Osumnjičeni narednik biće predat Japancima

Tokio, 6. jula (Rojters)

Američki ambasador u Japanu Hauard Bejker saopštio je danas, posle sastanka sa japanskim ministrom inostranih poslova Makikom Tanakom, da su SAD odlučile da predaju japanskim vlastima američkog vojnika, osumnjičenog za silovanje jedne Japanke na ostrvu Okinava, pre nedelju dana.

*

Izjava američkog ambasadora u Japanu došla je posle serije zahteva iz vrha japanske vlade da se osumnjičeni izruči i protesta građana Okinave, koji traže smanjivanje broja američkih vojnika na ostrvu i strože zakonske mere prema njima. Hitno je obrazovana zajednička komisija, koja treba da usaglasi uslove i način predaje osumnjičenog Amerikanca.

Incident se dogodio u noći između 29. i 30. juna na najjužnijem japanskom ostrvu, na kome je stacionirano 26 hiljada američkih vojnika. Mlada Japanka prijavila je da su je četiri američka vojnika, koji su pre toga bili u istom noćnom lokalu u kome je i ona bila sa prijateljicama, prisilili da uđe u automobil i da ju je jedan od njiih silovao. Policijska istraga ubrzo je utvrdila da se radi o crnom naredniku Timotiju Vudlandu (24), pripadniku 353. Specijalne operativne grupe američkih snaga, smeštene u vazduhoplovnoj bazi Kadena na Okinavi. Vudlandovi otisci nađeni su u kolima, on je više puta dovođen na ispitivanje u policijsku stanicu i vraćan u američku bazu, ali Japancima nije dozvoljeno da ga privedu i drže u svom zatvoru do suđenja.

Noćne zabave

Američke snage nalaze se na Okinavi od 1944, gde drže najveći deo svojih trupa stacioniranih u Japanu (47.000). Njihove baze pokrivaju više od 20 procenata teritorije ostrva, na kome živi samo 1,3 miliona stanovnika. Najteža situacija je baš u Kadeni, gradu čijih 83 procenata teritorije zauzimaju američke snage. Kuće stanovnika Kadene, škole, bolnice, dečji vrtići, smešteni su neposredno uz američke barake i aerodromske piste, buka od aviona i helikoptera je nesnona, a vojnici iz baze ne daju mira stanovnicima, posebno noću, kada izlaze da se zabave.

Prema američko-japanskom sporazumu o vojnoj saradnji, japanske vlasti nemaju pravo da privode američko vojno osoblje, ma kakva da je krivica u pitanju, a predaja japanskim vlastima predviđena je tek u slučaju kada je podignuta zvanična optužnica. Nemanje jurisdikcije nad američkim vojnicima onemogućuje, međutim, japansku policiju da vrši efikasnu istragu, pa često optužnica ne može da bude podignuta zbog nedostatka dokaza.

Današnja predaja crnog narednika na Okinavi tek je druga predaja američkog vojnika japanskim vlastima pre završene istrage u više od pet decenija boravka američkih snaga na ostrvima. Prvi slučaj dogodio se 1996, kada je posle silovanja 12-godišnje devojčice, takođe na Okinavi, protest stanovništva bio toliko veliki da su Amerikanci morali da popuste i nevoljno predaju vinovnika, koji je kasnije osuđen na 13 godina zatvora.

Okinava, deo arhipelaga Rjukju, jeste ostrvo vulkanskog porekla, površine 1.220 kvadratnih kilometara, između Istočnog kineskog mora i Tihog okeana, i relativno je kasno pripojena Japanu, tako da njegovi stanovnici dugo sebe nisu ni nazivali Japancima. Do Drugog svetskog rata to je bilo mirno ostrvo, na kome nije bilo japanske vojske (samo kancelarija za regrutovanje), ali je, kada je japanski poraz u Drugom svetskom ratu postao neminovan, izabrano za pozornicu najveće (i praktično jedine) kopnene bitke između Japanaca i Amerikanaca. Borbe su vođene do kraja marta, čitavih 80 dana, najmanje deset hiljada Amerikanaca i 90 hiljada japanskih vojnika je ubijeno, a više od sto hiljada civila stanovnika ostrva našlo je smrt između dve vatre i u bespotrebnom žrtvovanju, na koje su delom bili prisiljeni.

Poen za Koizumija

Okinava je Amerikancima služila kao baza u Korejskom ratu 1950-1953, a ostala je jedina pod američkom okupacijom čak do 1972, kada je vraćena u posed Japana, ali su na njoj ostale ogromne američke vojne snage. Poljoprivreda je dolaskom Amerikanaca delom uništena, ostrvo je totalno promenilo lik, ribolov je u opasnosti, a hemijska zagađenja, uz zvučni teror koji vrše američki vazduhoplovi, predstavljaju stalnu glavobolju za stanovnike Okinave.

Uprava ostrva, koje ima status prefekture, stalno traži da Amerikanci odu sa ostrva, podupirući svoje zahteve tvrdnjom da je na Okinavi između ostalog stacionirano 17 hiljada marinaca, smeštenih tu za delovanje u drugim krajevima Azije, pa, znači, ne potpadaju pod japansko-američki sporazum, prema kome američke snage treba da brane Japan, čija armija je, u vreme kada je prvi sporazum potpisan, bila ukinuta. Japan je u međuvremenu stvorio prilično moćne odbrambene snage (koje nikako da dobiju zvaničan status armije), ali Amerikanci ostaju, jer ih posle proterivanja njihovih baza sa Filipina, na kontinentu trpe još samo Južokorejci, gde ima američkih vojnih baza.

Demonstracije građana Okinave protiv američkog prisustva su veoma česte, a naročito se pojačavaju posle nesreća i incidenata, kojih je veoma mnogo. Samo od 1972. bilo je više od 5.000 incidenata u koje su bili umešani američki vojnici, a više od deset odsto njih su ubistva, silovanja i druge teške kriminalne radnje. O nesrećama da se ne govori, jer se one relativno često dešavaju. Najteža je bila 1959, kada je američki avion pao na osnovnu školu, izazvavši smrt 11 dece, šestoro odraslih, ranjavanje i povrede 210 osoba, a 17 kuća i ceo obrazovni centar ostrva su izgoreli. U svim tim slučajevima japanske vlasti su imale vrlo malo prilike da sude prekršiocima, a čaša je prelivena 1995, kada su tri američka vojnika otela 12-godišnju devojčicu i silovali je dok se vraćala iz škole.

Izručenje narednika Timotija Vudlanda označava preokret u japansko-američkim odnosima, ali i veliki poen za vladu premijera Đunićira Koizumija i njegovu ministarku inostranih poslova Makiko Tanaka. Incident se dogodio pred kraj posete Koizumija SAD, gde je u Kemp Dejvidu razgovarao sa Džordžom Bušom, a njegovi zahtevi, kao i zahtevi Makiko Tanaka, koja je često komunicirala sa Kolinom Pauelom, nastavljeni su tokom četiri za Japance veoma duga dana. Pred izbor za Gornji dom krajem meseca to će sigurno povećati poverenje nacije u premijera Koizumija, ali i dati vše nade velikom broju Japanaca koji žele da, posle više od pet decenija boravka, Amerikancima konačno kažu zbogom.

Dragan Milenković