Sve �to ste hteli da znate o japanskom jeziku,
a niste imali koga da pitate

Posmatrano iz na�eg ugla japanski jezik je jedna jako �udna zverka... To je ta�no ali kada se �ovek malo dublje uputi u materiju svi ti mitovi o tamo nekom �udnom jeziku padaju u vodu. Za razliku od srpskog i sli�nih jezika, japanksi nema pade�e, rod, broj, li�ne zamenice (u "klasi�nom" smislu)... Sve su to gramati�ke kategorije koje mi jednostavno podrazumevamo i bez kojih ne mo�emo da zamislimo normalnu jezi�ku komunikaciju. Gramatika japanskog jezika je izuzetno jednostavna, postoje osnovni elementi u re�enici koji se me�usobno kombinuju na veoma logi�an na�in. To deluje kao igra sa Lego™ kockicama.

Fonetika tako�e ne zadaje probleme prose�nom govorniku sa ovih prostora. Svi glasovi u japanskom postoje i u na�em jeziku tako da prakti�no ako bi neki Japanac govorio dovoljno sporo svako bi mogao �irilicom da zapisuje �ta je on rekao, a da ne zna ni slovce japanskog :) Postoje neke sitnije razlike kao �to su izgovor glasa �, daleko je mek�i nego u knji�evnom srpskom (u pojedinim delovima Crne Gore ga izgovaraju tako umek�ano). Glasovi R i L su dosta kontraverzni za sve one koji dolaze sa indoevropskog govornog podru�ja. Naime, Japanci ne razlikuju ta dva glasa, oni ga izgovaraju kao srednju vrednost (to najvi�e podse�a na R/L sasvim malog deteta ili osobe sa govornom manom koja ima problema da izgovori slovensko tvrdo R). I poslednja razlika, Japanci imaju glas koji je kod nas postojao u staroslovenskom, a koji se nije odr�ao u savremenom srpskom, mada nama ne predstavlja nikakav problem da ga izgovorimo - D+Z -> DZ. Istina i u japanskom se izuzetno retko mo�e �uti. Veoma bitna stvar za japanski jezik je da je on u slogovima, svakom suglasniku je pridodat po jedan vokal (tako da su raspore�eni u grupe po pet). Setite se bilo koje japanske re�i i podelite je na slogove (SA-YO-NA-RA) i shvati�ete o �emu pri�am.

Kod pisma ve� nastaju problemi... Mi smo narod koji voli da se hvali svime i sva�im, pitanje je �ta od toga stoji ali jedno se mora priznati - na�eg pisma nema nigde tako jednostavnog na celome svetu (nera�unaju�i biv�e jugoslovenske republike). Zbog toga je japansko pismo za nas veliki �ok jer je ono ubedljivo najte�e na svetu. Prakti�no, mali Japanci kre�u da u�e pisanje i �itanje sa 3 godine i taj proces traje maltene celog �ivota. Ali ne dajte se obeshrabriti jer statistika pokazuje da procenat nepismenih osoba u Japanu ima tedenciju pribli�avanja nuli :) Jeste, tamo nepismenost jednostavno nije opcija.

Japansko pismo se u stvari sastoji iz 3 pisma, koja se kombinuju (neretko u okviru jedne re�i) ali je ta�no odre�eno �ta se pi�e kojim pismom.

1) KANJI /kan�i/ to su oni �udni znakovi koji su preuzeti iz kineskog pisma, njihova je uloga da nose zna�enje re�i, oni su ujedno i najve�i krivci za komplikovanost japanskog pisma
2) HIRAGANA - takozvano �ensko pismo, ono daje gramati�ke smernice (njime se npr obele�ava subjekat u re�enici). Karakteri su dosta prostije dizajnirani od kan�ia, imaju tendenciju zaobljivanja i mo�e se re�i da podse�aju na velika pisana slova u na�em pismu. Volim u �ali da je zovem japanskom �irilicom jer svaki znak predstavlja po jedan slog i tako se �ita, �to neverovatno podse�a na ono �uveno Vukovo pravilo :)
3) KATAKANA - mu�ko pismo, koristi se naj�e��e za pisanje re�i stranog porekla. Potpuno je ista kao i hiragana samo �to se karakteri grafi�ki razlikuju, imaju o�tre linije (mogli bi da ih uporedimo po izgledu sa velikim �tampanim slovima u nas). Iz o�iglednih razloga ovo pismo volim da zovem japanska latinica :)
4) ROMAJI je uslovno re�eno 4. japansko pismo. Ono u stvari slu�i za zapisivanje japanskih re�i engleskim alfabetom. Naj�e�e se koristi na po�etnim kursevima japanskog jezika i naravno za pisanje japanskih imena u svetu (KAWASAKI, HONDA, MITSUBISHI, TOYOTA)

