Bauk za paranormalce

Džems Rendi (James Randi), čuveni američki mađioničar, već nekoliko decenija vodi nepoštedni rat protiv svih onih koji trikom, opsenom, veštom podvalom pokušavaju uveriti javnost (često s uspehom) da raspolažu paranormalnim, natprirodnim moćima. Mađioničarskim zanatom počeo se baviti još kao nepunoletan mladić, kada je nastupao pod svojim pravim imenom Rendl Zvinge (Randall Zwinge). Njegova „telepatska“ tačka bila je toliko uspešna da su ga novine dizale u nebesa, a ljudi počeli tražiti od njega da im pronađe izgubljenu decu. „Nisam mogao podneti tu vrstu laži“, priseća se on. „I tako sam se ponovo vratio vađenju zečeva iz šešira“. Od tada je nastupao širom sveta, čak i u Beloj kući, oduševljavajući publiku svojim majstorijama.
Posmatrajući s negodovanjem kako neki pripadnici njegove profesije, a i razni drugi šarlatani oblaporni na slavu i novac, zaglupljuju javnost izjavama da im je moguće da izvode svoja „čuda“ zato što raspolažu „natprirodnim moćima“, Rendl je, sa grupom istomišljenika, osnovao CSICOP - Komitet za naučno istraživanje paranormalnih sposobnosti. Kao glavni istraživač te organizacije, on je tokom poslenjih dvadesetak godina raskrinkao stotine varalica, i to na najubedljiviji mogući način: time što je njihove navodne psihičke podvige izvodio „običnim“ načinima. Svojom borbom protiv crne magije modernog doba stekao je ne samo veliku popularnost u širim laičkim krugovima, nego i priznanje takvih naučnih veličina kao što su Isak Asimov (Isaac Asimov), Karl Segan (Carl Sagan), B.F. Skiner (Skinner) i Martin Gardner. „Možda niko na svetu ne razume vrline i mane paranormalnog kao što je to slučaj sa Randijem“, kaže Asimov. „Njegove kvalifikacije racionalnog ljudskog bića su neuporedive“. Zanimljive su okolnosti pod kojima je načinjen ovaj intervju. Jedan od urednika uglednog naučnopopularnog časopisa Omni, Skot Moris (Scot Morris), naumio je da iz prve ruke upozna „zapanjujućeg Rendija“. Za uvertiru, Rendi je pristao da savije nekoliko ključeva u Gelerovom stilu. Moris je budno motrio, neometan čavrljanjem svoga sagovornika, i bio veoma zadovoljan sobom kad je u jednom trenutku uočio kako je Rendijeva ruka skliznula pod sto. Moris je vratio savijeni ključ na svoju alku sa ostalim ključevima, da bi nešto kasnije, kad je ponovo posegnuo za ključevima, ustanovio da su svi oni bili savijeni. Posle toga Rendi se latio posla da svom intervjuisiti dokaže da i ovaj može da bude uspešan „paranormalac“. Stavio je na sto jednu crvenu i jednu crnu kartu za igranje, a onda zamolio Morisa da ostatak špila podeli na dve gomilice sa poleđinom karata okrenutom naviše. „Samo se pridržavajte vaših slutnji, Morise. One su zaista duboke psihičke impresije“. I, naravno, mada Rendi ni u jednom trenutku nije dirnuo karte koje je Moris delio sve dok procedura nije bila dovršena, ispostavilo se da su one bile precizno raspodeljene na crvenu i crnu gomilicu.
Moris: Neverovatno! Vi mora da ste medijum!
Rendi: Vi se svakako šalite, ali ljudi su to ozbiljno govorili. Ovaj trik sam pokazao Kolinu Vilsonu (Colin Wilson), jednom veoma poznatom britanskom piscu. Zatražio sam od njega da sam kupi i promeša svoj špil da bi bio siguran da ga ja nisam napakovao, i obavio sam trik na isti način na koji sam ga maločas obavio s vama. Zapanjujuće! Sve crvene karte na jednoj strani sve crne na drugoj. Kasnije je Vilson rekao tokom TV intervjua da ja sada moram dokazati da nisam medijum, jer me je video kako radim stvari koje „ne mogu da se urade pomoću trika“.
