao i prepozna se, ja mu upućujem moje iskrene pozdrave. Vidite, on je vojsci branio da pije rakiju. Pa, jel' on normalan. Jebeš vojsku koja nije pijana. Ja se nisam sa njim svađao, jer se ne nerviram, samo sam mu svašta zbog toga rekao.

Zato ćemo mi njega staviti u top, pa na Mesec. Onda će svet postati pametniji, a ja više neću imati koga ovde da ocrnim, pa ću morati da pišem o generalima, pa će me strpati u zatvor, pa... Eto, vidite dokle će me ti pukovnici dovesti. Pa, oni su monstrumi!

Kako saznajemo iz pouzdanih izvora, u rumunskoj pokrajini Steaua iz Bukurešta, ponovo se juče rasplamsao krvavi sukob između divljih i pitomih kamenorezaca. Prema navodima nekih stranih listova, oni su se tokom prepodneva prskali kiselom vodom, kršeći tako obe Lajkovačke konvencije, dok je popodne proteklo u surovom, nemilosrdnim štrikanju i pletenju.

Međutim, noć je na ovom delu ratišta protekla mirno, jer naši izveštači, zbog ratnih dejstava, nisu uspeli da se domognu telefona.

Kako javlja "Dža ili bu", u dvorištu beogradske osnovne škole "Unezverena učiteljica" juče je došlo do opasnog okupqanja pet žaba. Razlozi ovog okupljanja još nisu poznati, međutim okupljene žabe su uputile bezrezervnu podršku akciji za legalizaciju marihuane, koju vodi grupa anonimnih studenata, tako da se ovom prilikom nećemo predstaviti.

Kaže nama danas na fakultetu jedan profesor ovako: "Drage kolege, ja vam savetujem da vi što više učite, da se potpuno posvetite studijama, da ove četiri ili pet godina potpuno zaboravite na društvo i na noćne provode... Videćete, nije diploma jedino što ćete ovde dobiti..."

Svi se grohotom nasmejaše. A čovek je potpuno u pravu! Pored diplome dobićemo i duplu dioptriju, proređenu i sedu kosu, proširene vene, krivu kičmu, slabe živce, malokrvnost, povišen pritisak, šum na srcu... Sve za nauku!

A profesoru će istorija suditi. Dabogda mu otpalo svih deset ruku!

        Juče sam iz dosade žonglirao minom
        Pa sam levu nogu zamenio šinom
        A i oko mi je ostalo na bodljikavoj žici
        Jer samo na toj žici sijaju dobitci

                     Sada dobro igram fudbal, naročito petom
                     Protivnika levom lomim jednim pokretom
                     A kad dobijem karton, ja se uvek žalim
                     Kakva je to igra kad ne mogu da mlatim

        Trener sada želi da me prebaci u špic
        Ja se samo smejem, mislim da je vic
        Sada umesto da ja bijem njih
        Borim se sam protiv svih

                     Prvi dan u napadu ost'o sam bez zuba
                     Ko bi rek'o da je ova igra toliko gruba
                     A sada ću da okačim o klin moju nogu
                     Idem da radim šta god drugo mogu

                   Biti vojnik i nije neka čast
                   Kada desetar nad tobom ima vlast
                           Kad ti se smuči, po zidovima grebeš,
                           Ali dok si vojnik, možeš da se jebeš
                                   Dok si na obuci, u prašini se gušiš
                                   Desetar te zeza, a možeš da mu pušiš
                           Stalno jedeš pasulj, pa te boli stomak
                           Kad zabrljaš nešto, ajd' na raport, momak
                   Presedne ti život, od muke se dereš,
                   A onda za kaznu tuđa govna pereš
                           Na straži se mrzneš, ali ko te pita
                           A mene za sve to lično boli kita
                                   Zato što sam civil, za mene to ne važi,
                                   Ali ja ne spavam dok ste vi na straži.