Članovi redakcije: grupa Autora, jedan Ja, neobrijani Mitar kojeg zato nećemo ni pomenuti, kao i svi ostali koji su svojim konstruktivnim odmaganjem dali odlučujući doprinos stvaranju ovog lista zbog kojeg ćemo svi biti uhapšeni...

Radi starijih čitalaca sa slabijim vidom, tekstove ćemo štampati latinicom, a slike ćirilicom.

Bi Bog. I bi bačva puna piva. I Bog stvori čoveka zbog piva i pivo zbog čoveka. Onda nastade Dejan Tošić, pa nastadoše amebe. Nakon toga postade Milan Lukić i bačva puna piva prestade da postoji kao takva. Postade prazna. Ljudi bejahu kivni, i Bog stvori "Ilustrovanu Slobodanku", i ljudi poumiraše od smeha.

Onda Bog opet stvori bačvu punu piva, pa stvori i čoveka. Onda opet nastade Dejan Tošić, pa amebe, pa...

Ali, jedino "Ilustrovana Slobodanka" ostade, na polzu budućim naraštajima.

Japanci su najkulturniji narod na svetu. E, pazi da nisu! U njihovoj skupšini je bilo čak i mrtvih, a kod nas samo polivenih. Sve prema zasluzi.

Počelo je naizgled vrlo jednostavno, po ustaljenom običaju. Izađe poslanik iz SRS-a pred govornicu, a ono nestane struje. Dugo su poslanici ove stranke razmišljali i mislili da je to zbog sankcija ili nevremena, ali su počeli da sumnjaju kada je struja nestala na 30 stepeni, i to u sred proleća - u maju mesecu. Tako je zaključak Otadžbinskog saveta Srpske Radikalne Stranke bio da se pronađe i kazni počinilac ovih dela, koja su narušila (ionako nikakav) ugled ove stranke. I tako, nađe se krivac. Kakve li slučajnosti (ili bolje reći namere), glavni krivac ispade g-din drug Radoman. I, normalno, prema zaključku Otadžbinskog saveta, moralo je kazniti počinioca ovih nedela. I tako radikali izabraše dželata, mladog i neukusnog (pardon, neiskusnog), ali ipak veoma hrabrog. Prema "zasluzi", g-din drug dobi čašu od 2dl, ne baš punu vode, po pantalonama. Odmah je svojim, svima dobro poznatim "umiljatim" glasićem rekao: "Ko je za to da se ovaj poslanik udalji sa sednice? Svi. Hvala. Protiv, naravno, nema, a uzdržanih takođe!" Uzalud su bili potezi vojvotkinje Šešelja, malog i nezaštićenog predsednika SRS. Gospodin drug Radoman, sada već Vodeni, je ostao pri svojoj odluci i sačuvao celinu vlasti, doduše sa mokrim pantalonama na nezgodnom mestu.

I, kako to obično biva, u pomoć beše pozvano i obezbeđenje, koje su poslanici SRS gromko pozdravili - pesnicama. I dogodi se što se dogoditi nije smelo, šef obezbeđenja uplakan se nađe u "nežnom" zagrljaju vojvotkinje Šešelja. Počeše da lete novine, poslovnici (valjda da skupštinsko obezbeđenje nauči šta sme da radi, kad već poslanici ne znaju), a gospodin drug Radoman je za to vreme promenio pantalone, ali ne i stranačku pripadnost. Celu ovu gužvu posmatrao je Lisac Mićunović (nije ni u kakvom srodstvu sa Vukom Mićunovićem, osim što mu je ovaj bio predak), i samo zadovoljno trljao ruke, dok je poslanik Mihajlo Marković, poučen prošlogodišnjim iskustvom, ubrzo ispario iz ringa (pardon, sale).

Na kraju su se smirile strasti. Socijalisti su već odavno bili na velikom odmoru, a vojvotkinja je demonstrirala svoje znanje iz elektronike.

Ostaje pitanje šta bi se dogodilo da je pored čaše stajao i bokal (koji se ponekad nalazi i tu, kada neki govornik zaboravi zašto je izašao), kada se ovaj incident dogodio samo zbog jednih pantalona gospodina druga Radomana, koje ne staju više od 500DM (pardon, dinara). Ostaje i žaljenje što u čaši ovoga puta nije nalazila neka opasna kiselina.

Zna se samo jedno, da će "neko" sklopiti knjigu i reći: "Mislim da će građani Srbije (greška, Jugoslavije) izabrati parlament kojim će se Srbija (opet greška, Jugoslavija) ponositi"!

Ko to kaže, ko to laže...

Do juče smo verovali, tvrdili su to i mnogi, da je u velikom svetskom poremećaju Klintonova Amerika postala i ostala najveća svetska sila. Sila nad silama.

U takvu tvrdnju veruje i svaki Amerikanac (oni su glupi, znate). Mora da veruje, jer kakav bi to Amerikanac bio, kada ne bi verovao da njegova zemlja nije najjača, najmoćnija, najdemokratskija, najbogatija... Zato su Indijanci skoro i nestali, jer nisu bili navikli na tu "demokratiju".

Ali, pošto su moguća svakojaka iznenađenja i svetska čuda, iznenada se poremetila i ova tvrdnja. To je javno i obznanio predsednik SAD, gospodin Bil Klinton.

