Članovi redakcije: grupa Autora, jedan Ja, neobrijani Mitar kojeg zato nećemo ni pomenuti, kao i svi ostali koji su svojim konstruktivnim odmaganjem dali odlučujući doprinos stvaranju ovog lista zbog kojeg ćemo svi biti uhapšeni...

Radi starijih čitalaca sa slabijim vidom, tekstove ćemo štampati latinicom, a slike ćirilicom.

Evo nas opet.

Poštovani čitaoci, dočekaste sa nama i ovaj, drugi broj vašeg i našeg časopisa. Prvi put nije baš sve bilo kako treba, ali prvi broj nema zube, tako da mu se u zube ne gleda. Mi zbog prvog broja još nismo uhapšeni, ali verovatno nas čekaju iza prvog ćoška. U međuvremenu ćemo još malo zasluživati robiju.

A sada jedan drugačiji, potpuno ozbiljni tekst:

Naravno da nema sile, moći, pakta, poretka (novog, svetskog), zvere (antisrpske) koja može da predvidi i izračuna šta sve srpski seljak može da postigne i ostvari. Predsednik Milošević tu je sasvim u pravu, osim u jednoj stvari: šta u njegovoj izjavi traže kompjuteri? Drugačije: zašto su kompjuteri krivi, tj. nemoćni? Ili još drukše: Zašto bi bili? Računanje je stvar koja počinje sa onoliko prstiju koliko čovek ima na ruci/rukama, nozi/nogama. Potom, to je stvar računaljke, abakusa, kalkulatora (što je isto, koliko nam je poznato, suština pojma iz kog izrasta kompjuter). Džon Lenon, odavno mrtav, odavno je napisao "himnu" generacije "dece cveća", Power to the People ili Vlast narodu; veliki vođa je uzalud vršnjak te generacije. Inače bi znao da se najnovija stvar na tržištu računara zove PowerPC i da stvarno nema nikakvog napora u povezivanju njegovog naziva sa Lenonovom pesmom. Takođe, treba znati da je kompjuter alatka kao i svaka druga (u tom smislu isto što i seljačka motika) i da ona raznim seljačinama u razvijenom svetu pomaže da postignu ono što srpski seljak iz Miloševićeve glave može da uradi običnom, "srpskom" motikom. I živeli nama PC računari, a teško onom ko misli drugačije. Smrt fašizmu - Sloboda(n) narodu.

        Bezbedan u svojoj saksiji
        gledam kroz rupu na dnu
        (in the bottom),
        dok jedna kornjača hoda na leđima.

        A nebesko plavetnilo se otvara
        širom,
        kroz jesenju livadu,
        orošenu nesoljenim čvarcima.

        Kamen spava kad udariš glavom o njega.
        A glava ima nasred velikog belega
        znak raspoznavanja
        zarad jakog spavanja.

Fudbalska reprezentacija Jugoslavije je rano jutros otputovala specijalnim avionom u Sjedinjene Američke Države, kako bi se pre početka svetskog prvenstva naši reprezentativci privikli na vreme. Članovi jugoslovenske reprezentacije su specijalno zbog ovog turnira doputovali iz čitavog sveta, najviše iz Paragvaja, Kambodže, Hondurasa i Bangladeša. Takođe, u reprezentaciji su prisutna i oba igrača koji igraju u domaćim klubovima.

Atmosfera u ekipi je odlična, prisutan je optimizam i veoma je istaknuta želja svih igrača, kao i stručnog štaba, da se na ovom svetskom kupu osvoji barem visoko pretposlednje mesto, u konkurenciji veoma jakih ekipa Južne Koreje, Saudijske Arabije i Maroka.

Selektor Milošević se opredelio za sledeći sastav reprezentacije: Kontić, Lilić, Panić, Drašković, Karadžić, Martić, Babić, Šećerovski, Šešelj, Šainović, Đinđić, Mladić, Božović, Avramović, Bata Živojinović, Broz, Ranković i Paroški.

Na kraju, podsetimo na rezultate našeg izabranog tima na evropskom prvenstvu, pre dve godine u Švedskoj:

        17. kvalifikaciona grupa:

                Jugoslavija - Albanija          17:0
                Estonija - Jugoslavija          6:41
                Ljubljana - Jugoslavija         2:22
        četvrfinale
                Jugoslavija - Brazil            12:6
        polufinale
                Filipini - Jugoslavija          5:52

Kao što vidimo, naša najbolja selekcija se do finala provukla, a onda u finalu, deklasirana je reprezentacija BJRM:

                Jugoslavija - BJRM              0:0,  penalima 84:83

Sinoć su na gradskom stadionu u Maloj Krsni snage odmerili Stjepan Bobek i Rajko Mitić, trenutno najjači šahisti sveta, a i šire, u direktnoj borbi za naslov najboljeg na planeti u verziji šahovske asocijacije ABVGTS, koja je jedna od vodećih među 1363 svetske šahovske asocijacije.

Na stadionu je bilo prisutno po slobodnoj proceni otprilike 88.632 gledaoca sa plaćenim ulaznicama. Teren je bio izuzetno očuvan i pogodan za igru, mahagoni i ebonovina, što je sigurno u velikoj meri doprinelo kvalitetu pružene igre.

Stjepan Bobek je u meč ušao prilično opterećen pobedom, tako da je u duele ulazio sa prilično oštrine, tako da je već u petom minutu zaradio žuti karton, neposredno nakon što je veoma grubo pojeo jednog protivničkog piona. Nepotrebno je tada protestvovao, stvorila se velika gužva, zatim se u gužvu umešao i Rajko Mitić, što je rezultiralo opštom tučom igrača na terenu. Uz frenetično navijanje, oba igrača su u tuči pružila maksimum, tako da je potpuno opravdana odluka sudije da se partija registruje kao nerešena, tj. remi. Publika je sa stadiona otišla više nego zadovoljna, dok su igrači tuču nastavili i van terena, sve do hotela.