"Avgustovska radijacija" nije postojala. Tačnije, izveštaj radne grupe Komisije za zaštitu životne sredine Skupštine SR Srbije negirao je alarmantno povećanje radioaktivnosti u Beogradu između 20. i 21. avgusta ove godine. Za podatke gamaspektrometrijske analize saradnika Grupe za izučavanje biosfere Instituta za nuklearne nauke "Boris Kidrič" u Vinči navedeno je da "sadrže niz nelogičnosti, te kao takvi ne mogu da budu verodostojni za procenu radijacionih opasnosti"

Već prva reagovanja, posle embarga na saopštavanje javnosti delegatskog pitanja koje je dr Jelka Miljković postavila u Veću udruženog rada SR Srbije, pokazala su da zvaničnici kategorički (ne dajući pravo istraživačima iz Vinče da kažu išta o svojim nalazima) odriču postojanje bilo kakvog zračenja u avgustu 1989. godine, kako u regionu Zaječara (Kladovo, Bor), tako i u Beogradu. Kako je vreme teklo, donoseći nove informacije i reakcije javnosti, stav zvaničnika, bar što se tiče stručnih ljudi, korenito se menjao. Iskaz da nije bilo ničega, prvo je evoluirao u to da nije bilo opasnog zračenja, da bi na kraju bilo izdato saopštenje da nije bilo prekomerne radijacije, tj. kontaminacije. I sad bi svi mogli mirno da spavaju, osim onih koji su "avgustovsku radijaciju" otkrili i vest o njoj preko delegata "saopštili" javnosti.

Šta kažu knjige ¤ Kada otvorite državne knjige i propise koje definišu norme i dejstva u oblasti radioaktivnih zračenja i pogledate šta je kontaminacija u slučaju atmosferskih padavina i slobodno nataložene prašine, videćete da kontaminacije u avgustu nije bilo! Prema tome, rekli biste, vlast je u pravu. Sa zvaničnicima se oko toga ne treba sporiti, jer oni znaju zakon. Ovom prilikom neću ni dokazivati svu apsurdnost takvog zakona, za koji postoji samo ono zračenje koje svojim intezitetom premašuje određeni nivo, i to posle "odležavanja" izvora od 120 časova! Takav kakav je ovaj zakon omogućava da se prenebregne (ili podvuče) svakakva radioaktivna gadost, pa se tako može i zloupotrebiti.

Međutim, ono što je u ovom predmetu važno je to da niko od istraživača nije tvrdio da je "avgustovska radijacija" opasna po svom intezitetu, već da je zabrinjavajuće prisustvo kratkoživućih radioizotopa produkata nuklearne fisije koji nesumnjivo svedoče o neuobičajenim zbivanjima (havariji na nekom nuklearnom postrojenju, neobičnom opitu, mogućem eksperimentalnom sagorevanju nuklearnog otpada niske aktivnosti itd.). Razume se, da u ovakvom slučaju nikom od znanja ne bi palo na pamet da prenebregne ovakva upozorenja, da ih zanemaruje zato što odgovarajući nivo zračenja ne dostiže zakonsku meru! Ono što je, nesumnjivo, najvažnije - bilo je odgovoriti na pitanje porekla ovih radioizotopa, tj. pronaći izvor njihovog "isticanja" i uspostaviti kontrolu nad njim.

Međutim, svi odgovorni se prave gluvi, kao da nisu čuli pitanje. Svu svoju argumentaciju koncentrišu na nivo zračenja, a beže od toga da govore o sastavu smeše radioaktivnih izotopa, među kojima se nalaze i takvi koji nikako ne bi mogli da potiču od černobilske katastrofe ili davnih atomskih proba. Jedino prof. dr Slobodan Ribnikar, dopisni član SANU, sa Katedre za radiohemiju i nuklearnu hemiju Prirodno-matematičkog fakulteta u Beogradu, pokušava da nađe rešenje ove ozbiljne zagonetke. Imajući u rukama materijal za doktorsku disertaciju mr Miljenka Martića, jednog od saradnika Grupe za istraživanje biosfere Instituta u Vinči, koja sadrži i brojna merenja černobilske radijacije, Prof. Ribnikar je našao da saopšteni rezultati o "avgustovskoj radijaciji" zaslužuju pažnju i analizu. Uloživši odgovarajući trud, on dolazi do hipoteze da požar koji se desio na atomskoj podmornici u severnom Atlantiku 17. jula prošle godine može da bude uzrok pomenute radijacije. Iz odnosa radioaktivnosti nekih izotopskih parova, prema njegovom preliminarnom proračunu "nulto vreme", tj. trenutak kada su izotopi napustili reaktor podmornice, bilo bi 20±15 dana unazad, što znači, da se uzimajući u obzir 20/21. avgust, događaj morao da desi između 15. jula i 15. avgusta, u vremenu u kome se i zbila havarija na Atlantiku. Tako je Prof. Ribnikar, sa čijom se hipotezom pre upoznavanja rezultata drugih svetskih centara za praćenje radioaktivnosti, i ne moramo složiti, jedini pružio "ruku" svojim kolegama, pokazao spremnost za stručni dijalog (bez diskvalifikacija i pretnji) i time spasao čast struke.

Šta kažu državni eksperti ¤ Pošto su odricali da su uopšte išta znali, a kamoli primili izveštaj o rezultatima merenja "avgustovske radijacije" u regiji Zaječara i u Vinči, pod pritiskom dokaza zvaničnici i njihovi eksperti su se oglasili u javnosti - na televiziji, radiju i u štampi. U ovim dobro "orkestrovanim nastupima" primećivala se zabrinjavajuća monolitnost", za koju nam iskustvo iz proteklih decenija kaže da se javlja samo onda kada se ne radi o sitnicama, već o važnim "društvenim stvarima". Prvobitni embargo na informacije, zatim istupanja sa pozicija vlasti i sile, uz uskraćivanje prava "već osuđenima" na javnu reč i dijalog, kod većine ljudi izazvali su sumnju u "zvaničnu istinu", otpor i uznemirenje. Ne i bez razloga, jer su nam još uvek sveža iskustva sa černobilskom radijacijom.

