Према мишљењу ујединитеља Европе, потребно је увођење нове димензије образовања у свим
садашњим и будућим земљама чланицама ЕУ. На Европском  нивоу је од 1990.-те донето више докуме-
ната у том смислу (Резолуција о образовању, Бели папир о образовању, Болоњска конвенција...).
Реформе спроведене у духу ових глобалистичких докумената, наметнуте земљама у транзицији, дале
су поражавајуће резултате (Мађарска, Чешка, Румунија,...).
 Каква нам се то школа нуди? Према стратезима образовања, формираће се ученици способни само да
буду у функцији продаје производа које ћемо увозити, а никако ученици способни да сами нешто 
произведу. Усмерења која би била у функцији развоја сопствених производа и у било каквом разво-
јном смислу су непотребна јер су рецидив старих свхватања.

"Стручњаци" за педагогију

Који је циљ ових реформи? Стварање новог попустљивог система образовања у коме је однос према 
знању споредна ствар. То је нека чудна мешавина омладинског дома културе, институције за 
социјално старање и болничку негу, школско-забавног парка. При том се новим системом подуча-
вања разарају стари видови заједништва, као што су породица, нација итд, као и свака индиви-
дуалност.Елиминација смисла за критички однос према стварности ствара јединке подложне свим
потрошачким изазовима и притисцима. У таквом школском систему незнање се мора ширити на све 
могуће начине. Јавне школе постају пуко "предавање незнања". Стога ће и наставници бити 
преваспитани по упутствима "стручњака за педагогију."
  Ко стоји иза реформа образовања? Иза програма за редефинисање система образовања у деветнаест 
земаља централне и источне Европе и бившег СССР-а стоји Институт за отворено друштво Ђерђа 
Сороша и "Children's recources international", организације из Вашингтона. Програм се зове 
"Step by step. A program for children and families", а циљ им је да промовише "имплементирање 
праксе осмишљене у систему образовања раширеном у САД, задржавајући традицију културе 
деветнаест земаља учесница". Дакле, американизација школства на територијама централне и 
источне Европе и Русије.
 У Србији је све почело 1991. оснивањем Сорош фонда касније пререгистрованог у Фонд за отворено 
друштво. Фонд је нарочито био активан у финансирању тзв "невладиних организација" у области 
образовања. Тако су финансирани: Центар за мултикултуралност, МОСТ, Женски центар из Ужица, 
Конструктивни цивилни ангажман из Параћина, Психокод, ИС Петница, Центар за девојке, Центар за
интерактивну педагогију, Центар за женске студије, Центар за права детета, Образовни форум,...,
који су радили различите пројекте типа: "Чувари осмеха", "Тимски рад", "Учионица добре воље", 
"Корак по корак", ...  Спровођење ових пројеката вршено је путем такозваних радионица (Радионица
је рад инструктора са 10-15 деце која седе укруг "ради осећаја равноправности и бољег
комуницирања",  свака радионица има унапред написан сценарио и поенту, а траје сат, два. Њихов
рад је заснован на групним терапијама, тзв, хумане психотерапије у које као да се уграђени и 
далекоисточни окултни елементи. Познати су резулати рада радионица у Сремској Митровици, на 
Тари и Дивчибарама за време летњег распуста 2002.).

Радионичке мајсторије
Прокламовани циљеви су "образовање за људска права, европску димензију и глобално друштво",чиме
се превазилазе оквири дефинисани нацијом или државом, укључује се мултикултура и нове форме
људске солидарности. Немилице се троше средста на организовање безбројних семинара на којима се
ствара уверење о предности нових реформи. Суштина реформи је замагљена новоговором реформатора,
који сав врви од едукације, евалуације, имплементације, партиципације, демократизације,... и 
који оставља утисак стручности и супериорности.
Први на удару ће очигледно бити матерњи језик и национална историја. Одраније смо сведоци елими-
нисања стандардног правописа, домаћих изрека, речи и назива, као и ћириличног писма.
Према изјави реформатора један од основних друштвених циљева је деполитизација. У ствари потпуно
је јасно да се ради управо о супротном, тј. о нескривеној глобалистичкој политизацији свих 
наставних садржаја, пошто се претходно изврши насилно брисање националне и верске свести и свега
здравог и нормалног, јер једино то "прави" реформатори не могу да толеришу. 
 Такође је јеасно да у оваквој школи циљ неће бити ни сазнавање истине, ни стицање знања, а ни 
изградња здравих, одговорних, свесних и истински креативних личности."Радионичким мајсторијама",
часовима који су плитка забава и надметање, одшколоваће се необразована, емотивно незрела,васпи-
тно запуштена, лабилна и духовно опустошена деца. да је то тако, треба указати на јак протест 
европских интелектуалаца(Дани Робер Дифур, Жак Мише...) који се слажу у једном: ново школство 
води укидању знања, укидању идентитета, укидању човека.

Др. Стево Јаћимовић 
Др. Јован Сетрајчић

Ко не препозна шта не ваља ...
  како функционише овај систем може се видети у Републици Српској. Под притиском међународне
заједнице донета је одлука да се на све сумњиве садржаје удари печат: "Следећи пасус садржи 
материјал чија истинитост није утврђена, али који може бити увредљив и наводити на погрешне
закључке. Овај материјал се налази тренутно у процесу прегледања." Тако је овај печат стављен на
химну "Боже Правде", печате се епске песме, лекције о стварању српске државе,... Ко од професора
одбије да обележи "мрачне садржаје" може да изгуби посао.