Naredbe IRIX-a

Opšti format naredbi i imena datoteka

        ime_komande  [opcije] [argumenti]

ime_komande

ime izvršne datoteke ili interne naredbe

opcije

niz grupa opcija. Svaka grupa opcija počinje sa "-" i sastoji se od jednog ili više slova. Opcije koje imaju svoje argumente moraju biti poslednje u grupi i pre ergumenta se opciono mogu umetnuti beline

argumenti

jedan ili više argumenata naredbe (ne smeju počinjati sa "-"), najšešće imena datoteka

Na primer:

        cc -O prog.c     - naredba za prevođenje "C" programa
            >                           "prog.c" uz optimizaciju

Index

Ime može sadržati i više od 8 znakova, i što se tiče operativnog sistema, pojam ekstenzije ne postoji (naime tačka u imenu se može pojaviti više puta). Pojam ekstenzije zavisi od aplikacije do aplikacije. Velika i mala slova u imenu datoteke se razlikuju: "dat1" i "Dat1" su različita imena.

Posebna imena kataloga su:

/

koreni katalog sistema (root directory)

.

tekući katalog (current directory)

..

prethodni katalog u hijerarhiji (parent directory)

Postoji pojam tekućeg kataloga u odnosu na koji se relativno daju pozicije datoteka. Naime, ako je početni znak imena datoteke "/" onda je pozicija datoteke data apsolutno, a inače relativno od tekućeg kataloga.

Npr. ako je tekući katalog "/u/pera" onda:

x.c

označava datoteku /u/pera/x.c

./x.c

takođe označava datoteku /u/pera/x.c

../mika/y.c

označava datoteku /u/mika/y.c

../mika/y.c

označava datoteku /u/mika/y.c

./../pera/../mika/./y.c

takođe označava datoteku /u/mika/y.c

program/y.c

označava datoteku /u/pera/program/y.c

U mnogim naredbama se u okviru imena datoteka mogu koristiti regularni izrazi ("džoker" znaci) čiju ekspanziju izvršava "shell" prilikom poziva programa. To su:

*

zamenjuje svaki string (i prazan)

?

zamenjuje svaki karakter

[...]

zamenjuje svaki od karaktera u zagradama (može se pisati i [a-d], što znači "a,b,c, ili d")

[^...]

zamenjuje svaki znak osim karaktera u zagradama (može se pisati i [^a-d], što znači "sve osim a,b,c, ili d")

Primer:

        % cp /bin/a* ubin  - kopiranje svih datoteka u katalogu /bin čije
                            ime pošinje sa "a" u katalog "ubin"

Index

Kreiranje datoteke:

        % cat > dat       - kopiranje sa standardnog ulaza (tastature)
                            u datoteku "dat", kraj unosa se postiže pritiskom
                            na <Ctrl-D>

        % vi dat          - kreiranje, ili modifikacija datoteke "dat"
                            korišćenjem editora "vi"

Index

Prikaz tekstualne datoteke na ekranu:

        % more filename        - ili naredbom

        % pg filename

Index

Kopiranje datoteka:

        % cp source destination    - kopira "source" datoteku u datoteku
                                     "destination", ili datoteku "source" u
                                     "destination" katalog sa istim imenom

        % cp dat1 dir1/dat2        - kopira "dat1" iz tekućeg kataloga u "dat2"
                                     u "dir1" katalogu

Index

Preimenovanje datoteka:

        % mv staro_ime_dat novo_ime_dat

        % mv ime_dat ime_dir

        % mv stari_dir novi_dir

Index

Brisanje datoteka:

        % rm filename

        % rm -i f*          - briše sve datoteke na "f" uz traženje potvrde

        % rm -r pathname    - briše celo stablo "pathname" sa svim
                              pripadajućim datotekama i podkatalozima

Index

Linkovanje datoteka:

Postoje "hard link"-ovi i "soft link"-ovi ili simbolički linkovi. U slučaju "hard link"-a, datoteci (identifikovanoj "i-node"-om) se pridružuje drugo ime (unutar istog "file" sistema). Datoteka se fizički briše kad se obriše poslednji "hard link" na nju.

Simbolički linkovi su nešto fleksibilniji i omogućuju da postoji samo ukaz na drugo simboličko ime, te ukazana datoteka fizički ne mora da postoji. Brisanje simboličkog linka ne dira datoteku već se samo briše "ukaz" iz kataloga. Takođe je simboličkim linkom moguće vršiti ukaz i na datoteku u drugom "file" sistemu za razliku od "hard link"-a koji to ne omogućuje.

