DANAS PO�INJE SAMIT GRUPE 8

Tokio, Berlin, London, Moskva, Pariz, Rim, 20. jula

U Japan su po�eli da sti�u lideri zemalja �lanica Grupe 8, sedam najrazvijenijih zapadnih zemalja i Ruske Federacije, gde sutra na ostrvu Okinava po�inje dvodnevni samit na kome �e se raspravljati o trci u naoru�avanju koju diktira Va�ington, ekonomskoj i trgovinskoj saradnji, kao i drugim pitanjima koja u poslednje vreme zaokupljaju pa�nju me�unarodne zajednice.

U Tokio je prvi stigao francuski predsednik �ak �irak, ina�e predsedavaju�i Evropske unije (EU), po�to je ju�e tu odr�an sastanak EU - Japan na kojem je dogovoreno da slede�ih deset godina budu progla�ene "dekadom japansko- evropske saradnje".

Ameri�ki predsednik Bil Klinton je za 24 sata odlo�io svoju posetu Japanu po�to su palestinsko-izraelski pregovori u Kemp Dejvidu zapali u �orsokak. On �e, dodu�e, u poslednjem trenutku sti�i na Okinavu, gde �e ga do�ekati desetine hiljada demonstranata koji tra�e da se sa ostrva udalji najve�a ameri�ka vojna baza u Pacifiku.

Klintonove glavobolje

Okinava je u mobilnom stanju. Na tom ostrvu, i na kopnu i oko njega, preduzete su nezapam�ene mere bezbednosti. Anga�ovano je vi�e od 22.000 policajaca koji �e od 21. do 23. jula, koliko traje samit, obezbe�ivati �efove dr�ava ili vlada Francuske, Italije, Nema�ke, Velike Britanije, SAD, Kanade, Japana i Ruske Federacije.

Veliku pa�nju izaziva i dolazak novog predsednika Rusije Vladimira Putina, koji je u martu nasledio Borisa Jeljcina. Pogotovo �to on na samit sti�e prakti�no direktno iz poseta Pjongjangu i Pekingu, gde je sa doma�inom kineskim predsednikom �ijang Ceminom razgovarao o "cementiranju strate�kog partnerstva" Kine i Rusije, �to bi trebalo da predstavlja protivte�u prete�em ameri�kom hegemonizmu.

U svetu se sa posebnim interesovanjem o�ekuje rasprava o ameri�kim planovima da razvija sistem raketne odbrane, utoliko vi�e �to je to izazvalo velika podozrenja u Pekingu i Moskvi. U diplomatskim krugovima se ocenjuje da �e Tokio pokazati "razumevanje" za taj plan Va�ingtona, pogotovo �to bi taj "atomski ki�obran" trebalo da pokrije i Japan i druge ameri�ke saveznike u tom delu sveta.

Sankcije kontraproduktivne

Nema�ki kancelar Gerhard �reder otputovao je danas iz Berlina na japansko ostrvo Okinavu, gde ga o�ekuju "vru�e" teme za razgovor sa svojim kolegama - situacija na Balkanu, Bliskom istoku i Korejskom poluostrvu, dugovi Rusije, borba protiv me�unarodnog kriminala, tehnolo�ko prilago�avanje privrede eri Interneta, ameri�ki planovi o raketnoj odbrani.

Kad je o Balkanu re�, nema�ke diplomate o�ekuju da �e u centru pa�nje biti separatisti�ke aspiracije jugoslovenske republike Crne Gore i sankcije prema Srbiji koje su, kao �to je nedavno konstatovano u Evropskoj uniji, neefikasne i kontraproduktivne.

Nema�ka ne spada u zemlje koje aktivno podr�avaju crnogorski separatizam i Berlin upozorava na opasnosti takvog potencijalnog koraka vlade u Podgorici.

�to se sankcija ti�e, Nema�ka deli mi�ljenje Francuske i jo� nekih �lanica Evropske unije da, kako je nedavno re�eno u Briselu, "nikome nije cilj da Srbiju pretvori u siroti�te".

Tim manje �to je svima, pa i Berlinu, jasno da je Srbija �ivotno va�na za politi�ku i privrednu stabilnost celog Balkana, �to je nominalni cilj takozvanog Pakta za stabilizaciju jugoisto�ne Evrope.

Od drugih tema je za Nema�ku posebno interesantno pitanje duga Rusije od oko 42 milijarde dolara. Moskva poku�ava da izdejstvuje opro�taj bar dela toga duga, ali je Nema�ka, najve�i poverenik Rusije, odlu�no protiv.

