Odnosi sa SAD

 

Amerika i Japan su danas veliki ekonomski i vojni saveznici, ali to ne znači da su stvari između dve države uvek išle glatko, naprotiv.

Japan nikad nije bio kolonija iz prostog razloga što je Car uvideo kako se evropska šapa nadvila nad Azijom, shvatio je da Evropljani dolaze u tri talasa:
a) misionari - šire hrišćanstvo, pomažu nemoćnima
b) trgovci - čirenje trgovine sa dalekim narodima, donosili su svakakve novotarije koje Japanci do tada nisu videli

i taman kada se stanovništvo navikne na strance, shvate da imaju koristi od saradnje sa njima dolazi i treći talas:
c) vojnici

Da ne bi došli i ovi treći, Japanci su lepo isterali sve gai-jine (strance) iz svoje zemlje i čvrsto zatvorili kapije za njima. Tako je Japan ostao izolovan od ostatka sveta nekih dobrih 400 godina, dok 1886. jedan nabusiti američki general nije uplavio ratnim brodom u jednu japansku luku i bukvalno topovima naterao Japance na saradnju. To je početak Meiji restauracije, u kojoj se Japan (uz "malu pomoć" Amerike) ponovo otvorio ka svetu.

Počinje transvormacija cele zemlje, samuraji prelaze u priče i legende, kimono postaje odelo za svečane prilike, feudalizam zamenjuje kapitalizam (za samo 12 godina što je apsolutni rekord u svetu), počinje da se razvija industrija.

Kako japanci kada nešto rade to rade kako valja, tako su "preterali" u razvoju svoje države što je za direktnu posledicu imalo "glad" za resursima što je uslovilo osvajanje Mandžurije (Kina). To nije toliko smetalo SAD, sve dok Japan nije postao 3. pomorska sila na svetu. Tada su se SAD dogovorile sa Engleskom oko izrade propisa kojima bi smanjili japanski uticaj na moru, što je Japan naravno odbio. Zbog toga su na inicijativu SAD Japanu uvedene mađunarodne sankciej (neki istoričari tvrde da je to direktan razlog Japana za napad na SAD i ulazak u Drugi svetski rat uopšte).

'41. i bombardovanje Perl Harbora. Tada su Amerikanci zamrzeli Japance iz dna duše jer su im ovi povredili sujetu, to je ujedno i početak ratnih neprijateljstava. Nakon pet mučnih ratnih godina, velikim stradanjima sa obe strane i ogromnoj materijalnoj šteti Japan kapitulira i pada pod direktnu upravu SAD. Japan dobija novi ustav, Car gubi politički uticaj. Posleratni period nije ni malo bio lak za japanski narod, kako zbog pada morala, tako i zbog materijalne oskudice.

SAD shvataju da se komunizam nezaustavljivo širi Azijom i korisit Japan kao svoju odstupnicu u tom delu sveta. To je bilo povoljno za Japan jer su od tada krenula velika američka ulaganja u Japansku privredu. Vredni Japanci su oberučke prihvatili šansu da opet razviju svoju zemlju.

Rat u Koreji, pod uticajem SAD, doprinosi razvoju japanske vojne industrije.

60-ih privreda cveta, ratne odštete su odplćene, izvoz raste, jen jača, saradnja sa SAD je nikad bolja.

Vremenom Japan postaje druga privreda po snazi u svetu.

Kulturni uticaj Amerike na Japance, pogotovo one mlađe sve je izražajniji.

Trgovinska razmena između Japana i SAD je po obimu najveća u svetu. Ponekad se dese neke nesuglasnice (podizanje taksi na robu ovog drugog i sl.) ali se one vrlo brzo razreše na obostrano zadovoljstvo.

90-ih skladne odnose remeti samo činjenica da su američke trupe i dalje stacionirane na japanskim ostrvima i da japansko vlast nema nikakve ingerencije nad američkim vojnim osobljem. Situacija je najkritičnija na Okinavi.

21. vek - Japan je izašao iz decenijske recesije i opet diše punim plućima. SAD su od Japana tražile da pošalju svoje trupe u Irak, što je dovelo do velikog negodovanja kod pacifistički nastrojenog japanskog naroda. Na krju su Japanci poslali određeni kontigent svojih vojnika ali koji nisu direktno učestvovale u borbama. Inače ni jedan japanski vojnik nije poginuo u borbi još od '45.

Septembar 2005. Japan i Amerika se i dalje dobro slažu.

Osnovna razlika u mentalitetu Japanaca i Amerikanaca je tu tome što se Japanci od malena vaspitavaju da su deo kolektiva i da sebe podrede dobrobiti većine, dok je kod Amerikanac potpuno suprotno.Kod njih se favorizuje pojedinac i neguje individualistički duh. Ta razlika se vidi od prvog dana života, japanske majke povijaju bebe tako da ne mogu sa mrdaju slobodno nogice, dok se američke bebe povijau Pampers™ pelenama koje bebi daju veći stepen slobode.