E pa bile su urađene pomoću trika! To je jedan veoma stari trik koji se zove „Fantazija“ i koga sam ja izvodio od moje osamnaeste godine. Ali Vilson je rekao, baš kao i Lajel Votson (Lyall Watson) tokom drugog jednog intervjua, da je na meni teret dokazivanja da nisam medijum. Baljezgarije! Ne može se dokazati nešto što ne postoji. Neki „medijumi“ dokazuju da to jesu.
Moris: Smatrate li da su paranormalni fenomeni nemogući?
Rendi: Ne, nikada nisam rekao da su nemogući. Na osnovu onoga što znam o nauci, rekao bih da postoji veoma mala mogućnost, ali bilo je jedno vreme kada se smatralo da je sasvim malo verovatno da postoje rendgenski zraci, ili da kamenje pada s neba. Mogućnost postojanja paranormalnih fenomena po meni je otprilike ista, dakle sasvim bliska nuli, kao i mogućnost postojanja Bermudskog trougla, bioritmova, rašljarenja i slično - nešto manja od mogućnosti postojanja Deda Mraza, o kome imamo ubedljive dokaze. Viđao sam često to crveno odelo i belu bradu i milione slika i fotografija.
Moris: Mnogi medijumi smatraju da ste vi njihov zakleti neprijatelj i da vam je jedina ambicija da ih diskreditujete.
Rendi: Ja želim da diskreditujem sve one poput Urija Gelera (Uri Geller) koji izvode obične mađioničarske trikove tvrdeći da poseduju natprirodne moći, jer oni su sramota za moju profesiju. Oni su lažljivci i varalice. Ali onima koji iskreno veruju u neke paranormalne moći ja samo želim pokazati da su dokazi za njihovu veru puni rupa.
Moris: Kakvu štetu pričinjava njihovo verovanje? Zašto ih naprosto ne pustiti da veruju?
Rendi: I meni bi bilo najlakše da kažem: "Pustimo ih neka veruju; to je njihov život", što bi bilo isto kao da osobi koja zavisi od heroina date sve što ona zahteva. Pustiti ih da postanu beskorisni? Ali, zašto da dozvolimo ljudima da postanu mentalno beskorisni. Ako prihvatite takve koještarije, onda ćete biti spremni da verujete i u bilo šta drugo.
Moris: Jeste li oduvek bili takav okoreli skeptik?
Rendi: Od moje četrnaeste ili petnaeste godine, kada sam u Torontu posetio jednu crkvu zvanu Zajednica nadahnute misli. Tamo sam video najvulgarniju demonstraciju čitanja „gospodnjih“ poruka, jednu od onih koje se često koriste u „spiritističkim crkvama“ širom sveta. Naivni ljudi tamo okupljeni, koji su verovali u duhove, glatko su bili prevođeni žedni preko vode. Omrznuo sam sve šarlatane spremne da podvale prostodušnim ljudima koji imaju poverenja u njih. I danas ih mrzim.
Moris: Neki kažu da bi bizarni fenomeni kvantne teorije mogli predstavljati teorijsku osnovu za paranormalne fenomene - na primer, da bi prekognicija mogla da stoji u vezi sa subatomskim česticama koje se kreću brže od svetlosti ili sa trenutnim dejstvom na daljinu.
Rendi: To je samo korišćenje nauke kao dimne zavese, paradiranje bombastičnim kvazi-analogijama koje sa kvantnom teorijom nemaju apsolutno nikakve veze, ali kod određenih segmenata javnosti postižu željeni cilj zbog svoje „visoke učevnosti“.
Moris: Da li je svemir totalno racionalan? I da li postoje fenomeni koji su inherentno nedostupni nauci?
Rendi: Pa, ja mislim da je svemir potpuno racionalan. Da nije, mi ne bismo imali takvu jednu stvar kao što je nauka, sistem za objašnjavanje posmatranih fenomena. Pretpostavljam da mi možemo da nađemo objašnjenje za sve, a kad ne uspemo da ga nađemo, to naprosto znači da moramo još više da razvijemo nauku.
Čujte, ja sam spreman da prihvatim dokaze. Oduvek sam dozvoljavao mogućnost da neko može da prima telepatske poruke ili predviđa budućnost ili utiče na par kockica za barbut. Javno sam obznanio ponudu od deset hiljada dolara za svaku demonstraciju, pod kontrolisanim uslovima, bilo kakve paranormalne sposobnosti. Ako vidim neku ubedljivu demonstraciju, prihvatiću je kao fait accompli (svršen čin), i niko neće biti srećniji od mene. Ali, tokom trideset pet godina traganja za takvom demonstracijom još nisam video ni jednu jedinu. Što se više zagledate u istraživanje paranormalnog, sve više rupa nalazite u njemu.
