Posle više od deset godina, Nedeljnom Telegrafu javili su se svedoci ulaska konvoja kroz brodsku predvodnicu hidroelektrane Đerdap I, sastavljenog od jedne barže potisnice koju je gurala samohodna barža Barbara Blomberg natovarena radioaktivnim materijalom sa zapadnonemačkog broda Petersberg. Misterioznu Barbaru pratio je rumunski brod Signal I.

Taj konvoj, navodi poverljivi izvor NT iz Kladova, 28. juna 1989. godine oko podne prošao je kroz Đerdapsku klisuru i nastavio plovidbu uzvodno prema Donjem Milanovcu, Golupcu i Velikom Gradištu:

- Razgovarao sam sa članovima posade, među kojima je bilo Jugoslovena, i pitao šta se na brodu nalazi. Odgovorili su da je to tajna, ali da su za taj posao dobili toliko novca da mogu da budu mirni do kraja života. Saznao sam i da će teret istovariti na našoj teritoriji i da se u toj barži potisnici nalazi oko 1.200 tona industrijskog radioaktivnog otpada. Takođe i da su određene strukture u Jugoslaviji za to dobile više od milijardu nemačkih maraka, a šta se sa otpadom dalje dogodilo svedoče novinski napisi iz tog perioda - digla se tada velika kampanja zbog povećane radijacije u Srbiji, koja je ugušena umirujućim tvrdnjama zvaničnih institucija da njen stepen ne prelazi granice normale.

Doktor Sibin Ilić, bivši ekspert svetske zdravstvene asocijacije za onkologiju i ginekologiju, koji je pratio stepen učestalosti pojave karcinoma i pobačaja u istočnoj Srbiji, nastalih posle ulaska misterioznog broda Barbara Blomberg u zemlju 1989, priča za NT:

- Boravio sam 1989. službeno u Rumuniji i saznao da je tamo, na rumunskoj strani, na sedam kilometara od granice sa SFRJ, u termoelektrani Malovac, kao i u graničnom pojasu, u Moldaviji, u jednom rudniku bakra paljen radioaktivni otpad. U Kladovu sam, vrativši se otuda, pored Dunava video beživotna tela žaba i punoglavce kako mrtvi vise po šiblju. Odmah sam obavestio Ministarstvo zdravlja i nadležne za radiološku zaštitu. Dobio sam odgovor da je stručnjak ministarstva koji se time bavi penzionisan i da taj posao niko ne radi. Obratio sam se vojsci - Drugoj upravi. Reagovali su odmah, napisali izveštaj Predsedništvu Jugoslavije i nikada nisu dobili odgovor. Najzad sam se obratio predsedniku SO Kladovo i načelniku SUP Časlavu Goluboviću. Oni su formirali komislju da utvrdi o čemu se radi. Član te komisije, Nada Ajdačić, koja je tada radila u Institutu u Vinči, otišla je zvanično u Rumuniju, ali su tamošnje vlasti demantovale da se otpad spaljuje. Međutim, kada je zatražila da uzme uzorak sa zgarišta, nije joj dozvoljeno. Vraćajući se čamcem na našu stranu, rukom je uzela uzorak zemlje pored obale. Pokazalo se da je u njemu bio visok procenat stroncijuma i cezijuma. Kasnije sam, zahvaljujući kontaktima sa zamenikom predsednika Rumunije Radu Jonom, saznao u čemu je bila suština misije nemačkog broda koji je pre toga stigao u Đerdap. Doznao sam od njega da je Nemačka brodom poslala otpad koji je u sebi imao radioaktivne elemente u dogovoru sa tadašnjim vlastima Rumunije i Jugoslavije, kao i gde je spaljivan. Jedno od tih mesta bio je i RTB Bor.

- Kao lekar pratio sam situaciju znajući da je usledila kontaminacija, naročito Istočne Srbije. Posle dve-tri godine, znači negde prvih godina protekle decenije, na stanovništvu su počele da se dešavaju promene. Drastično je povećan broj obolelih od leukemije i drugih oblika raka, osim raka materice. Otkrio sam povećan procenat displazija dojke, koji prethode raku, kao i pojavu karcinoma dojke koji na ovom prostoru nije bio prisutan. Takode je povećan sterilitet i broj spontanih pobačaja. U razgovoru sa kolegama uz Rumunije saznao sam da se slično dešava na rumunskoj strani.