Када је човек, пошто напусти први степен, обузет душевним помислима и жељама, он у светлости јестаства душе, како телесним чулима, тако и душевним помислима врти следећа већ наведена (в. Слово 25, прим. прев) изванредна дела и то: пост, молитву. милостињу, читање Светог Писма, разне врлине, борбу са страстима и друго. Јер сва добра дела, сва различита добра стања што се сагледавају у души и чудесне начине служења у двору Христовом на овом другом ступњу знања, делањем силе његове (силе овога знања. прим. прев.) савршава Дух Свети. И управо оно показује срцу путеве који нас воде ка вери, н преко њега ми сакупљамо попутнину у будући век. Али и овде знање је још увек телесно (усвојим представама, прим. прев.) и сложено. Премда је и ово знање пут који нас одводи и спроводи до вере, ипак постоји још виши степен познања. И ако ко узнапредује, наћи ће могућност, уз помоћ Христову, да буде узведен и на њега, када темељ свога делања постави у безмолвном удаљавању од људи, у читању Светог Писма, у молитви и осталим добрим делима којима се савршава све оно што се односи на други степен знања. Управо кроз њега чини се све добро; оно се и назива знањем дела, будући да чувственим делима, уз посредовање телесних чула, савршава дело своје на спољашњем ступњу. Амин.