Moris: Zašto je verovanje u paranormalno postalo tako rasprostranjeno?
Rendi: Ja okrivljujem tri grupe. Prvo, naučnike koji glasno i jasno ne prozivaju svoje kolege i ne ocenjuju ih kao nekompetentne kad vide da su bazična pravila istraživanja bila narušena. Oni se suzdržavaju da javno denunciraju jedni druge, baš kao što je to slučaj sa advokatima ili lekarima.
Zatim tu su novinari, ljudi u masmedijima koji besramno eksploatišu interesovanje javnosti za paranormalno i ignorišu činjenice koje bi smanjile to interesovanje. Posebno imam u vidu televizijsku mrežu NBC, zato što daje emisije kojima totalno nedostaje integritet. Naravno, oni unapred izjavljuju da su njihove emisije bazirane na pretpostavkama i spekulacijama, ali krajnji efekat je sasvim različit. To je isto kao da vam je vaš lekar rekao: „Znate, ovo je samo pokusna analiza, ali ja mislim da vi imate rak u poslednjem stadijumu“. Šta ćete zapamtiti iz te njegove izjave?
Treće, okrivljujem mađioničare i njihove organizacije zato što se nisu javno izjasnili protiv paranormalnog. Za utehu je, ipak, što je Društvo američkih mađioničara nedavno donelo propis da njegovi članovi ne smeju tvrditi da su božanskog porekla ili da poseduju natprirodne moći. Ja im čestitam na tome, baš kao i Magičnom krugu u Londonu, koji je doneo sličan propis.
Moris: Zašto mađioničari imaju specijalnu odgovornost? Po čemu ste vi, kao mađioničar, kvalifikovani da procenjujete studije naučnika o paranormalnom?
Rendi: Čujte, naučnici i novinari mogu da budu oprezni, inteligentni, dobro informisani, dobri posmatrači i tako dalje, ali njihova kobna pretpostavka je da mogu otkriti trikove i podvale, mada zapravo ne mogu. Oni pretpostavljaju da su tvrdnje neke osobe da raspolaže paranormalnim sposobnostima podložne naučnoj i novinarskoj analizi. E pa, one jesu, ali tek nakon što su ih rastavili i očistili specijalisti za trikove.
Moris: Pogledajmo slučaj Urija Gelera. Mnogi ljudi imaju utisak da je on svoje sposobnosti dokazao pod kontrolisanim uslovima. I neki naučnici su tog mišljenja.
Rendi: Studija koji su u Stenfordovom istraživačkom institutu obavili Rasel (Russel) Targ i Harold Puthof (Puthoff) bila do te mere aljkava da je njima sada nezgodno da govore o tome. Oni su rekli da je Geler bio izolovan od slike koju je trebalo da raspozna telepatskim putem, ali ispostavilo se da je prilikom nekih testova postojala jedna rupa u zidu između dve prostorije - rupa kroz koju je nekada prolazio električni kabl ili nešto slično.
Moris: Znam neke ljude koji su ga lično videli i koji kažu da ni za trenutak nisu skinuli pogled s njega, a ipak su svojim očima videli savijen ključ.
Rendi: Barbara Volters (Walters) mi je ispričala istu stvar. Ali, kada sam od nje zatražio da mi to detaljnije opiše, priznala je da je ključ držala čvrsto u svojoj šaci. Ni za trenutak nije skinula pogled s njega? Onda sam ja savio njen ključ baš kao što sam savio i vaše, pomoću trika i odvraćanja pažnje, a ona se kasnije klela kako ni za trenutak nije skinula pogled s njega. Značajno je da je Gelerov nastup u „Noćnom programu“ Džonija Karsona (Johnny Carson) bio prava katastrofa. Karson me je pozvao pre emisije da motrim na sve što će se zbivati, a i on sam je mađioničar amater. Geleru nije apsolutno ništa polazilo za rukom, zato što je bio pod budnom prismotrom.
Moris: Zašto Geler radi sve to?
Rendi: Da bi stekao slavu i bogatstvo. Ima veliki ego i potrebno mu je da svoju sliku vidi na naslovnim stranama novina.
