Ivan Riznić i Saša Stevanović, poznati kao "Steva i Rizna" spevali smo nekoliko pesama zajedno, a dodajem i neke koje sam pisao sam, počevši od "Pešak i Kondža" dole. Sve je počelo na časovima OTO-a koji su bili prilično dosadni...
[2011/07/25] Ovde zapisujem ono čega se sećam, jer ove pesme ne mogu nigde da nađem sačuvane. Sećam se jasno da sam sačuvao papir iz svoje sveske, da sam ga vukao levo desno kao "imam vremena kasnije ću da ih prepišem", i tako ostade. Mislim da sam u jednom trenutku skenirao negde ali šta ćeš, sada ne mogu da ih nađem... Ko da će nekom zafaliti. Al evo čega se sećam:
Juri Pešak Cvela po sokaku
Uđe Cvele u neku baraku
Misli da je njegova al nije
Beži Cvele odatle što prije
... (bećarac: "jedan, dva, op sa sa")
Pešak Cvela udari po glavi
Misli Cvele da se Pešak šali
Nije šala puca tvrda glava
Liju suze ko kad kravu muze
...
Odoše mu i dve tvrde noge
To je tako kada nema sloge
Osta Cvele bez ruku i nogu
Zato sada uvežbava jogu
Osta Pešak čitav usred tuče
Ali sada kao krava muče
Muče jadan kuka i jauče
...
Pešak ode svojoj dragoj kući
Al ga tamo ćaća stade tući
Pešak plače ceo sokak ječi
Sada pešak na kolenu kleči
...
Na jednom času dosade
Marka pamet izdade.
Ne zna šta da radi
Hoće sokom da se sladi.
Ali nešto tu mu nedostaje
Koka kola triest banki staje.
On nema ni prebijene pare
Zato traži pomoć od Kare.
A Kara u svom stilu
Opali mu šamar težak kilu.
Al onda mu ideja sinu glavu
Zna kako će sok zdipiti a da ne upotrebi nijednu spravu.
Porudžbina soka stiže
Kara i Marko priđoše bliže
Marko se rukom iz džepa maši
Za čas nestade sok u flaši.
Bilo je to izvedeno brzo
Al neko Marka za ruku trzo
Bio je to čovek neki
Koji se upravo obraćao Leki.
A Kara šta je s Karom
Eno ga tamo s Lekom
Beži od Leke, uplašen jadan
Jer Leka kad je ljut mnogo je gadan.
Stiže ga Leka i poče da ga guši:
"Kariću, pušenje zdravlje ruši!"
"Jao Leko, što su ti velike uši!"
"Kariću, pušenjem se pamet gubi!"
"Jao Leko, što su ti krezavi zubi!"
Al da se vratimo Markiću
Tom uplašenom dečkiću
Stego ga Desko za gušu milu
Od tada Marko zamrze svilu.
Uskoro se završi i ovaj događaj,
Šta se desilo dalje -- pogađaj!
Bila je to ideja zamišljena dobro
Al prvo je Marko, pa onda i Kara,
Zelen bostan obro.
Ovde je bila pesma o Cveletu koji se bio ošišao na ćelavo. Ne znam šta nam bi da ga tako ocrnimo i javno vređamo. Zapravo, Cvele je bio dobar drug. Evo uklanjam pesmu, mada, i tako niko ne čita pa valjda nije velika šteta.
- (ovde mi dosta fali. Uške je bio zaljubljen u Bojanu ali ne i obrnuto)
-
Svud natpisi, svud u ovoj školi
Svuda piše Uške Bojanu voli
-
-
A Bojana da pogleda neće
A ustvari crveni od sreće
-
-
-
- i ovde mi dosta fali. spevana kad se Božić ošišao tako da je ostavio dužu kosu
-
Jao Bole, ta svi ti vele
Da su ti vlasi mnogo debele
Vlasi debele a glava mala
Izgledaš kao Boforova skala
-
-
Verovatno ima mnogo ženskih gena
Pa za zato mesto Nenad
Neki zovu "Nena"
-
-
Bože mili, čuda golemoga
Kondža, Pešak, tu ne vlada sloga
Na odmoru svađaju se malom
Kondžulini udarci ko strele
Al udara pesnicama Pele
Kao Marko volovma i ralom
Kako dođe do te bitke strašne?
Reći ću ti, zbog dve sive tašne,
One su tu bitku započele.
Nekom pade na um luda slika
Da pobaca tašne učenika
Kondžulinu tašnu baci Pele
Besan Kondža takvu sliku vide
Odmah miso u glavu mu ide
Tašnu svoju da osveti dragu
Torbu baci Peletu bez brige
Ispadoše i sveske i knjige
A tada je Pešak sličan vragu.
- (ovde je neki epilog)
-
-
Kratka tuča, al opasna beše
Svi smo ljudi, a svi ljudi greše
Kondža, Pešak -- ko ulje i voda.
Moj rodni grad je preko šora
A preko šora
Nema spora
Jer u tom šoru mi igramo ajnc i loru
Ne možeš ih nikad zaobići
Tu su nekad i tablići
Tu betl i sans čine preferans
Ne možeš ih nikad zaobići
Tu su nekad i tablići
Tu betl i sans čine preferans
Kad s nama igra Ivan Rile
On uvek stekne karte mile
Štihove guta i to uvek mnogo puta
Kada upotrebi svoje pero
On ucrta taj sombrero
Jer betl i sans čine preferans
Kad s nama stari Đole igra
On je uvek poput tigra
Kad hoće karte on je poput baba Marte
Al kad zaboravi da se škarta
U bule ga tera karta
Jer betl i sans čine preferans
Nemoj mi brale biti zanet
Evo ti nešto u amanet
Sve igre biraj ali nikad ne blefiraj
Jerbo ako odskočiš u bule
Padoše ti silne kule
Jer pad i trans čine preferans
Jali grmi jal se zemlja trese
Jal udara more o mramorje
Niti grmi nit se zemlja trese
Nit udara more o mramorje
Već to jezdi konvoj učenika.
Smešteni su u vozila jaka
Autobus po pedeset đaka
Svoje đake vodi nastavnica
Nastavnica Ljilja i Dragica
-
-
U Valjevu prvi put stadosmo
Iz autobusa izađosmo
Autodrom, sva su kola prazna
Tamo deca pohrliše razna
Ali kad su bili pored reke
Njih budale presretoše neke
Jadan Danko na njeg četvorica
Sve odvratna i šugava lica
Tu se Danko izvuko jeftino
Ali Božu uhvatiše fino
Jedan Božu poče da udara
Opališe mu dva tri šamara
- (ovde ga drugovi izdali i pobegli)
-
Čim je Loka uvidela stvari
Nogom jednog bandita udari
Tu se oni odmah pokupiše
I u bekstvo brzo udariše
Kakvo vreme razlog da se plače
Od dečaka devojčice jače
- (ovde neki epilog)
-
Treba znati kući da se vrati
Svuda pođi svojoj kući dođi