Slovo o jeziku Cirilicko-latinicke sprege (I) Dva pisma u istom tekstu - kako i kada? Opštije opredeljenje bi moglo biti da latinicom ne treba pisati ono što se cirilicom može normalno navesti Poznata je praksa da se u cirilickim tekstovima nadu latinicki ispisi. Da li je to opravdano i u kojim slucajevima, pitaju nas neki citaoci, tim pre što u tome nema uvek doslednih opredeljenja u praksi, a ni uvek potpunih objašnjenja u Pravopisu. Buduci da je tema zanimljiva, ali i složena, bavicemo se njome u nekoliko navrata. Pitanje prvo: Kako pisati nazive firmi koje su registrovane latinicom, posebno ako su u nazivu strane (npr. engleske) reci? Odgovor: Takve nazive, kao uostalom i druge izvorno preuzete strane reci, moguce je u cirilickom okruženju pisati i latinicom i cirilicom. Cirilicom onda kada su prilagodene prozodijsko-ortoepskim i gramatickim odlikama našeg jezika, dakle kada su u nas poznate i odoma- cene i ako su ušle i u obicaj da se pišu cirilicom, kao: Soroš fondacija, Komercijalna banka, Imanite, Njujork tajms, Mapet šou, Frankfurter algemajne cajtung, sinema klub, tajmaut i sl. Pravopisni princip po kome se neko pravilo izvodi na osnovu toga da li je nešto "ušlo u obicaj" ili nije može izgledati neobican (nedovoljno precizan kriterijum), pa ipak se uhodanost kakvog jezicko-pravopisnog manira uzima kao relevantan faktor, jer ono što je u praksi steklo "pravo gradanstva" teško se može, a i ne treba, menjati. To se odnosi i na nazive i imena koja su u nas poznata, odnosno našem izgovoru saobražena, pri cemu njihovo izvorno znacenje ne mora biti relevantno. S druge strane, sve ono što odudara od navedenoga obicno se piše izvornom ortografijom, kao: Control bank/Bank; Commerz/Komerc Bank; International Court of Justice i slicno, pogotovo zato što bi preslovljeni likovi (npr. u Komercijalna banka) verovatno zahtevali zvanicnu preregistra- ciju imena. Na isti nacin, na primer, cirilicom se nece pisati ni fraze tipa L’tat c’est moi; In memoriam; Folk and Rock hit; Juke boR hits; L’art; No comment; Sweet movie i sl., jer ovakvi izrazi u našoj jezickoj svesti ne funkcionišu kao razumljivi i u nas nisu elementi našeg leksickog fonda. Otuda, na primer, neprikladno deluju cirilicki prepisi stranih naziva, poput: Nacional Amjuzment, Njuz Korporejšn; Sekjuritas Data; Bord "ICN Farmasjuktikals", Javni VC i sl., dok je, s druge strane, pisanje latinicom sklopova kao: Business Clab/Club/Klub, Express, YU rock i sl. sasvim nepotrebno i predstavlja jedva opravdan manir ili, možda, nesnalaženje i kolebanje u opredeljenju za nacin pisanja. Otuda u praksi nalazimo i Pres klub i Pres klub/Press clab; Biznis pres, Business press ili dvoazbucno Biznis press; PC klub (pored PC klub); Ufa media objektiv; YU top 10 i sl. Nažalost, u pravopisnoj literaturi, i ne samo u njoj, nema sigurnijeg uputstva o tome šta se oseca kao strano, a šta ne, pa tako u mnogim slucajevima ostaje da se pravopisna rešenja tek ustale i utvrde u samoj praksi ili izvedu na osnovu jezickog osecanja i razumevanja. Nije, na primer, jednostavno proceniti, a time i za nacin pisanja opredeliti, u slucajevima kao: Ke-d-orsej/Kedorsej; Forenj ofis/Forenjofis; Junajted pres; Art kanal i sl., to jest da li ih pisati u izvornom ili preslovljenom obliku, latinicom ili cirilicom, odvojeno ili spojeno i sl. Ono što svakako nije preporucljivo jesu jedinstvene dvoazbucne, cirilicko-latinicke sekvence. Kao opštije opredeljenje moglo bi u svemu ovome biti da - latinicom ne treba pisati ono što se i cirilicom može normalno navesti. Egon FEKETE