Moris: Vaš izazov od deset hiljada dolara mora da je privukao mnoge pretedente.
Rendi: Tokom proteklih godina javilo se oko tri stotine dvadeset osoba, a ja sam testirao pedeset pet onih koje su bile spremne da se podvrgnu toj proceduri.
Moris: Koje su najčešće sposobnosti koje ti ljudi žele da vam prikažu?
Rendi: Gotovo polovina njih kaže da su kadri da izađu iz svojih tela i posete bolesne ljude i dadu dijagnozu njihove bolesti. Mnogo reklamirani Silva program za kontrolu uma podstiče i ovu paranormalnu „disciplinu“; naravno, on ne podstiče svoje pristaše da izvrše proveru i ustanove da li bolest zaista postoji. A ako ovi to ipak učine, onda dolazi do one tugaljive situacije: „Oh, vi kažete da nemate bolove u kičmi i otežano disanje? Pa, možda imate neku boljku koja se još nije ispoljila. Zato budite oprezni“.
Moris: A šta je sa ostalima?
Rendi: Čekajte da prelistam moju kartoteku. Evo jednog. Gospodin B. ima kćerku koja je razgovarala, putem kuckanja o sto i Ouija ploče, sa Karen An Kvinlen (Karen Ann Quinlan) u njenoj prolongiranoj komi. Njegova kćerka je iznela neka „predskazanja“ o datumu smrti i o jednoj deformisanoj kosti u nozi Kvinlenove - što se oboje pokazalo kao pogrešno. Ali evo najfascinantnijeg fragmenta u pismu gospodina B.: „Moja kćerka je bila primljena u bolnicu dok smo se supruga i ja nalazili u Evropi... podozreva se da je posredi tumor mozga u predelu hipofize... Zbog svog stanja ona nije bila voljna da koristi Ouija ploču“. Da li je tom čoveku ikada palo na um da njegova kćerka možda ima jedan zdravstveni problem, da je možda veoma bolesna i da samo misli da je u kontaktu sa Karen An Kvinlen? Očigledno nije.
A evo i Suzi Katrel (Suzy Catrell), koja je uspela da namagarči Džonija Karsona kad je nastupila kao medijum u njegovoj emisiji. Pošlo joj je za rukom da izvede jedan trik sa kartama koristeći se zavirivanjem odozgo, Šulejnovu (Schulein) silu, lažno mešanje, lažno presecanje i još nekoliko varki. Kad smo je Martin Gardner i ja testirali u ime Komiteta za naučno istraživanje paranormalnih sposobnosti (CSICOP), uhvatili smo sve te pokrete na video-traci.
Jedan naučnik iz Filadelfije, Keren Gecler (Karen Getzler), navodno može da skrene putanju laserskog zraka (o tome se svojevremeno digla velika prašina u nekim masmedijima). Pisao sam joj u ime CSICOP-a i u moje lično ime, nudeći joj novac i verifikaciju njene sposobnosti. A evo šta mi je odgovorila: „Ton vašeg zahteva nije u saglasnosti sa uobičajenom naučnom učtovitošću i istinskim naučnim interesovanjima“. Da li je to razlog što ona nije prihvatila ponudu? Koješta! Naprosto nije imala šta da ponudi. Ona ne ume da savija laserske zrake, a ako može, na raspolaganju joj stoji mojih deset hiljada dolara.
Gospođa P., jedna fina gospa iz Kvibeka, kaže da u vrhovima prstiju ima moć koja utiče na ponašanje riba u njenom akvarijumu. Kad drži prste s jedne strane, ribe odlaze na drugu stranu. Ona to zove „snaga medijuma“; ja to zovem preplašene ribe. Predložio sam joj da stavi parče neprozirnog papira s jedne strane akvarijuma, i ona mi je uskoro otpisala i rekla: „To je zbilja čudesno! Moja moć ne prodire kroz smeđi papir!“
Moris: A kako stoji stvar sa astralnom projekcijom? Imate li i tu nekih iskustava?
Rendi: Naravno. Između ostalog, upoznao sam izvesnu gospođu S. iz Čikaga, koja tvrdi da upražnjava tu okultnu disciplinu i da njen duh često napušta njeno telo i posećuje razna mesta. Rekao sam joj da gore na spratu imam jednu sobu - eno, možete je videti, iza onog zasvođenog hodnika - i da je zaključana. Nasred te prostorije nalazi se jedan sto, a nasred stola jedan predmet, kojeg ja menjam iz meseca u mesec. Gospođa S. je izjavila da je njen duh izašao iz njenog tela i da je na tom stolu ugledao jedan radio-aparat. Ali ono što se tamo zapravo nalazilo bila je prazna saksija za cveće.
