DANAS POČINJE SAMIT GRUPE 8

Tokio, Berlin, London, Moskva, Pariz, Rim, 20. jula

U Japan su počeli da stižu lideri zemalja članica Grupe 8, sedam najrazvijenijih zapadnih zemalja i Ruske Federacije, gde sutra na ostrvu Okinava počinje dvodnevni samit na kome će se raspravljati o trci u naoružavanju koju diktira Vašington, ekonomskoj i trgovinskoj saradnji, kao i drugim pitanjima koja u poslednje vreme zaokupljaju pažnju međunarodne zajednice.

U Tokio je prvi stigao francuski predsednik Žak Širak, inače predsedavajući Evropske unije (EU), pošto je juče tu održan sastanak EU - Japan na kojem je dogovoreno da sledećih deset godina budu proglašene "dekadom japansko- evropske saradnje".

Američki predsednik Bil Klinton je za 24 sata odložio svoju posetu Japanu pošto su palestinsko-izraelski pregovori u Kemp Dejvidu zapali u ćorsokak. On će, doduše, u poslednjem trenutku stići na Okinavu, gde će ga dočekati desetine hiljada demonstranata koji traže da se sa ostrva udalji najveća američka vojna baza u Pacifiku.

Klintonove glavobolje

Okinava je u mobilnom stanju. Na tom ostrvu, i na kopnu i oko njega, preduzete su nezapamćene mere bezbednosti. Angažovano je više od 22.000 policajaca koji će od 21. do 23. jula, koliko traje samit, obezbeđivati šefove država ili vlada Francuske, Italije, Nemačke, Velike Britanije, SAD, Kanade, Japana i Ruske Federacije.

Veliku pažnju izaziva i dolazak novog predsednika Rusije Vladimira Putina, koji je u martu nasledio Borisa Jeljcina. Pogotovo što on na samit stiže praktično direktno iz poseta Pjongjangu i Pekingu, gde je sa domaćinom kineskim predsednikom Đijang Ceminom razgovarao o "cementiranju strateškog partnerstva" Kine i Rusije, što bi trebalo da predstavlja protivtežu pretećem američkom hegemonizmu.

U svetu se sa posebnim interesovanjem očekuje rasprava o američkim planovima da razvija sistem raketne odbrane, utoliko više što je to izazvalo velika podozrenja u Pekingu i Moskvi. U diplomatskim krugovima se ocenjuje da će Tokio pokazati "razumevanje" za taj plan Vašingtona, pogotovo što bi taj "atomski kišobran" trebalo da pokrije i Japan i druge američke saveznike u tom delu sveta.

Sankcije kontraproduktivne

Nemački kancelar Gerhard Šreder otputovao je danas iz Berlina na japansko ostrvo Okinavu, gde ga očekuju "vruće" teme za razgovor sa svojim kolegama - situacija na Balkanu, Bliskom istoku i Korejskom poluostrvu, dugovi Rusije, borba protiv međunarodnog kriminala, tehnološko prilagođavanje privrede eri Interneta, američki planovi o raketnoj odbrani.

Kad je o Balkanu reč, nemačke diplomate očekuju da će u centru pažnje biti separatističke aspiracije jugoslovenske republike Crne Gore i sankcije prema Srbiji koje su, kao što je nedavno konstatovano u Evropskoj uniji, neefikasne i kontraproduktivne.

Nemačka ne spada u zemlje koje aktivno podržavaju crnogorski separatizam i Berlin upozorava na opasnosti takvog potencijalnog koraka vlade u Podgorici.

Što se sankcija tiče, Nemačka deli mišljenje Francuske i još nekih članica Evropske unije da, kako je nedavno rečeno u Briselu, "nikome nije cilj da Srbiju pretvori u sirotište".

Tim manje što je svima, pa i Berlinu, jasno da je Srbija životno važna za političku i privrednu stabilnost celog Balkana, što je nominalni cilj takozvanog Pakta za stabilizaciju jugoistočne Evrope.

Od drugih tema je za Nemačku posebno interesantno pitanje duga Rusije od oko 42 milijarde dolara. Moskva pokušava da izdejstvuje oproštaj bar dela toga duga, ali je Nemačka, najveći poverenik Rusije, odlučno protiv.

