Kako se pravi suši
Mnogo je adresa na kojima možete da saznate sve što vas zanima i sve što vas ne zanimo o zemlji na četiri ostrva
Privilegija današnjih generacija je da putem Interneta budu istraživači bez dugih meseci priprema pre nego se otisnu u nepoznato. Ako se odlučite da se zaputite u pravcu Zemlje izlazećeg sunca dobro bi bilo da sakupite što više informacija koje će vam boravak učiniti lepšim i potpunijim.
Na četiri velika ostrva, Hondo (ili Nipon, Honšu), Hokaidu (ili Jeso), Šikoku i Kjušu kao i pregršt malih ostrva, ukupne površine 377835 kvadratnih kilometara, omeđen Japanskim morem i Pacifikom proteže se Japan (jap. Nipon ili Nihon). Japanska ostrva spadaju u najgušće naseljene oblasti sa oko 125 miliona stanovnika. Glavni grad Tokio (Jedo) ima preko jedanaest miliona stanovnika, (sa okolinom čak 30 miliona) Osaka oko četiri miliona, dok Kjoto, Jokohama, Nagoja i Kobe imaju više od milion stanovnika.
Dobar turistički vodič, kao i pregršt korisnih informacija za boravak u Japanu, naći ćete na adresi www.jandodd.com. Na sajtu www.seektravel.com saznaćete neke osnovne podatke o dokumentima potrebnim za dobijanje vize, o vremenu, glavnom gradu i populaciji uopšte. Podrobnije informacije o tome šta sve treba posetiti (mesta kao što su tradicionalni Kabuki teatar, Kenroku bašta, Tsumago selo iz Edo perioda...), gde i kako se hraniti, gde kupovati i najpovoljnije odsesti naći ćete na adresi travel.excite.com, ako odaberete destinaciju Japan. Tu saznajemo da su radnje otvorene uglavnom između 10 i 20 časova, dok se u okolini železničkih stanica mogu naći i one s dužim radnim vremenom. Posebnu zanimljivost predstavlja trgovinski centar Tokijska Ginza, koji ima centre, tzv. "male Ginze" po čitavom Japanu. Nemojte se samo iznenaditi ako vas u nekoj radnji usluži robot.
Preko sajta www.japan-guide.com bliže ćete upoznati japansku umetnost i kulturu, običaje, religiju i kuhinju, a možete pratiti i vesti i sportska dešavanja. Na istom mestu dobićete korisne informacije u vezi s troškovima života i preporuke za turističke obilaske. Napomenuto je da su cene (pogotovo u Tokiju) osetno više nego u drugim delovima sveta, ali su zato cene u restoranima i supermarketima skromnije. Ako baš ne možete bez evropske kuhinje i ne želite da probate suši, supu od ajkulinih peraja i ostale japanske specijalitete, potražite japanski sajt sa "zapadnjačkim" receptima www.chachich.com. Japan Guide za kupovinu elektronskih uređaja preporučuje lokaciju Akihabara u Tokiju. Inače, tehnološke novitete, kojih u ovoj zemlji zaista ima na pretek, najbolje je pratiti preko prezentacija japanskih giganata elektronske industrije: www.sony.co.jp, www.panasonic.co.jp , www.yamaha.co.jp, www.toshiba.co.jp, www.mitsubishi.co.jp itd.
Stanovnici Japana žive pod, može se reći, neobičnim klimatskim uslovima. Na japanskim ostrvima preovlađuje vlažna monsunska klima (od suptropske do subpolarne). Zemljište je vulkanskog porekla, ali je poljoprivreda dobro razvijena na malom delu obradivog zemljišta (svega oko 16 odsto površine). Japan je poznato trusno područje, sa čak pedeset i osam aktivnih vulkana. Katastrofalan zemljotres u Kobeu obrađena je na sajtu www.seismo.unr.edu.
Dobre trgovačke veze koje je Japan uspostavio sa Kinom dovele su do prodiranja budizma, kineske kulture i pismenosti u VII i VI veku pre n.e. U XVI veku, nakon uspostavljanja vojnog staleža samuraja, Japan kreće u osvajačke pohode na Kinu i Koreju. U periodu od 1597. do 1607. godine dolazi do prvog velikog japansko-kineskog rata u kome je Japan poražen. Španski i portugalski trgovci prvi su Evropljani koji su stigli na ovo daleko ostrvo. Zbog pljački i mešanja u unutrašnje stvari države, zajedno sa ostalim strancima, proterani su, i od 1637. godine pa sve do sredine XIX veka Japan ostaje zatvoren za ostatak sveta.