Nesporazumi Moskve i Pariza

Uo�i samita u Parizu se postavlja pitanje: da li �e do�i do susreta izme�u francuskog predsednika �aka �iraka i �efa ruske dr�ave Vladimira Putina?

To pitanje za Francusku je utoliko neprijatnije �to, prema tvrdnjama ruskih medija koje su ovde prenete, predsednik Putin ne namerava da se sretne sa �efom Jelisejske palate da bi time izrazio nezadovoljstvo zaplenom ruskog jedrenjaka "Sedov" proteklih dana u Brestu u Frnacuskoj, kao i nezadovoljstvo stanjem rusko-francuskih odnosa uop�te, pogor�anih usled o�trog stava Pariza u odnosu na pitanje �e�enije.

U Velikoj Britaniji su primetno uzdr�ani u o�ekivanjima od narednog sastanka sedam najrazvijenijih svetskih zemalja i Rusije na japanskom ostrvu Okinava. Prevedeno na konkretan jezik, sem razgovora ne o�ekuje se, u stvari, gotovo ni�ta, ukazuju novinski komentatori.

Na dnevnom redu �e, podse�a se, biti i dva izuzetno va�na svetska pitanja: ogroman dug nerazvijenih zemalja i mirovni proces na Kosovu i Metohiji. Ali, ne o�ekuju se konkretna re�enja niti zna�ajniji predlozi.

Britanski komentatori uz to ukazuju i na visoku cenu odr�avanja samita. Taj dvodnevni skup �e ko�tati oko 750 miliona dolara, a pro�le godine je u Nema�koj ko�tao samo sedam miliona dolara.

Za Rusiju klju�na pitanja koja treba razmatrati na predstoje�em samitu Grupe 8 na Okinavi predstavljaju perspektive integracije Rusije u svetske ekonomske tokove, novi ekonomski program Ruske Federacije, borba protiv organizovanog privrednog kriminala, stupanje u Svetsku trgovinsku organizaciju.

Rusija bi, kao glavni protivnik ameri�kog hegemonizma, mogla da se na�e na udaru napada i u Moskvi se o�ekuje da �e Amerikanci poku�ati da nametnu raspravu o ruskim dugovima, slobodi �tampe, ratu u �e�eniji i drugim za Moskvu neprijatnim temama.

Rusija se, me�utim, potrudila da pre samita poka�e da u protivljenju ameri�kom hegemonizmu ima sna�ne saveznike, od kojih je, svakako, najzna�ajnija Kina.

"Mir i stabilnost u 21. veku bi�e glavne teme sastanka G-8 u Okinavi", ocenjuje danas �ef italijanske diplomatije Lamberto Dini.

Me�utim, italijanski mediji i ovda�nji analiti�ari kao glavnu temu skupa G-8, koji sutra po�inje u Okinavi, isti�u raspravu o ameri�kom antibalisti�kom �titu.

(Tanjug)

Najskuplji samit u istoriji

Nago, 20. jula

Dvadesetpeti samit najrazvijenijih industrijskih zemalja, ovog vikenda u mestu Nago na japanskom ostrvu Okinava, bi�e najskuplji u istoriji susreta lidera svetskih sila.

Japan �e kao doma�in sastanka predsednika dr�ava i vlada �lanica G8 utro�iti ukupno 81,4 milijarde jena (815 miliona evra), a toj sumi treba dodati i tro�kove prethodnih sastanaka ministara finansija u Fukuoki i ministara spoljniih poslova u Mijazakiju.

Znatan deo tih sredstava utro�en je u anga�ovanje 22.000 policajaca i vojnika, me�u kojima i 2.200 pripadnika obalske stra�e, koji �e obezbe�ivati samit.

Ostatak novca je iskori��en za nove instalacije u tom malom naselju sa 55.000 stanovnika, a me�u njima je Me�unarodni medijski centar, koji �e po okon�anju samita biti demontiran.

Na raspolaganje predstavnicima medija postavljeni su ra�unari sa besplatnim pristupom Internetu, a mnogobrojni zidni tv-ekrani koji sami ko�taju preko milion jena (10.000 evra) postavljeni su za 3.000 novinara koji se o�ekuju u pres-centru.

Posmatra�i ocenjuju da je ogroman bud�et za novi samit G8 u suprotnosti sa obe�anjima organizatora samita od pre dve godine da �e za te, ve� rutinske, susrete stvoriti mnogo intimniji ambijent.