Slovo o jeziku 



Cirilicko-latinicke sprege (I) 
Dva pisma u istom tekstu - kako i kada? Opštije opredeljenje bi moglo biti da latinicom ne treba
pisati ono što se cirilicom može normalno navesti   
Poznata je praksa da se u cirilickim tekstovima nadu latinicki ispisi. Da li je to opravdano i u
kojim slucajevima, pitaju nas neki citaoci, tim pre što u tome nema uvek doslednih opredeljenja
u praksi, a ni uvek potpunih objašnjenja u Pravopisu. Buduci da je tema zanimljiva, ali i 
složena, bavicemo se njome u nekoliko navrata. 
Pitanje prvo: Kako pisati nazive firmi koje su registrovane latinicom, posebno ako su u nazivu 
strane (npr. engleske) reci? 
Odgovor: Takve nazive, kao uostalom i druge izvorno preuzete strane reci, moguce je u cirilickom 
okruženju pisati i latinicom i cirilicom. Cirilicom onda kada su prilagodene 
prozodijsko-ortoepskim i gramatickim odlikama našeg jezika, dakle kada su u nas poznate i odoma-
cene i ako su ušle i u obicaj da se pišu cirilicom, kao: Soroš fondacija, Komercijalna banka, 
Imanite, Njujork tajms, Mapet šou, Frankfurter algemajne cajtung, sinema klub, tajmaut i sl. 
Pravopisni princip po kome se neko pravilo izvodi na osnovu toga da li je nešto "ušlo u obicaj" 
ili nije može izgledati neobican (nedovoljno precizan kriterijum), pa ipak se uhodanost kakvog 
jezicko-pravopisnog manira uzima kao relevantan faktor, jer ono što je u praksi steklo "pravo 
gradanstva" teško se može, a i ne treba, menjati. To se odnosi i na nazive i imena koja su u nas 
poznata, odnosno našem izgovoru saobražena, pri cemu njihovo izvorno znacenje ne mora biti 
relevantno. 

S druge strane, sve ono što odudara od navedenoga obicno se piše izvornom ortografijom, kao: 
Control bank/Bank; Commerz/Komerc Bank; International Court of Justice i slicno, pogotovo zato
što bi preslovljeni likovi (npr. u Komercijalna banka) verovatno zahtevali zvanicnu preregistra-
ciju imena. 
Na isti nacin, na primer, cirilicom se nece pisati ni fraze tipa L’tat c’est moi; In memoriam; 
Folk and Rock hit; Juke boR hits; L’art; No comment; Sweet movie i sl., jer ovakvi izrazi u našoj
jezickoj svesti ne funkcionišu kao razumljivi i u nas nisu elementi našeg leksickog fonda. Otuda,
na primer, neprikladno deluju cirilicki prepisi stranih naziva, poput: Nacional Amjuzment, Njuz 
Korporejšn; Sekjuritas Data; Bord "ICN Farmasjuktikals", Javni VC i sl., dok je, s druge strane, 
pisanje latinicom sklopova kao: Business Clab/Club/Klub, Express, YU rock i sl. sasvim nepotrebno
i predstavlja jedva opravdan manir ili, možda, nesnalaženje i kolebanje u opredeljenju za nacin
pisanja. Otuda u praksi nalazimo i Pres klub i Pres klub/Press clab; Biznis pres, Business press
ili dvoazbucno Biznis press; PC klub (pored PC klub); Ufa media objektiv; YU top 10 i sl. 

Nažalost, u pravopisnoj literaturi, i ne samo u njoj, nema sigurnijeg uputstva o tome šta se oseca
kao strano, a šta ne, pa tako u mnogim slucajevima ostaje da se pravopisna rešenja tek ustale i 
utvrde u samoj praksi ili izvedu na osnovu jezickog osecanja i razumevanja. Nije, na primer, 
jednostavno proceniti, a time i za nacin pisanja opredeliti, u slucajevima kao: 
Ke-d-orsej/Kedorsej; Forenj ofis/Forenjofis; Junajted pres; Art kanal i sl., to jest da li ih 
pisati u izvornom ili preslovljenom obliku, latinicom ili cirilicom, odvojeno ili spojeno i sl. 
Ono što svakako nije preporucljivo jesu jedinstvene dvoazbucne, cirilicko-latinicke sekvence. 
Kao opštije opredeljenje moglo bi u svemu ovome biti da - latinicom ne treba pisati ono što se i
cirilicom može normalno navesti. 

Egon FEKETE