Nakon vladavine krupnih feudalaca - šoguna, Mutsu - Hitu 1852. godine zavodi apsolutnu monarhiju i istovremeno premešta prestonicu iz Kjota u Tokio. Na sajtu www.misawajapan.com upoznaćete japansku dinastiju, a na www.britannica.com, u odeljku japanske monarhije dobićete informacije o japanskim carevima Hirohitu i Akihitu. Nakon vojne intervencije SAD 1853. godine Japan otvara svoje luke i uz reforme (Meiđi) kreće i ubrzan industrijski razvoj. Tako osnažen, Japan ponovo 1894. godine kreće u osvajanje kineske teritorije. Ovoga puta uspeva da zaposedne Formozu (Tajvan). Nakon toga,1905. godine Rusija biva primorana da Japanu preda južni deo ostrva Sahalin, kao i da prizna prvenstvo japanskih interesa u Mandžuriji. Rusko-japanski sukob detaljno je obrađen na sajtu wikipedia.org, kao i na www.britannica.com i www.navy.ru/history. Iste godine Japan stavlja i Koreju pod svoj protektorat, da bi je 1910. godine anektirao.
U toku Prvog svetskog rata Japan kreće u osvajanje novih teritorija - zauzima nemačke kolonije u Kini (Kiau-Čau), zaposeda ostrva u Tihom okeanu, kao i Mandžuriju. Godine 1936. preuzima i deo unutrašnje Mongolije, a zatim ponovo ratuje protiv Kine i do početka Drugog svetskog rata uspeva da osvoji oblasti severne, istočne i južne Kine. Drugi svetski rat Japan koristi za okupaciju čitavog Dalekog istoka, ali nakon bacanja atomske bombe na Hirošimu i Nagasaki avgusta 1945. godine, biva prinuđen da kapitulira i prihvati američku okupaciju.
Na adresi www.shikokuhenrotrail.com hronološki je data istorija Japana, od rane mitologije i Jamato perioda do današnjih dana. Novija istorija, počev od XIV veka, obrađena je na lokaciji www.jiyuu-shikan.org. Sajt Istorijskog nacionalnog muzeja Japana potražite na www.rekihaku.ac.jp.
Slično istoriji i japanska književnost deli se na nekoliko perioda. Jamato označava period kada Japan stiče osnove svoje civilizacije, iz doba Nara (710-784. god.) potiču najstarije pisane hronike, period Hejan (794-1185) je zlatno doba pesništva, dok u periodu Kamakura (1185-1332) preovlađuju istorijski tekstovi i ratne pripovetke. Period Nambo Kučo i Muromači (1332-1603) obeležile su kraće pesme - tanka i pesnik Kemko. U Edo ili Tokugava periodu (1603-1608) književnost prate šire narodne mase, uticaj kineske kulture slabi, a japanski pisci proučavaju filozofiju Konfučija (Ita Xinsoi, Ogu Sorai i Dizai Suntoi su predstavnici škole kagakuša). U XVII i XVIII veku istakli su se Šikamacu Monzemon i Takeda Izumo s velikim brojem komada za pozorišta joruri (lutkarsko) i kabuki (komadi s igrom i pesmama). Od 1868. godine (Meiđi period), kada se Japan otvorio prema svetu, prevode se dela engleske, francuske, ruske i nemačke književnosti, izdaju se književne novine i časopisi Buengi - Šincu.
Na sajtovima www.yomiuri.co.jp, www.mainichi.co.jp, www.asahi.com i www.sankei.co.jp možete pratiti najtiražnije japanske novine, a Kjodo vesti na www.kyodo.co.jp. Njihovi tiraži dostižu 14 miliona primeraka, a 95 odsto prodato je u pretplati. Japanske pisce i literarne novitete pratite na www.horagai.com. Biografiju i dela nobelovca Jašunari Kavabata pronaći ćete na sajtu www.nobel.se, a pisce popularnih kratkih priča i naučne fantastike na sajtovima www.writersvillage.com.
Japanska primenjena umetnost, predmeti od keramike i finog porculana, svile i metala oslikavaju njihovu težnju ka dekorativnosti. Svoj relativno skučen životni prostor osmislili su s puno dekorativnih predmeta, ne narušivši pri tom udobnost svakodnevnog življenja.
Freske iz doba Nara u hramu Horjuđi predstavljaju najranije primerke japanskog slikarstva. Period Kamakutra ističe se realizmom i stremi monumentalnosti (primer je gigantski Daibutsu Buda). U XIV i XV budistička sekta zen utiče na razvoj slikarstva i skulptura. Kolorisana grafika u XVIII veku izbija u prvi plan, a slikari Horunobu, Utamaro i Hokusai Katsusika znatno utiču i na evropsko slikarstvo XIX veka. Najbolji radovi japanskih umetnika mogu se videti na sajtu Muzeja japanske umetnosti www.dnp.co.jp/artscape, a na www.angelfire.com/anime/butterfree pratite japansku umetnost kroz razne periode (Edo period posebno je obrađen na adresi www.ibiblio.org/wm).
Ako ste voljni da naučite japanski jezik, probajte da naučite neke osnove na www.japanesetutor.org. Ako volite društvene igre, probajte da savladate japanski šah pomoću uputstva na adresi www.shogi.net.
Nataša Uskoković |