Primeri:

        % ln dat1 dir\dat2         - "dat1" je postojeća datoteka i na nju
                                     se linkuje (povezuje) "dat2" u katalogu
                                     "dir"

        % ln -s f1 f2              - simboličko linkovanje za datoteke "f1"
                                     u datoteku "f2"

Index

Zaštita datoteka i kataloga:

Npr. ako je izgled kataloga "/u/pera":

        % ls -al

    total 72676
    drwx--x---   11 pera     user        1024 Aug 24 15:12 .
    drwxr-xr-x   18 root     sys          512 Aug 23 20:12 ..
    -r--------    1 pera     user          15 Aug 22 19:11 .rhosts
    -rw-------    1 pera     user          44 Aug 22 19:11 .Sgiresources
    -rw-------    1 pera     user           0 Aug 22 19:11 .Xauthority
    drwxr-xr-x    5 pera     user         512 Aug 22 19:11 .desktop-Afrodita
    -------rw-    1 pera     user          80 Aug 22 19:11 x.c

Korisnik "pera" će moći da čita svoju ".rhosts" datoteku, ali će biti sprečen da je modifikuje. Dok će bilo ko moći da menja datoteku "x.c" (uključujući i korisnika "pera" i korisnike iz grupe "user").

Promena prava se vrši naredbom "chmod" u obliku

        chmod  grupe promena prava

grupe:

"u" za vlasnika, "g" za grupu, "o" za ostale, "a" za sve (uključujući i vlasnika i grupu)

promena:

"+" dodaje pravo, "-" oduzima pravo, "=" dodeljuje pravo

prava: "r" za čitanje, "w" za upis/menjanje, "x" za izvršavanje ili prolaz (u slučaju kataloga)

Primeri:

        % chmod ug+w dat      - vlasniku i grupi se dozvoljava modifikacija
                                datoteke "dat" i zadržavaju se ostala prava

        % chmod u=r  dat      - vlasniku se dozvoljava samo čitanje datoteke
                                "dat" dok se ostalima ukidaju sva prava

Index

Prikaz tekućeg kataloga:

        % pwd

Index

Promena tekućeg kataloga:

        % cd [ime_kataloga]

Index

Kreiranje kataloga:

        % mkdir ime_kataloga

Index

Brisanje kataloga:

        % rmdir ime_kataloga

Index

Prikaz sadržaja kataloga:

        % ls               - prikaz sadržaja tekućeg kataloga

        % ls katalog       - prikaz sadržaja kataloga "katalog"

-1

prikaz u jednoj koloni

-x

višekolonski prikaz (datoteke sortirani s leva na desno)

-C

višekolonski prikaz (datoteke sortirane odozgo na dole)

-l

"long format"; dodatne informacije o datotekama

-t

sortira imena datoteka po vremenu zadnje modifikacije

-a

lista sve ulaze u katalogu (i datoteke čija imena počinju tačkom)

-r

obrnut način sortiranja (po alfabetu)

-R

prikazuje i sadržaj podkataloga

-F

prikazuje "/" iza imena direktorijuma, "*" iza izvršnih datoteka, "@" iza simboličkih linkova

Npr. izlazni format "ls -al" ima sledeći oblik:

        % ls -al

    total 125
    drwxr-xr-x    5 root     sys          512 Aug 22 17:01 .
    drwxr-xr-x   20 root     sys          512 Aug 22 17:02 ..
    -rw-r--r--    1 root     sys        11443 Aug 22 17:01 .4Dwmrc
    -rw-r--r--    1 root     sys        13848 Aug 22 17:01 .Xdefaults
    -rw-r--r--    1 root     sys         6554 Aug 22 17:01 .chestrc
    -rw-r--r--    1 root     sys          686 Aug 22 17:01 .cshrc
    -rw-r--r--    1 root     sys           23 Aug 22 17:01 .exrc
    -rw-r--r--    1 root     sys         2229 Aug 22 17:01 .hderc
    -rw-r--r--    1 root     sys           20 Aug 22 17:01 .less
    -rw-r--r--    1 root     sys          623 Aug 22 17:01 .login
    -rw-r--r--    1 root     sys          722 Aug 22 17:01 .profile
    -rw-r--r--    1 root     sys        11542 Aug 22 17:01 .sgisession
    drwxr-xr-x    2 root     sys          512 Aug 22 17:01 bin
    drwxr-xr-x    3 root     sys         1024 Aug 22 17:01 newhde
    -rwxr-xr-x    1 root     sys         9088 Aug 22 17:01 proba
    -rw-r--r--    1 root     sys           62 Aug 22 17:01 proba.c
    drwxr-xr-x    2 root     sys          512 Aug 22 17:01 tmp