Malo o istoriji pisma

Japanci su u davna vremena bili nepismeni kao i skoro svi narodi tog doba ali su imali sre�e da �ive blizu Kineza koji su u to vreme bili najve�e baje u tom delu sveta. Kako su bili pod njihovim velikim kulturnim uticajem spontano je do�lo i do preuzimanja kineskog pisma (to je bilo oko 200. gidine na�e ere). Taj proces je trajao dosta dugo. Problem je bio u tome �to se japanski i kineski jezik dosta razlikuju pa je bilo nemogu�e direktno koristiti kineske karaktere za pisanje japanskog govora. Japanci su kreirali i neke sopstvene znakove koji su nastali pojednostavljivanjem postoje�ih kineskih karaktera da bi mogli da zapisuju one glasove koji nisu postojali u kineskom. Negde oko 10. veka dvorske dame su napravile svoju verziju pisma (hiragana). Kada je u 19. veku do�lo do velikog otvaranja Japana prema svetu, a naro�ito prema anglo-saksonskoj kulturi u stru�nim krugovima se javila ideja da zvani�no japansko pismo bude latinica ali taj predlog nikada nije usvojen. Posle II Svetskog rata ministarstvo prosvete je donelo uredbu po kojoj svaki pismen �ovek mora da zna hiraganu, katakanu i oko 2000 kan�ia. Danas se japanski kan�i karakteri u velikoj meri podudaraju sa sada�njim kineskim karakterima, kako po izgledu tako i po zna�enju, ali postoje i odstupanja jer su oni u Japan dolazili u razli�itim periodima i sa razli�itih podru�ja Kine.
 Nekada se pisalo vertikalno (od gore-desno ka dole-levo) ali kada je krenulo otvaranje ka svetu i primena arapskih brojeva i matemati�kih formula pre�lo se na uobi�ajeni horizontalni na�in pisanja, da bi se danas stari na�in pisanja zadr�ao samo kod zvani�nih dokumenata, nekih knjiga i �to je najinteresantnije u stripovima ^_^

U�enje pisma

Kana, tako se jednim imenom nazivaju hiragana i katakana, je u stvari fonetsko pismo, gde jedan karakter predstavlja jedan slog, osim N, koje jedino mo�e da stoji samo. Oba pisma imaju oko 130 karaktera, s tim da katakana ima malo vi�e jer ima karektere kojima se opona�aju glasovi iz stranih jezika koji ne postoje u Japanskom (npr V, Japanci imaju samo W). Oba pisma se u�e vrlo rano, veliki broj dece ide u privatne �kole gde u�e �itanje i pisanje da bi im posle bilo lak�e kada krenu u osnovnu �kolu.
 Pravo opismenjavanje kre�e tek sa u�enjem kan�ia. To nije ni malo lak zadatak jer ne samo da ih ima u�asno puno (nisam na�ao precizan podatak ali se njihov ukupan broj izra�ava u desetinama hiljada) ve� se svaki kan�i karakter mo�e pro�itati na nekoliko na�ina (neki i vi�e od 10). Zna�i, od �oveka se ne zahteva samo da zna da nacrta karakter ve� i da mo�e da ga pro�ita u svakoj situaciji. Postoji lista od oko 2000 kan�ia koji se naj�e��e koriste u svakodnevnoj komunikaciji. Oko tre�ine od tog broja nau�i se u osnovnoj (6 godina), a ostatak u srednjoj �koli. Sa tim znanjem prose�an Japanac mo�e da se koristi u svakodnevnim poslovima ali ne mo�e npr da �ita novine jer mora da zna jo� dodatnih kan�ia. Na fakultetu se proces u�enja nastavlja, s tim da se forsiraju kan�iji koji su vezani za oblast koja se izu�ava na datom fakultetu. Tako, visoko obrazovani ljudi znaju mnogo vi�e karaktera od obi�nog sveta.
Ponekada se u literaturi za omladinu, u stripovima ili de�ijim emisijama na TV-u iznad kan�ia sitnijim fontom ispi�e hiraganom �itanje tih karaktera. Slede�i put kada budete gledali Digimone obratite pa�nju na tekst pesme koja ide na �pici.

