BBC Vesti - Komemoracija u Nagasakiju

9. avgusta 1945. godine u 11 sati i 2 minuta na Nagasaki, grad na jugu Japana, bačena je atomska bomba. Procenjuje se da je u eksploziji i od posledica radijacije život izgubilo oko 140 hiljada ljudi.

Šezdeset godina kasnije gradonačelnik Nagasakija Ičo Itoh na komemoraciji održanoj u tom gradu pozvao je građane Sjedinjenih Država da ulože napor kako bi se svet oslobodio nuklearnog oružja.

Gospodin Ito je takođe postavio pitanje da li je bezbednost Amerike zaista unapređena činjenicom da ona poseduje nuklearni arsenal.

Obeležavanje 60. godišnjice od bacanja atomske bombe na Nagasaki počela je zvonjavom zvona, koja su se u utorak oglasila tačno u trenutku napada - 11.02.h

Kako preživeli tog užasnog događaja i rodbina brojnih žrtava, tako i mnogi širom sveta i dan danas se pitaju, zašto su Amerikanci za svoju metu izabrali baš Nagasaki.

I zbog čega su vlasti u Vašingtonu procenile da je neophodno da se na taj grad baci atomska bomba, samo tri dana nakon što je obližnja Hirošima potpuno razorena?

Komemoraciji u Nagasakiju, održanoj u utorak u Parku mira, prisustvovalo je oko šest hiljada ljudi, uključujući premijera Đunićira Koizumija.

Gradonačelnik Ičo Itoh iskoristio je tu priliku kako bi doveo u pitanje neophodnost daljeg postojanja američkog nuklearnog arsenala:

"Građani Sjedinjenih Američkih Država, mi shvatamo ljutnju i užas koje kad vas izaziva sećanje na strahote terorističkih napada od 11. septembra. No, da li je vaša bezbednost povećana politikom vaše vlade koja i dalje poseduje 10 hiljada nuklearnih glava, učestalim nuklearnim probama i nastavkom razvoja novih, mini atomskih bombi?"

Gradonačelnik Itoh takođe je optužio Amerikance da su bacili bombu na Nagasaki samo kako bi mogli da testiraju plutonijum - glavni radioaktivni materijal koji ona sadrži.

Kako ističe BBC-jev dopisnik u Tokiju Kris Hog, bomba bačena na Hirošimu tri dana ranije bila je napravljena od uranijuma:

"Stanovnici Nagasakija još uvek su ljuti, bar prema oceni njihovog gradonačelnika koju je on u više navrata ponovio u protekla 24 sata, jer su u suštini bili žrtve nuklearne probe. Ičo Itoh smatra da nakon strahota Hirošime, sa vojnog stanovišta nije postojalo nikakvo opravdanje da se baci još jedna atomska bomba."

A kako je američka armija objasnila tu svoju odluku? Stiv Voker je autor nove knjige pod naslovom 'Šokvejv' (Šokirajući talas), u kojem se prate događaji neposredno uoči bacanja atomskih bombi na Japan:

"Pripadnici američke vojske u to vreme su ubeđeni da je to bilo neophodno. Njihova folozofija uvek je bila da su nužna dva udarca, kako je to govorio general Lesli Grouv, šef projekta Menheten. Želeli su da Japanci steknu utisak da Amerika raspolaže neograničenom količinom atomskih bombi i da zato potpišu bezuslovnu predaju. To je bio cilj Amerikanaca."

Neki istoričari optužili su Sjedinjene Države da su bacanjem atomskih bombi želeli da svoju vojnu moć pokažu Rusima. Stive Voker smatra, međutim, da je bacanje bombe na Nagasaki bilo neophodno, jer se tri dana nakon Hirošime Japanci još nisu predali:

"Činjenica je da Japanci, nakon što je bačena bomba na Hirošimu, nisu bili pred predajom jer, po mom mišljenju, nisu još u potpunosti shvatali o kakvoj vrsti bombe je reč. Vest da je druga atomska bomba pala na Nagasaki japansku vladu je zatekla usred sednice. Smatram da je to bilo presudno za odluku o predaji."

Uprkos činjenici da je u Nagasakiju ubijeno oko 140 hiljada ljudi, strahote eksplozije atomske bombe u tom gradu često su u drugom planu, iza onih koje su zadesile Hirošimu.

Ironično je da napad na Nagasaki uopšte nije bio planiran. Naime, američki avion koji je nosio atomsku bombu trebalo je da je baci na Kokuru, 100 kilometara severno do Nagasakija, ali nad gradom su se nadvili gusti oblaci dok je nebo iznad Nagasakija bilo vedro.