Samuraji ponovo jašu

Izbor za predsednika vladajuće japanske partije premijer Koizumi duguje pre svega uspesima na planu ekonomskog oporavka zemlje - Kako se Japan od industrijskog pretvara u društvo masovne kulture

Nema mnogo premijera u novijoj istoriji Japana koji su imali dovoljno vremena da ostave trajan pečat na politici vlada u Tokiju. No, posle prošlonedeljnog izbora za predsednika vladajuće Liberalno demokratske stranke (LDP) čime je obezbedio još jedan trogodišnji mandat predsednika vlade, Đunićiro Koizumi je u boljoj poziciji nego ijedan njegov prethodnik u poslednje tri decenije. Vitkog Koizumija, sa kosom poput lavlje grive, među četvoricom kandidata, već u prvoj rundi sa većinom od preko 60 odsto, izabrali su poslanici LDP u japanskom parlamentu Dijetu i članovi stranke. Mnogi od njih se ne slažu sa premijerovom reformističkom politikom, ali im je on potreban kao vođa na izborima za donji dom parlamenta, koji po rasporedu treba da budu održani sledećeg proleća. No, očekuje se da će se Koizumi, na talasu popularnosti, odlučiti za prevremene izbore, možda već ovog ili idućeg meseca.

Od 1972, vrata zvanične rezidencije premijera u Tokiju su se stalno otvarala, budući da su kroz njih prošla sedamnaestorica domaćina. Većina njih se zadržala manje od po dve godine. Nekolicina su se jedva raspakovala, a već su bili smenjeni. Čak i večni Jasuhiro Nakasone je početkom devedesetih (prošlog veka) uspeo da se održi samo pet godina.
Jer, u zadimljenim hodnicima Nagatačoa, političkog srca Tokija, postojanost je prećutno poistovećena sa organizacijama i sistemima, a ne pojedincima, od kojih se očekuje da održavaju status kvo. Tako je i LDP sišla sa vlasti samo jednom u poslednjih 48 godina. Prema tzv. “sistemu iz 1955” unutrašnje frakcije LDP raspravljaju sukobe među različitim interesnim grupama iza zatvorenih vrata, dok su birokrate te koje rukovode. Zlobnici tvrde da ministri, koji bivaju birani na godinu ili dve, često kao nagrada za frakcijsku lojalnost, a ne zbog sposobnosti, samo slede zacrtanu liniju, potvrđuju odluke svojih funkcionera, a onda odlaze pre nego što imaju vremena da se uhodaju na položaju.
No, sadašnjem premijeru se ukazala mala šansa da sve to promeni. Koizumi je savladao glavnu prepreku da postane premijer sa najdužim stažom posle pokojnog Eisaku Satoa koji je na tom mestu bio od poznih šezdesetih do ranih sedamdesetih. Više od toga, dobio je dodatni podsticaj da nastavi sa reformama u drugoj po veličini svetskoj privredi i da nastavi da vodi Japan ka snažnijoj ulozi u međunarodnim odnosima.
Neki bi rekli da se šezdesetjednogodišnji Koizumi rodio pod sretnom zvezdom. Pre samo nekoliko meseci, većina analitičara je smatrala da će on imati muke da bude ponovo izabran za predsednika LDP, pa će izgubiti i mesto premijera. Ekonomisti su govorili o još jednoj recesiji posle niza od 1989, cene akcija su pale na najniži nivo za poslednjih 20 godina i japanske banke su ponovo počele da posrću pod teretom naplaćenih dugova. Smatralo se da će za takvo stanje biti okrivljen premijer, koji je protekle dve godine povećavao poreze i smanjivao javnu potrošnju.

No, onda je došlo do preokreta. Japanska privreda je u drugom kvartalu ove godine porasla po stopi od 3,9 odsto, nadmašivši onu u Sjedinjenim Američkim Državama. Berzanski pokazatelj Nikei-225, mada još uvek za 25 odsto niži nego što je bio u vreme kada je Koizumi postao premijer, u aprilu 2001, porastao je u poslednjih pet meseci za 44,5 odsto. Više cene akcija su, takođe, ublažile pritisak na banke.
Premijer je u potekle dve i po godine insistirao na političkim i ekonomskim reformama, čemu su se protivili konzervativni članovi LDP, uključujući i njegove protivkandidate za mesto predsednika stranke. Otuda je posle reizbora Koizumi ocenio da se odlučivalo da li će LDP “uistinu postati partija naroda i partija reformi”. Sledstveno, on je obećao da će “nastaviti strukturalne reforme koje su do sada bile napadane, kako bi privreda bila oživljena”.
Pod Koizumijem, koji je podržao oružanu intervenciju SAD u Iraku, a nastoji i da japansku armiju učini ratobornijom, uprkos protivljenju domaće javnosti i ustavnim ograničenjima, parlament je u julu odobrio slanje 1.000 vojnika u Irak. Na unutrašnjem planu, pak, snažna podrška koju je Koizumi dobio iz LDP mogla bi da ojača njegovu rešenost da progura bolne privredne reforme radi smanjivanja javnih troškova, reforme bankarskog sistema, pusti loše firme da bankrotiraju, kao i da sprovede privatizaciju poštanskog i sistema za održavanje puteva. Jer, naročito su se članovi LDP protivili planovima za privatizaciju pošto bi to moglo da znači kraj radnim mestima u državnim nadleštvima na koja su postavljani odani partijski kadrovi.
Kako procenjuje profesor politike na tokijskom univerzitetu Keio, Jasunori Sone, premijer Koizumi će imati snažan mandat za sprovođenje reformi, naročito posle izbora za gornji dom parlamenta idućeg jula. “Posle toga neće biti izbora tokom tri godine, pa će on biti u stanju da čini šta želi”, smatra Sone.
Međutim, nasuprot Koizumijevom uspehu da dobije podršku svih frakcija u LDP, ta partija je suočana sa izazovom koji predstavlja odluka dveju opozicionih stranaka Demokratske partije (DP) I Liberalne partije (LP) da se ujedine. DP je imala uspeha u nedavnim vanrednim parlamentarnim izborima, naročito u gradovimai među mlađim biračima. “Sada sledi istinski izbor – da li se narod i birači stvarno slažu da Koizumijeva vlada opstane ili žele promenu vlasti”, poručio je posle premijerovog reizbora vođa nove, objedinjene DP, Naoto Kan.
Procenjuje se da će Koizumijeva partija, koja još uvek uživa podršku većine na selu i među starijim Japancima, ostati na vlasti i posle sledećih izbora.

Nikola Božidarević