BBC Vesti - Komemoracija u Hirošimi

U potpunoj tišini, u znak odavanja pošte stradalima tačno u 8 sati i 15 minuta po lokalnom vremenu u Hirošimi se oglasilo zvono mira, u istom času kada je pre ravno šezdeset godina na grad bačena atomska bomba.

Potom su održane molitve za mrtve, a na spomenik palima položeni su venci i cveće. Više od pet hiljada imena onih koji su preživeli eksploziju i umrli u međuvremenu, pridodato je onima koja su već upisana na spomeniku.

Atomska bomba snage trinaest kilotona izbačena je iz bombardera tipa B-29 zvanog "Enola gej", sa visine od 9300 metara, kako bi eksplodirala na visini od oko 600 metara iznad samog grada. Za navigaciju u letelici bio je zadužen Ted Van Kirk, koji danas za BBC kaže:

"Znali smo da treba da protekne četrdeset i tri sekunde do eksplozije na podešenoj visini i svi smo brojali: hiljadu i jedan, hiljadu i dva... Ja sam morao da osmatram tako da sam najtačnije odbrojavao. Čim je bomba ispuštena iz aviona, načinili smo zaokret od 150 stepeni, porinuli smo naniže, dodali gas iz sve snage i počeli da bežimo kao sam đavo. U trenutku kada je bomba eksplodirala od nje smo bili udaljeni nekih jedanaest milja. Sve što smo iz aviona mogli da vidimo bio je snažan bljesak, poput fotografskog blica u mračnoj prostoriji. Nastavili smo da letimo i onda je vazdušni talas od eksplozije stigao avion, koji je počeo da se ljulja i poskakuje. Izmereno je da su ti talasi bili trostruko snažniji od sile gravitacije, a mogli su i da se vide, opisao bih ih kao jaru koju vidite po vrućini iznad asfalta."

U eksploziji bombe i od njenih posledica život je izgubilo više od 140 000 ljudi. Odajući poštu žrtvama, japanski premijer Đunićiro Koizumi se okupljenima u parku mira u Hirošimi obratio sledećim rečima:

"Naša zemlja je jedina koja je iskusila posledice atomske bombe. Hirošima i Nagasaki se ne smeju ponoviti. Japan će se i dalje držati izgradnje mira i nastaviće da se bori za razoružanje i potpunu zabranu nuklearnog oružja. Hirošima se bori za mir još od kraja Drugog svetskog rata."

Osim gradonačelnika Hirošime Tadatošija Akabe, koji je optužio nuklearne sile da se ne obaziru na mišljenje sveta i dovode u rizik opstanak čovečanstva, predsednica japanskog parlamenta Johei Kono je pred oko pedeset hiljada okupljenih podsetila i na zločine japanske vojske u Aziji koji su počinjeni mnogo pre američkog napada na grad.

Pročitano je i pismo generalnog sekretara UN Kofija Anana, koji je upozorio da je šezdeset godina posle Hirošime svet suočen sa pravom kaskadom nuklearnog naoružavanja. On je izrazio žaljenje što je u svetu učinjeno toliko malo u cilju sprečavanja širenja tog oružja.

Na kraju ceremonije, po sunčanom danu, istom kao i pre šezdeset godina, kada je započela era atomskog ratovanja, dečji hor otpevao je Pesmu mira Hirošime.