• tip ulaza u katalogu: "d" za podkatalog, "-" za običnu datoteku, "p" za imenovani "pipe", "l" za simbolički link, "b" za "block" specijalnu datoteku tj. uređaj, "c" za "character" specijalnu datotetku tj. uređaj
• prava korisnika nad datotekom i to 3 puta po "rwx", redom za korisnika, grupu i ostale
• broj "hard link"-ova u "file" sistemu nad datotekom
• vlasnik datoteke (ili njegov broj)
• grupa kojoj pripada vlasnik datoteke (ili njen broj)
• veličina datoteke u bajtovima
• vreme poslednje modifikacije, i
• naziv datoteke

Index

Prostor na diskovima:

        % df -k

        % du                   - za tekući katalog
        % du /tmp              - za katalog "/tmp"
        % du bin               - za podkatalog "bin"

Index

Procesi:

        % ps

        PID  TTY  TIME  COMD
    1640956  p0   0:10  sh
    1640997  p0   0:00  ps

PID

identifikacija procesa

TTY

dodeljeni terminal

TIME

vreme posvećeno procesu od kad je kucano ps

COMD

naredba koja je startovala proces

Opcija ps -e daje informacije o svim procesima, a ne samo o onim koji su dodeljeni korisniku.

Korisnik može pokrenuti više procesa. Oni mogu biti "foreground" (interaktivni) ili "background" (u pozadini). "Foreground" procesi, nažalost, nemaju viši prioritet od "background" proces, već u slučaju potrebe za paketnom obradom treba dobrovoljno smanjiti prioritet procesima naredbom "nice" prilikom njihovog pokretanja, ili "renice" prilikom njegovog izvršavanja. Ukoliko proces u pozadini pokuša da koristi standardni ulaz ili izlaz, biva zaustavljen - ovo se može izbeći redirekcijom u/ ili iz/ datoteke.

Korišćenje pozadinskih procesa:

        % komanda &          - startovanje procesa (programa "komanda")
                               u "background"-u

        <Ctrl+Z>             - "suspend" interaktivnog (tj. "foreground")
                               procesa

        % bg                 - "resume" suspendovanog procesa i prebacivanje
                               u "background"

        % fg                 - "resume" suspendovanog procesa i prebacivanje
                               u "foreground"

        % kill 712           - šalje SIGTERM signal procesu sa PID-om 712,
                               što obično uzrokuje njegovim prevremenim
                               završetkom ako ne hvata ili ignoriše taj signal

        % kill -9 712        - šalje SIGKILL signal procesu sa PID-om 712
                               što uvek uzrokuje njegovim prevremenim
                               završetkom jer se ovaj signal ne može
                               uhvatiti ili ignorisati

        % kill -1 712        - šalje SIGHUP signal procesu sa PID-om 712
                               što uzrokuje njegovim prevremenim
                               završetkom ako proces ne hvata ili
                               ignoriše ovaj signal. Sistemski procesi obično
                               reaguju na ovaj signal tako što vrše
                               svoju reinicijalizaciju (npr. ponovo
                               očitavanje konfiguracionih datoteka)

        % kill 0             - šalj SIGTERM svim procesima
                               pokrenutim u grupi aktivnog "shell"-a

Index

Redirekcija

Preusmeravanje ulaza i izlaza:

        % wc <file3          - ulaz je iz "file3"

        % ls >file4          - izlaz ide u "file4"

        % ls >>file3         - izlaz se dodaje na kraj datoteke "file3"

        % ls | wc >/dev/tty  - izlaz programa "ls" postaje ulaz programa "wc"
                               čiji izlaz se preusmerava na datoteku
                               "/dev/tty" (tj. aktivni terminal sesije)

Index

Korišćenje "shell script"-a:

        % vi proc              - pravljenje script-a u editoru "vi"

        % chmod u+x proc       - dodeljuje pravo izvršavanja "proc" vlasniku

        % proc                 - startovanje proc

        #! /bin/tcsh

   .tcshrc          - samo tcsh, uvek

   .cshrc           - csh, uvek; tcsh samo ako ne postoji .tcshrc

   .login           - csh i tcsh, ako je login shell.

   .logout         - ako je login shells.

Index

Paketna obrada