Umesto uvoda

 

Pitate se kako je nastao roman u elektronskom izdanju? Vrlo prosto. Početkom februara počeo sam da šaljem rukopis, koji nimalo ne odudara od finalne verzije, na adrese najpoznatijih izdavačkih kuća, u čijim su edicijima zastupljeni domaći autori. Pošto bih se neprijatno osećao da licitiram sa rukopisom, odlučio sam da na svaki odgovor čekam po nedelju dana, računajući da je to normalan rok da neko pročita i odgovori na mejl. Elektronsku poštu sam proveravao svaki dan, a svojski sam se potrudio da mobilni telefon opravda svoje ime. Nakon mesec dana usledio je prvi odgovor, da je roman na čitanju. Konačno, neko da me udostoji odgovora i još sa namerom da pročita moj rukopis. Kakvo olakšanje. Čitanje se završava posle dva ipo meseca sa kratkim obaveštenjem da nisu zainteresovani za moj roman. Konačno mogu rukopis da pošaljem izdavačkoj kući, kojoj je posvećena čitava srednja strana u kulturnom dodatku dnevnih novina. Radovalo me je, što je jedan naš poznati pisac, postavljen za urednika kuće sa namerom da unapredi domaće stvaralaštvo. Ponovo čekanje. Prođe još mesec dana bez odgovora i počinjem da se pitam, da li neko uopšte čita moj mejl? Zar je teško u dve rečenice napisati neku kurtoaziju? Šta mi je drugo činiti, sem da pošaljem rukopis na preostale adrese od oko tridesetak izdavačkih kuća, koje povremeno objavlju dela domaćih pisaca. Situacija se popravila. Dobio sam tri odgovora sa objašnjenjem da zbog novonastale krize ne primaju rukopise. Dobijam konačno pravu poslovnu ponudu, da platim dve hiljade evra za štampanje petsto kopija romana i nema problema. Napišem naivno, da ako bi štampanje romana koštalo toliko, onda bi knjiga u knjižari morala da bude hiljadu i dvesta dinara da bi se pokrio samo tiraž. Naravno, na naivnu konstataciju dobijem trezveno objašnjenje : ’moramo i mi nešto da zaradimo’. Konačno sam shvatio, da sam ja samo anonimno srpsko škrabalo, a članak u novinama služi za jeftinu samopromociju pisca i izdavačke kuće. 
Čitam u novinama kako je država zavrnula izdavače za neke novce, te je nazivaju autističnom i nemom. Mene izdavači nisu zavrnuli, ali sa punim pravom mogu da ih nazovem istim imenima. 
Poštovani budući čitaoci, ako se odlučite da štampate roman, uradite to u nekom državnom preduzeću, opštini, lokalnoj samoupravi ili bilo kojoj ustanovi što je na državnoj sisi. Nemojte da Vas je sramota, jer je to pojedinima osnovno zanimanje.
Bojan Miladinović
Juli, 2009.

 

O meni

 

Rođen sam u Kruševcu 1971. Godine. Obaveznu osnovnu školu završio sam u Kraljevu.

 

 

Preuzmi romane

 

Roman: ILEGALAC

Ukoliko neko želi da štampa , napravio sam četiri verzije romana, a Vi izaberite koja Vam je najpogodnija za štampu (verzije se ne razlikuju po sadržaju, već samo po vrsti i veličini fonta)

 

Times New Roman 11 - 245 strane A4

Times New Roman 12 - 288 strane A4

 

Arial 11 - 263 strane A4

Arial 12 - 308 strane A4

 

Roman: OVO NIJE KAMUFLAŽA

91 strana A4

 

 

Kontakt
mp3police@yahoo.com