Piter Skoven: Crna knjiga Amerike
Silovali devoj�icu, zabave radi
| Za samo 26 godina, od 1975. do 11. septembra 2001, Amerika je imala vi�e od 160 oru�anih vojnih operacija. �injenica da, u proseku svaka dva meseca SAD vode vi�e od jedne oru�ane bitke van svojih granica razlog je zbog koga mnogi danas u svetu smatraju da je Amerika globalni siled�ija i najmo�niji terorista, ka�e Piter Skouen u �Crnoj knjizi Amerike� (uskoro izlazi iz �tampe u Narodnoj knjizi iz Beograda (011/8487035; 3226427) �SAD dr�i rekord na polju agresije, me�unarodnog terorizma, masovnih ubijanja, mu�enja, zloupotrebe hemijskog i biolo�kog oru�ja, naru�avanja ljudskih prava...� Razmere ameri�kih zlo�ina su tolike da je jedan analiti�ar izjavio da �Svakom ameri�kom predsedniku od 1945. do danas treba suditi kao ratnom zlo�incu�, a jedan fizi�ar sa Masa�usetsa da je �Ameri�ka zastava simbol terora i smrti, straha, destrukcije i ugnjetavanja�. Uprkos tome, ka�e Skouen, ve�ina Amerikanac jo� uvek ne dovodi u vezu ameri�ke zlo�ine �irom sveta sa doga�ajem od 11. sptembra 2001. Feljton koji sledi donosi najzanimljivije stranice �Crne knjige o Americi� kojima se opisuje strahote ameri�kih intervencija, od bezrazlo�nog bacanja dve atomske bombe na Japan, do brojnih slu�ajeva u kojima su SAD �sponzorisale dr�avne terorizme i podra�avale ubila�ke diktature�. |
�almers D�onson, stru�njak za Japan i Aziju, pi�e o primeru ameri�kog imperijalizma na Okinavi, najju�nijem japanskom ostrvu. Jo� od kraja Drugog svetskog rata Okinava je ameri�ka vojna kolonija. Godine 1995, pi�e D�onson, na ostrvu su bile 42 ameri�ke baze, zauzimaju�i 20 procenata najplodnije zemlje. Tokom prvih posleratnih godina, ve�ina obradivih povr�ina prinudno je oduzeta od Okinavljana, koji tada nisu smatrani ni Japancima ni Amerikancima, te stoga nisu imali nikakva prava. Njihovo rodno ostrvo od tada je vra�eno japanskoj vladi, ali ga ameri�ka vojska i dalje zloupotrebljava na u�asavaju�i na�in. Svakoga dana u periodu od 1972. do 1995. godine, ameri�ki vojnici (i mu�karci i �ene) bili su ume�ani u neki zlo�in, zaklju�ak je studije objavljene u jednim japanskim novinama. Disproporcijalan broj (dva puta ve�i od prose�nog u svakoj drugoj bazi SAD) �inili su seksualni napadi, poput senzacionalnog silovanja i premla�ivanja jedne 12-godi�nje devoj�ice iz 1995. od strane trojice vojnika, ��isto zabave radi�. Ameri�ko vojno osoblje tako�e je bilo ume�ano u mnogobrojne saobra�ajne nesre�e u kojima je nastradalo doma�e stanovni�tvo (sve do 1995. slu�bena vozila nisu �ak morala ni da imaju tablice); letovi ameri�kih aviona i prakti�ne ve�be artiljerije doprinose nepodno�ljivom stepenu buke koji gu�i svaku normalnu aktivnost i �teti okolini. U ve�ini slu�ajeva, ameri�ki izvri�oci zlo�ina nisu dostupni lokalnim sudovima jer vojna pravila spre�avaju njihovo hap�enje. �ak i kada je protiv njih podignuta optu�nica, osumnji�eni se �alju nazad u SAD pre po�etka su�enja. Uz to, lokalna vlada Okinave obavezna je da se stara za oko 10.000 siro�i�a ameri�ko-okinavskog porekla. I kao da to sve nije dovoljno, sporazumom iz 1978. god. Japan mora da pokriva 78 odsto tro�kova za boravak skoro 50.000 ameri�kih vojnika na njegovoj teritoriji (u Japanu, pored Okinave, ima jo� osam baza SAD), sumu koja je, ka�e D�onson, �2,2 puta ve�a od japanskog bud�eta za Univerzitet i 2,1 put ve�a od novca koji Japan izdvaja za pred�kolske ustanove�. Ova suma, me�utim, ne uklju�uje i milijardu dolara godi�nje koje su Japanci, tokom poslednje decenije, potro�ili na oru�je i vojnu opremu napravljene u Americi.
Ljude Japana i, nepotrebno je re�i, Okinave, duboko vre�a ovo tiransko prisustvo Amerikanaca u njihovim �ivotima, naro�ito od kada, okon�anjem Hladnog rata, nema vi�e potrebe da Sjedinjene dr�ave upravljaju satelitima odakle mogu da ostatak sveta za�tite od komunizma. Isto tako, Vijetnamski rat i njegov ishod u korist Severnog Vijetnama dokazao je da zapravo nikada nije ni postojao rizik od �domino efekta� komunizma, koji bi prelazio iz zemlje u zemlju. Amerikanci tvrde da njihovo vojno prisustvo obezbe�uje �stabilnost� regiona; D�onson opet dodaje da, kada je ekonomija pacifi�kog oboda dospela u kolaps 1997, izazvala je nestabilnost �irokog regiona uprkos dobro opremljenim trupama u Okinavi. Jedini razlog zbog koga su Amerikanci jo� uvek tamo, tvrdi autor, jeste zato �to je to divno mesto da budete stacionirani ako ste pripadnik Oru�anih snaga SAD (i mu�karci i �ene vojnici dobijaju velikodu�ne nov�ane nadoknade za �ivotne tro�kove i pristup predivnim pla�ama) i da �potvrde ili uve�aju ameri�ku hegemoniju u ovoj regiji od presudnog zna�aja�.
|