A šta to predsednik Klinton kaže? O kakvom čudu je reč, kada ono preti da razori Sjedinjene Američke Države, pa čak i njene vitalne i nacionalne interese? Konačno je g-din predsednik vidovito utvrdio da se opaki neprijatelj SAD nalazi nekoliko hiljada kilometara daleko od granica do juče najveće svetske sile, u koju svet i dalje veruje i smatra je najmoćnijom. Taj opaki neprijatelj, po g-dinu Klintonu, je najzverskiji svetski narod - srpski narod. Oni su, eto, ugrozili sa brdovitog Balkana čak i one velike sisteme hidro i termoelektrana širom SAD, koje je smislio u svojoj ludoj glavi, kakve li slučajnosti, Srbin Nikola Tesla, za kojeg oni kažu da je američki fizičar, austrougarskog porekla.

Izgleda da je g-din Bil Klinton posle muzičkog počeo da proučava i književnost, pa je verovatno pročitao i Kočićevo delo "Jazavac pred sudom", i posebno mu je ostala upečatljiva uloga Davida Štrbca i njegova izjava austrougarskom sudu: "E, kad se Srbin u meni napne, nema tog carskog kantara koji me može izmeriti!"

Ovo je duboko potreslo g-dina predsednika i sledilo mu krv u venama, otuda činjenica da je ugrožena bezbednost i nacionalni interes SAD.

Zato Srbe treba dobro pritegnuti, rastrgnuti ih konjima kako ne bi ugrozili bele dvore Bele kuće, uništili Holivude, Los Anđelese i ostala velika dobra i znamenja nekada najmoćnije svetske sile.

Predsednik Klinton će se boriti do poslednjeg Srbina da bi izbegao ponor svoje zemlje. Međutim, ni u sada najvećoj svetskoj sili ne sede skrštenih ruku. I oni su spremni da se u svojoj zemlji na brdovitom Balkanu bore za čast, zemlju, slobodu, decu i žene, imanje, pleme, sve do poslednjeg Amerikanca. Izgleda da će ta borba još dugo potrajati.

Dajte papira, usra' se!

Da počnemo redom. Najpre, svima na ovoj planeti je jasno da Nikola Tesla nikako ne može da bude Amerikanac, jer da je Amerikanac ne bi imao mozak, pa ne bi mogao ni da izmisli one silne stvari. Još je hajduk Veljko Trnavac rekao da su Amerikanci zombiji, da nisu pili mleka i da im je zbog toga sužena svest. I da je sve to stvar pogrešnog vaspitanja. A, kad bi Amerikanci nešto umeli da izmisle, onda bi oni Mongoli pre dvesta godina to isto izmislili (elektroniku, naprimer).

Usput, kada se Srbin u meni napne, nema tog carskog, ni predsedničkog, ni bilo kojeg drugog kantara koji moje govno može da izmeri!

A Mitra ćemo u najskorije vreme baciti lavovima.

LONG LIVE PLJUC!

Sve se belelo od snega, dok je padala kiša tog sunčanog predvečerja avgusta meseca, a on je iz pedagoških razloga oblačio svoje mirisom odbojne patike marke "Marka" - kako se ne bi ugušio u sopstvenoj kući prijatelja svoga oca. Kad je to uradio, shvatio je da mu je ustvari frižider pokvaren - a to je bilo teško ne osetiti. Nema kraja njegovoj sreći, sad zasigurno zna da ga devojka nije ostavila iz principijelnih razloga zbog drastične pojave mirisa predmeta koji su bili u kontaktu sa njegovim nogama.

E frižideru, frižideru, muko moja. Dve godine se ja i Mila gušismo, i ko bi rekao, ko bi posumnjao na tebe. Da, da, *ebaću mater onom Džakuli Draletu što mi je ugradio luster na trofaznu struju u frižider mesto sijalice, a kad je on poginuo popravljajući digitron od udara groma, niko više nije smeo da ga otvori. A i što bi, kad je bio zatvoren. Pa smo čak i zaboravili na njega. Možda on još uvek popravlja digitron u zamrzivaču.

Gedža Lepšo je čak štancovao tapete preko te bele sprave. Štancovao je on tapete i preko otvorenog prozora, pa je pogino prilikom pada od udara groma. Crko dabogda, voleo sam ga kao brata rođenog. Majka mi je posle rekla da mi je i bio brat. Čudni su ti putevi sudbine. Nikad ne znaš, jer brat nije dugme. (a nije ni sestra dugmetara, prim. red.)

A sad ću da se javim svojoj dragani (prilaz' telefonu, okret, okret... 173 007 ... više ne okret...).

- Halo, mogu dobiti vašu ćerku Milu?

- Šta će ti ona - boli je glava, jede belog luka i sluša muziku dok spava!

- Da joj kažem nešto lepo - ozdraviće.

- Ne može, upravo ju je ubio grom.

- Aaaa, pa zovi hitnu pomoć, ženo!

- Kako da zovem, kad nemam telefon, a i da imam, znaš kol'ko koštaju ti impulsi! Trebam ja i leba da jedem!

- Pa, i to što kažeš, ajd' živi bili.

Mila, Mila, kučko voljena, dabogda ti se ruka osušila, koliko sam te voleo. Sad si našla da izigravaš skladište Vojske Jugoslavije, a uvek sam ti govorio, ne grizi bulterijere za njušku i ne čupaj jadnim životinjama uši - bog će ti se osvetiti, a ti nisi slušala, e Mila, Mila, grom te ubio blesavu.

I dok ti kiša nagoni suze u oči
i dok ti se zbog sankcija razum koči
ostani hrabar i pij šljivov čaj
reci: "Bil Klinton, poljubi me u zavičaj!"

I kad te voljena izradi
sa lažima te baci u tugu i očaj
i zbog sveg ti se život ogadi
kaži: "Amer Bile, poljubi me u zavičaj!"

I kad ti BIP-ova piva miriše k'o leš
i najbolji drug kaže što sereš
ti pronađi života svoga radost, sjaj
drekni: "Bile, poljubi me u zavičaj!"