Moris: Kako ljudi mogu biti sigurni da vi niste zamenili predmete sa ciljem da izbegnete gubitak novca? Neki od njih kažu da bi najparanormalnija stvar koju oni mogu zamisliti bila da im vi uručite taj ček na deset hiljada dolara.
Rendi: Kad neka istraga zvanično otpočne, ona više nije pod mojom kontrolom. Ja unapred predajem ček nekom advokatu ili javnom beležniku. Rado ću dozvoliti nekom nezavisnom posmatraču iz magazina Omni ili bilo kome drugome da me drži pod pažljivom prismotrom. Rado ću napraviti snimke predmeta i pohraniti ih na čuvanje u sefu neke banke. A postoje i razni drugi načini da se predupredi svaka podvala s moje strane. Poznati „astralac“ Ingo Svon (Swann) kaže da može projektovati sebe čak do Jupitera. (Uz put rečeno, vratio se sa najgorim informacijama o toj planeti koje ste ikada čuli.) Ja ni od koga ne tražim da načini astralnu posetu Jupiteru. Samo dođite ovamo u Ramson, savezna država Nju Džerzi, i kažite mi šta se nalazi na onom stolu.
Moris: Smatrate li da su ljudi koji žele da pokupe vašu nagradu varalice?
Rendi: Ne, varalice mi ne pišu, zato što znaju vrlo dobro da bih raskrinkao njihove podvale. Većinom su to iskrene duše koje zaista misle da imaju neku nesvakidašnju obdarenost ali još nisu uspele da je provere pod kontrolisanim uslovima.
Moris: Da li se osećate nezgodno zato što razbijate njihove iluzije?
Rendi: Svestan sam činjenice da svojim izazovom ugrožavam verovanja ljudi, i zato u sve to unosim jednu dozu humora. Od prvog aprila ove godine dodeljivaću moje godišnje „Urijeve nagrade“. Nagrada će biti jedna ukusno savijena kašika od nerđajućeg čelika.
Moris: Koliko će biti nagradnih kategorija?
Rendi: Prva, naučniku koji kaže najgluplju stvar o parapsihologiji.
Druga, sponzorskoj organizaciji koja dodeljuje najveća novčana sredstva za najgluplje stvari u parapsihologiji.
Treća, novinskoj ustanovi koja podrži najbezočnije tvrdnje paranormalaca.
Četvrta, medijumu koji sa najmanje talenta namagarči najveći broj ljudi.
Godišnje nominacije ću iznositi pred jednu komisiju koju će sačinjavati đaci osnovne škole, i kojima će biti lako da odrede najzaslužnije kandidate. Onda ću, zavezanih očiju, staviti imena dobitnika u jedan zapečaćeni koverat i telepatski ih pročitati. Ako pogrešim, objasniću da je posredi jedna greška koja se može opravdati, na pravi parapsihološki način. Pobednici će biti obavešteni telepatski, a imaće slobodu, ako to žele, da pomoću prekognicije unapred predvide da su pobedili.
Mislim da će to biti krupan korak u pravcu odavanja dužnog priznanja parapsihologiji. Na ideju je, zapravo, prvi došao Gardner; on je želeo da SCICOP to uradi, ali oni nisu pristali. Rekli su da to nije dostojanstveno. A pa, ja nisam dostojanstven.
Moris: Vi se, očigledno, lepo zabavljate. Ali očigledno je, isto tako, da veoma ozbiljno shvatate štetu za koju kažete da nanosi verovanje u iracionalno.
Rendi: Tako je. Verovanje u iracionalno može da donese finansijsku propast, gubitak moći rasuđivanja, pa čak i smrt. Džim Džons (Jim Jones) je naveo mnoge ljude da veruju u njegovu psihičku hirurgiju i psihičko lečenje, i oni su mislili da je on u kontaktu s Bogom pa su krenuli sa njim u Gvajanu, gde su svi zaglavili.
Moris: Da li je to pošteno poređenje? Većina medijumskih šarlatana ne pokušava da zavede ljude u kultove smrti.
