Manga je ukratko rečeno Japanski stil crtanja stripova i animiranih filmova. Iako se sam stil vremenom menjao i svaki crtač ima svoju karakternu crtu, sam manga crtež se da lako prepoznati po nekim standardnim karakteristikama. To su na primer velike okrugle oči za takođe krupnim zenicama (mada se pri nekim standardnim izrazima lica u manga crtežu oči praktično i ne ctraju već se ostavlja samo gornji luk sa ili bez zenica koje su tada crne tačke), usta izvedena iz jedne kratke crte i jedva primetna pojava nosa. Takođe karakterističan je i izbor boja i dimenzije stvari, naročito oružija, oklopa itd. koji često teže preteranim veličinama. Kao što je već rečeno, vremenom se stil menjao tako da danas postoje manga stripovi i filmovi kojima ove karakteristike uopšte ne odgovaraju ali ih odaju mnoge više suptilne crte koje nije tako lako opisati ali se brzo pohvataju gledanjem.

Pod izraz manga spadaju tri opširne kategorije koje se mogu opet dalje deliti. Te tri kategorije su Manga, Anime i Hentai ili Eči.

Manga je izraz koji se preciznije veže za stripove crtane u ovom stilu. Najviše stripova je rađeno za široke narodne mase i u brzom crtežu.

Anime je naziv za animirane filmove ovog stila. Anime se dalje deli na dve važne kategorije, a to su TV i OAV.

Hentai ili Eči je naziv za erotske (ili ako hoćete pornografske) stripove i animirane filmove ovog stila.

Manga je reč iz Japanskog jezika i u stvari znači brzo crtan strip, tj. strip za široke narodne mase. Zapadni ekvivalent ovih stripova bi bila izdanja Marvel Comics-a ili D.C. Comics-a, a od onoga što je bilo kod nas, na primer Roto biblioteka ili Lunov Magnus Strip. Inače, samo ime manga potiče od firme Manga koja je jedna od prvih počela da uvozi ove stripove i animirane filmove u SAD i u svoje vreme bila je bez premca.

Anime nema neko značenje i u stvari je skraćenica od animated (animiran). Izraz je nastao u SAD i originalno je bio japanime ali vremenom ono jap od Japan je nestalo da bi se izraz skratio.

Hentai i eči su takođe reči Japanskog jezika. Hentai znači perverzan ili perverzno (Japanski pridevi nemaju rodove) a eči (ili kako još neki pišu etchi ili eechi) znači lud ili luckast (značenje se menja u zavisnosti od uloge u rečenici).

Razlika između TV i OAV-a je najčešće u kvalitetu i tržištu. Dok su TV serije prvenstveno namenjene prikazivanju na televizijama OAV-i su prvenstveno namenjeni prodaji direktno konačnom korisniku na VHS-u, DVD-u, VCD-u, laserdisku itd. Uz to OAV-i su obično dosta kvalitetnije rađeni uključujući priču, crtež, zvuk... Sve ovo je prouzrokovano vremenom za izradu. TV serije se obično izbacuju u sezonama, po jedna sezona za svaku godinu, a kako jedna sezona obično ima između 18 i 26 epizoda može se videti da za izradu jedne epizode od oko 23 minuta i nema mnogo vremena. Sa druge strane OAV-i se rade prosečno 2-3 meseca za epizodu iste dužine.

I da ne zaboravim, OAV je skraćenica od Original Animated Video (originalni animirani video) ali neki ovo pišu i OVA.

Sve razlike potiču uglavnom iz drukčijeg pogleda na crtane filmove u Japanu u odnosu na zapadni svet. U Japanu crtani filmovi se prave za sve uzraste, a ne samo za decu. Pri tome mislim da se jedna serija često radi tako da je mogu gledati i deca i odrasli, a da je ne nađu glupom ili dosadnom. Takođe, postoje i filmovi i poneka serija baš namenjena starijem gledalištu (ne mislim na erotske filmove). Najbolji primer za to je film Ghost in the Shell koji poteže pitanja kao što su ko smo mi, šta smo mi, šta nas čini onim što jesmo i ukazuje na neke zamke razvoja tehnologije u koje smo već počeli da upadamo, a da toga nismo ni svesni.

Takođe u većini crtanih filmova likovi su strpani u podosta realan svet. To znači da ako se radnja odvija u današnje vreme imaćete priliku da vidite likove kako obavljaju svoje normalne obaveze. Ljudi nisu samo podređeni priči nego i idu na posao, održavaju ličnu higijenu, prehranjuju se... A ako se na primer odvija u prošlosti videćete sasvim normalna sela i gradove sa svim što su u ono vreme imali. Ljude koji se ponašaju u skladu sa tim vremenim itd.

Ne. U poslednje vreme pojavljuju se i serije iz Kine ali su izuzetno lošeg kvaliteta i namenjene predškolskoj deci.

Ubrzo posle drugog sveskog rata počeo je proces "amerikanizacije" Japana pod uticajem američke vojske stacionirane tamo koja je praktično vladala u to vreme. Kao jedna od posledica "amerikanizacije" pojavili su se i stripovi ali da se ne bi suviše podredili zapadu oni su koristili svoj način crtanja i počeli da uvode svoje teme. Usled dva velika pečata podsećanja na zlo zapada (Hirošima i Nagasaki) ovaj vid otpora je postao popularan i crtež se zadržao, a uz to je bio i visokofunkcionalan jer se izuzetno lako crtao i davao izvanredne mogućnosti za prokazivanje osećanja preko lica. Sredinom pedesetih godina počelo se i sa malo ozbiljnijom izradom crtanih filmova. Sve dalje je bila evolucija i postepen rast kvaliteta i kvantiteta.