I sada kao i pre negirani su učinci malih doza zračenja. U tome su prednjačili dr Filimonović, lekar zadužen za zdravstvo u SR Srbiji (!) i Prof. dr Radovanović, fizičar, koji je, kako je televizija prikazala, suprotno govorio za vreme Černobila. Ali sada je njima bilo potrebno da zaborave na međunarodne preporuke o zaštiti od jonizujućeg zračenja (ICRP-26-36) prema kojima je svaka primljena doza jonizujućeg zračenja štetna. Zar je ponovo naš ministar za zdravlje trebalo da jede čokoladu pred milionskim TV auditorijumom, kao u vreme Černobila, da bi podupirao ono protiv čega dati ministar treba da se bori.

Ali to je, ipak, "mačji kašalj" u odnosu na ono što su slušaoci Prvog programa Radio-Beograda mogli da čuju 15. i 16. novembra ove godine od jednog drugog eksperta za radioaktivno zračenje, od dr Živorada Vukovića, naučnog savetnika Instituta u Vinči. U svom prvom nastupu (15. nov.) on je izjavio da nas male doze zračenja štite na neki način, da deluju kao prirodni vitamini!!! Nisam mogao da se uzdržim da ne prokomentarišem ovu zaprepašćujuću izjavu jednog naučnog savetnika. Zato sam ga upitao šta misli o "vitaminima" od 34 i nešto bekerela koje su u "avgustovskoj radijaciji" konstatovali saradnici iz Vinče. Na to pitanje dr Vuković je odgovorio rečima: "Ni za jednog naučnog radnika 34 bekerela ništa ne znače"!

Ovo je zaista previše od jednog naučnika, i to čoveka koji se bavi zaštitom od zračenja. Dosta je samo setiti se da je dr Glen Siborg sa saradnicima napravio čitavu hemiju određenih transuranskih elemenata sa desetak atoma tih elemenata i da je za svoj rad dobio Nobelovu nagradu. A u "avgustovskoj radijaciji" radilo se o milionima puta većem broju atoma. Pa, čak, i da je samo jedan atom bio u pitanju - ako on ima nešto važno da kaže, i o njemu će pravi naučnik povesti računa. Tako pitanje kratkoživećih fisionih produkata u Vinči i Zaječarskm regionu (pogotovo što su oni u njemu bili nalaženi i daleko pre Černobila, ali se o tome nije znalo zbog embarga na informacije!) nije za odbacivanje, već za ozbiljno razmišljanje i istraživanje.

Ali tako ne misli dr Živorad Vuković, specijalista za dekontaminaciju i nuklearni otpad. Materije kojima se on bavi poseduju aktivnosti koje mere milione i milijarde bekerela, i šta su onda za njega 30 bekerela! Međutim, gle čuda neviđena, i tako mala aktivnost morala bi nešto da mu znači jer je on čovek koji je u ime Instituta "Boris Kidrič" u Vinči zadužen za davanje atesta o radioaktivnom zračenju namirnica!!!

Nuklearni otpad i hrana na istoj tezgi ¤ Zar je to, zaista, moguće!? Da se nuklearni otpad i hrana nađu jedno kraj drugoga? Ako ministar za zdravlje može da jede radioaktivnu čokoladu pred televizijskim gledaocima da bi ih ubedio da i oni to mogu da čine, ako univerzitetski profesor fizike jednom može da kaže da su sve, pa i male doze zračenja štetne, a posle, u drugoj prilici, da tvrdi da one nisu štetne, zašto u jednom "ozbiljnom" institutu ne bi čovek mogao da objedini otpad i hranu.

Ali tu naša zabrinutost ne prestaje. Jer otkud to da se baš dr Vuković, specijalista za nuklearni otpad (ovaj se otpad isuviše često u poslednje vreme kod nas spominje) javlja u ovim diskusijama o veoma malim radioaktivnostima, kada u Vinči ima specijalista za tu oblast? I otkuda to da baš on pregovara u ime Vinče sa Rudarskotopioničkim basenom Bor o merenjima radioaktivnosti njihove i tuđe rude koje oni prerađuju, kao i drugih merenja radioaktivnosti u njihovoj okolini! I zašto sve to, kada je vlast presudila da "prekomerne radijacije nema"!? Pa, to je i sam dr Vuković tvrdio u razgovoru na radiju!

Uopšte zabrinjava taj zajednički imenitelj iza koga se krije određena specijalnost. I ne samo on, već i šira sprega zaštite od zračenja s nuklearnim programima. Iz černobilskih dana smo poneli iskustvo da su ovi i njima slični stručnjaci mnogo toga činili na zabašuravanju realne opasnosti od zračenja po stanovništvo naše zemlje i zato im više ne možemo verovati. Ne možemo verovati ni u njihovu stručnost, ni u čestitost.

Ali tu ćemo stati, jer smo upravo stigli do one stranice koju treba otvoriti u "Crnoj knjizi o zračenju", koju će kao teško nasleđe iz prošlosti na čitanje i pisanje dobiti novoosnovani Sekretarijat za zaštitu i unapređenje životne sredine SR Srbije.

Poželimo ovom sekretarijatu srećan i dugovečan rad na očuvanju zdravlja naših ljudi.