Rendi: Ni Džons to nije hteo, sve dok mu stvari nisu izmakle iz ruku. On je samo želeo da bude obožavan kao neki bog i da mu ljudi daju sve što su posedovali. A ima mnogo takvih kao što je on.
Isto tako, ljudi mogu da postanu žrtve nakon što su shvatili da su bili namagarčeni. Na Državnom institutu Kenta bio je jedan profesor metalurgije koji je proučavao kašike i jedan platinski prsten navodno savijene „psihičkom moći“ Urija Gelera i napisao o tome studiju u kojoj je izjavio da prelomi nisu mogli biti izazvani običnim silama. Ja i nekolicina drugih objavili smo članke kojima se objašnjavalo kako je Geler izveo trikove i kako „neobični prelomi“ mogu da se obave savršeno običnim načinima. I metalurg je, nezavisno od nas, otkrio da su njegovi zaključci bili pogrešni. Smatrao je da je njegova reputacija upropašćena, i umro je ne dugo posle toga pod okolnostima koje su opisane kao neprirodne. Najtragičnije u svemu tome je što njegova reputacija nije bila upropašćena. On je bio metalurg, i niko nije očekivao od njega da bude ekspert za otkrivanje podvala.
Moris: Raskrinkavanje Gelerovih opsenarija je jedna stvar, ali šta je sa vašim napadima na spiritualiste? Šta ako vaše razbijanje mistifikacija razara nečije verovanje u zagrobni život? Da li verujete u Boga ili u zagrobni život?
Rendi: Ja sam agnostičar, baš kao što sam agnostičar u pogledu paranormalnog. Ne verujem da postoje bilo kakvi dokazi za jedno ili za drugo. Pridržavam se načela unitaraca, mada ne odlazim u lokalnu crkvu onoliko često koliko bi trebalo. Postoji priča o jednom unitarcu kome je došao njegov sin sa opečenim prstom, plačući: „Oh, tata, boli me, boli me, molim te izleči ga“. Čovek donosi neku mast, i upravo kad se spremao da je stavi, njegov sin pita: „Hoće li peći?“ On odgovara: „Ne“. Njegov sin insistira: „Jesi li siguran?“ A on kaže: „Sine, kad bih u ma šta bio siguran, ne bih bio unitarac“.
Voleo bih da takav stav prihvate i ljudi koji veruju u zagrobni život. Oni misle da neverovanje oduzima od života dobar deo radosti. Uopšte nije tako, jer ja smatram da sam u većoj meri ljudsko biće ako ne zavisim od duhova na nebu. Moram da zavisim od čove koji sedi evo ovde u ovoj koži, koji ustaje ujutro i češe se tamo gde ga svrbi i posmatra ovo gadno lice u ogledalu i uviđa da u tom pogledu mora nešto da preduzme. Ja ću preuzeti odgovornost za svoj život pod pretpostavkom da, kada umrem, prestanem da postojim. Pokušaću da obavim upravo sada najbolji posao koji mogu, i da ostavim iza sebe ono što mogu.
Moris: Kako vam taj pokušaj polazi za rukom? Da li uspevate nešto da izmenite?
Rendi: Mislim da naučnici uče nešto od mene, nešto o metodu kritičnosti. I dobijam povremeno pisma od ljudi koji mi kažu: „Hvala vam zbog te vaše knjige (ili predavanja, ili ma čega drugog). S obzirom da svi oko mene govore da su astrologija, leteći tanjiri, ESP i tome slično dokazane činjenice, bilo je to upravo ono što mi je pomoglo da se ponovo domognem duševnog zdravlja. Hvala bogu što postoji još neko ko misli ovako kako ja mislim“. A ja kažem hvala Bogu zato što su to reči koje oni koriste. Mogao bih da razvezem raspravu po tom pitanju, ali što je dovoljno, dovoljno je.
Moris: Rekli ste da naučnici i novinari nisu kompetentne sudije za demonstracije paranormalnog. A kako stoji stvar sa naučnim novinarima?
Rendi: E pa, da vidimo. Izaberite jednu kartu...

(Omni)

Ouija ploče (od francuskog „oui“ - da i nemačkog „ja“ - da) - zaštitni znak za uređaj sastavljen od planšete i ploče sa alfabetom i drugim simbolima, koji se koristi na spiritističkim seansama za „poimanje poruka od duhova“.