Pa to pitanje nema tačan odgovor. Prvi animirani filmovi su se pojavili na zapadu šezdesetih godina ali su bili izuzetno retki i nisu zabeležili zapažen uspeh. Prvenstveno zbog toga što su teme bilo izrazito Japanske, a i crtež je bio suviše revolucionaran za zapad. Do početka sedamdesetih samo su se neke distributerske kuće iz SAD-a trudile da uvezu neke filmove ali su i one odustale zbog slabe prođe. Tada Japanci pokušavaju da proture nešto na zapad (profit je preuzeo primat nad tradicijom) ali zbog prvih neuspeha interesovanje je malo. Onda je sredinom osamdesetih rešeno da se konačno probije na zapad u većem obimu jer se već u pojedinim državama zapada stvorio mali i čvst lobi obožavalaca mange. Napravljena je prva serija baš namenjena zapadnom tržištu. To je bio Robotek koji je u stvari prepravljeni Macross, tačnije Superdimensional fortress Macross (Supervelika tvrđava Makros). U Roboteku su likovi dobili zapadna imena i zapadne karakterne crte mada se početak i dalje događao u Japanu. Uspeh je bio potpun. Serija je postala izuzetno popularna i tražila se u velikim količinama. Na žalost, tada su kompanije uvoznici u potrazi za što većim profitom držale smešno visoke cene i uvozile malo toga da bi opravdale cene. To je dovelo do pojave Fansub "industrije". U samo par godina fansub "industrija" je skoro totalno ugušila legalan uvoz. Kompanije su kasno reagovale sa cenom i brzinom izdavanja ali nisu mogle biti konkurentne. To je dovelo do kraha većine firmi. One koje su preživele posle neuspele hajke na Fansub-ere sklopile su nezvaničan dogovor sa njima i počele da uvoze sve više i više crtanih filmova i da ih prodaju po daleko normalnijim cenama. Konačno učvršćivanje mange na zapadu se desilo sa pojavom filma Akira. Do tada najambiciozniji animirani projekat na svetu sa odličnom pričom i fantastičnim crtežom sve je oborio s nogu. Sa ogromnom finansijskom podrškom (povodom planova za Akiru je izgrađena nova zgrada u kojoj se i radila Akira) i visokim standardima crteža i zvuka (preko 250 boja u stalnoj upotrebi ne račuavajući nijanse za senčenje) Akira je jednostavno oduvala sve ostale animirane filmove sa tržišta uključujući i Diznijeve. Ostao je na tronu do pojave Ghost in the Shell-a koji nema toliko visok stndard za crtež (makar po broju boja) ali ima priču koja može posramiti i najbolje SF igrane filmove u poslednjih 10 godina.

Fansub-ovi su prevodi koje obožavaoci rade titlujući filmove i serije i prodajući ih najčešće samo za cenu kasete i poštarine i minimalnom nadoknadom za svoj rad. Krajem osamdesetih godina ovaj način uvoza je praktično ugušio legalan uvoz. Nezvaničnim dogovorom između uvoznika i fansub-era rečeno je da se fansub-ovi mogu izdavati ali da se moraju povući sa tržišta kada se film ili serija legalno uvezu. Ovaj nezvanični dogovor se i dan danas manje više poštuje.

Kod nas na televiziji su bili hronološki raspoređeno Robotek, Saber rider and the star Sheriffs, Voltron, Magic king Granzot, Leo the jungle eperor i Triton. Od filmova bio je Kiki's delivery service i još jedan koji je toliko loš da sam ga izbacio iz sećanja. Od serija veću pažnju je zasluživao samo Robotek koji je prvi i došao. Na kasetama u video klubovima se da naći još po nešto ali to su uglavnom piratska izdanja. Ono što je bilo zanimljivo je da su na jednom trodnevnom festivalu u Beogradu 1997 godine bili prikazani Akira, Ghost in the Shell i 3x3 eyes na velikom platnu ali niko ih nije preuzeo.

Sve je počelo pre nekih 5 godina skeniranjem stripova i kačenjem istih na stranice. Ubrzo stranice sa skeniranim stripovima su postale izuzetno popularne i ljudi su počeli sve više da skeniraju. Ubrzo je neko došao na ideju da kompresuje epizode i okači ih na internet. Prvo je krenulo sa MPEG1 kodekom ali on je davao ogromne fajlove pa je popularnost bila mala. Onda se prešlo na VIVO koji je tada bio neprikosnoveni vladar streaming media. Rezultati su bili mnogo bolji po pitanju veličine fajla ali sama slika u VIVO formatu ima mnogo mana. Negde u to vreme firma Real Networks je izbacila upotrebljive verzije Real playera i Real producera. Sa ovim potezom na prečac je osvojila internet i epizode se najčešće kompresuju u ovom formatu. Inače osim Vivo, Real media i Mpeg formata koriste se još i Microsoftov ASF i DivX (mpeg4).

Danas na internetu ima stvarno puno toga ali većina stvari je na FTP serverima sa malim maksimalnim brojem korisnika i po par miliona hitova dnevno tako da je veoma teško skinuti bilo šta.