Kako to funkcioni�e u praksi

  U principu samo treba zagrejati stolicu i nau�iti dovoljan broj kan�ia i nema problema. Takav na�in pisanja ima svoje prednosti jer kan�i karakter u sebi sadr�i informaciju pa se tako mo�e desiti da ako neko zna �ta neki karakter zna�i, a ne zna da ga pro�ita i dalje mo�e da primi informaciju (tipi�an primer je kada neko ko zna japanski sa manje ili vi�e uspeha uspeva da razume sadr�aj nekog kineskog natpisa). Sa druge strane u modernom okru�enju kan�iji i nisu najsre�nije re�enje. Oni su osmi�ljini za pisanje (crtanje) �etkicom, tako da je savremenim sredstvima za pisanje malo te�e povla�iti precizno sve te linije, jer svako slovo ima svoj ta�no odre�en izgled, svaka linija odre�enu debljinu (oni ne znaju za pojam rukopisa) pa se smanjuje �itljivost karaktera pisanih na primer hemijskom olovkom koja je danas daleko najra�irenije sredstvo za pisanje. A �ta tek re�i za �tamparske ma�ine kod kojih je svaki karakter na posebnoj olovnoj kockici ili tek za pisa�e ma�ine... Sa dolaskom kompjutera na scenu stono izdava�tvo je donekle olak�ano ali je i dalje unos teksta japanskim pismom zna�ajno komplikovaniji nego recimo �irilicom. Postoji nekoliko modova za unos teksta preko tastature, a jedan od njih se svodi na to da se kuca roma�iem (�to podrazumeva da onaj koji kuca savr�eno zna kako se svaka re� izgovara) i onda kompjuter to automatski pretvara u odgovaraju�e karaktere u sva 3 pisma, a ako se desi da se nekoliko kan�ia �ita na isti na�in tekst-procesor konsultuje korisnika prilikom izbora odgovaraju�eg karaktera. Standardom je odre�eno da kompjuteri prepoznaju samo 4096 kan�ia.
Jo� jedan problem je jako izra�en u savremenoj pisanoj komunikaciji. Kan�iji se koriste u pisanju re�i koje su nastale do 19/20-og veka, re�i koje su od tog vremena nastale u japanskom jeziku su mahom stranog porekla �to zna�i da se pi�u katakanom. Tako dolazimo do situacije da je pisanje na japanskom kako vreme prolazi sve komplikovanije, da jezik sve vi�e podpada pod ameri�ki uticaj i izlazi van nekih tradicionalnih okvira. U poslednje vreme se javlja izraziti bunt protiv ovako komlikovanog i pre svega te�kog za u�enje i primenu pisma, naro�ito kod mlade generacije kojoj je engleski sve bli�i i koja bi radije i�la u no�ni provod nego da pred spavanje ve�ba pisanje kan�ia...

Razlike u odnosu na kineski

Japanski jezik ne pripada ni jednoj grupi jezika pa samim tim nema ama ba� nikakve veze sa kineskim. Kineski jezik se sastoji iz 5 tonova koji nenaviknutom uhu vi�e li�e na neku pisku i �umove nego na ljudski govor, dok japanski nama (sa fonetske strane) zvu�i daleko razumljivije, �ak ako bi neki Japanac polako izgovarao proste re�enice svaki prose�an Srbin bi to mogao da ponovi. Sli�nost izme�u ova dva jezika zasniva se na geografskoj bliskosti i velikom kulturnom uticaju Kine kroz istoriju pa je veliki broj re�i do�ao u japanski ali su naravno prethodno pretrpele "japansku obradu" da bi Japanci mogli da ih upotrebljavaju. Naravno velika povezanost dolazi i od pisma, u kome se masa kan�ia �ita na originalni kineski na�in tako da Japancima nisu nepoznati kineski termini, ali opet treba imati na umu da se u samoj Kini govori vi�e dijalekata i da postoji velika fonetska razlika izme�u japanskog i kineskog koja ometa komunikaciju.
 U pisanju novih re�i Japanci koriste katakanu da bi fonetski zapisali tu re�, dok Kinezi izmisle novi slikovni karakter ili koriste kombinacije ve� postoje�ih karaktera. Zato ko je gledao Matrix na kineskom DVD-u naslov filma mo�e da vidi na �istom kineskom (bez latini�nih slova).

Shin-en