Nesporazumi Moskve i Pariza

Uoči samita u Parizu se postavlja pitanje: da li će doći do susreta između francuskog predsednika Žaka Širaka i šefa ruske države Vladimira Putina?

To pitanje za Francusku je utoliko neprijatnije što, prema tvrdnjama ruskih medija koje su ovde prenete, predsednik Putin ne namerava da se sretne sa šefom Jelisejske palate da bi time izrazio nezadovoljstvo zaplenom ruskog jedrenjaka "Sedov" proteklih dana u Brestu u Frnacuskoj, kao i nezadovoljstvo stanjem rusko-francuskih odnosa uopšte, pogoršanih usled oštrog stava Pariza u odnosu na pitanje Čečenije.

U Velikoj Britaniji su primetno uzdržani u očekivanjima od narednog sastanka sedam najrazvijenijih svetskih zemalja i Rusije na japanskom ostrvu Okinava. Prevedeno na konkretan jezik, sem razgovora ne očekuje se, u stvari, gotovo ništa, ukazuju novinski komentatori.

Na dnevnom redu će, podseća se, biti i dva izuzetno važna svetska pitanja: ogroman dug nerazvijenih zemalja i mirovni proces na Kosovu i Metohiji. Ali, ne očekuju se konkretna rešenja niti značajniji predlozi.

Britanski komentatori uz to ukazuju i na visoku cenu održavanja samita. Taj dvodnevni skup će koštati oko 750 miliona dolara, a prošle godine je u Nemačkoj koštao samo sedam miliona dolara.

Za Rusiju ključna pitanja koja treba razmatrati na predstojećem samitu Grupe 8 na Okinavi predstavljaju perspektive integracije Rusije u svetske ekonomske tokove, novi ekonomski program Ruske Federacije, borba protiv organizovanog privrednog kriminala, stupanje u Svetsku trgovinsku organizaciju.

Rusija bi, kao glavni protivnik američkog hegemonizma, mogla da se nađe na udaru napada i u Moskvi se očekuje da će Amerikanci pokušati da nametnu raspravu o ruskim dugovima, slobodi štampe, ratu u Čečeniji i drugim za Moskvu neprijatnim temama.

Rusija se, međutim, potrudila da pre samita pokaže da u protivljenju američkom hegemonizmu ima snažne saveznike, od kojih je, svakako, najznačajnija Kina.

"Mir i stabilnost u 21. veku biće glavne teme sastanka G-8 u Okinavi", ocenjuje danas šef italijanske diplomatije Lamberto Dini.

Međutim, italijanski mediji i ovdašnji analitičari kao glavnu temu skupa G-8, koji sutra počinje u Okinavi, ističu raspravu o američkom antibalističkom štitu.

(Tanjug)

Najskuplji samit u istoriji

Nago, 20. jula

Dvadesetpeti samit najrazvijenijih industrijskih zemalja, ovog vikenda u mestu Nago na japanskom ostrvu Okinava, biće najskuplji u istoriji susreta lidera svetskih sila.

Japan će kao domaćin sastanka predsednika država i vlada članica G8 utrošiti ukupno 81,4 milijarde jena (815 miliona evra), a toj sumi treba dodati i troškove prethodnih sastanaka ministara finansija u Fukuoki i ministara spoljniih poslova u Mijazakiju.

Znatan deo tih sredstava utrošen je u angažovanje 22.000 policajaca i vojnika, među kojima i 2.200 pripadnika obalske straže, koji će obezbeđivati samit.

Ostatak novca je iskorišćen za nove instalacije u tom malom naselju sa 55.000 stanovnika, a među njima je Međunarodni medijski centar, koji će po okončanju samita biti demontiran.

Na raspolaganje predstavnicima medija postavljeni su računari sa besplatnim pristupom Internetu, a mnogobrojni zidni tv-ekrani koji sami koštaju preko milion jena (10.000 evra) postavljeni su za 3.000 novinara koji se očekuju u pres-centru.

Posmatrači ocenjuju da je ogroman budžet za novi samit G8 u suprotnosti sa obećanjima organizatora samita od pre dve godine da će za te, već rutinske, susrete stvoriti mnogo intimniji ambijent.