Strah od kataklizme

Tokio, najve�i grad na svetu, u kome �ivi 30 miliona stanovnika, uzdrmao je zemljotres koji je za posledicu, na svu sre�u imao samo ogroman strah njegovih �itelja.

Zemljotres je bio ja�ine 7,2 stepena Rihterove skale i pogodio je obalni deo prefekture Mijagi, oko 350 kilometara severoisto�no od Tokija. Povre�eno je oko 60 ljudi, pri�injena materijalna �teta i izazvan manji gotovo zanemarljiv cunami.

Epicentar zemljotresa je bio na dubini od 42 kilometra, udaljen oko 80 kilometara od japanske obale Tihog mora.
Agencija Kjodo je javila da se sru�io krov u zatvorenom bazenu u Sendaiju, glavnom gradu prefekture Mijagi i da su se zgrade ljuljale.

U istom gradu je desetak ljudi evakuisano iz liftova koji su ostali zaglavljeni, a zaustavljen je prevoz podzemnom �eleznicom i obustavljen rad tri nuklearne elektrane. Oko 17.000 doma�instva je ostalo bez struje.

Zemljotres se osetio i u prefekturi Saitamo, severno od Tokija, gde se sru�ila jedna ku�a, kao i ju�no od Tokija gde su se zaljuljali soliteri. Pomeranja tla je bilo i na ostrvu Hokaido.

Ju�era�nji potres na severu Japana podsetio je, me�utim, gra�ane Tokija da su me�u oblakoderima i uskim uli�icama, u liftovima i podzemnoj �eleznici izlo�eni na milost i nemilost ve�oj katastrofi. Ne postavlja se pitanje "ho�e li", ve� "kada �e se desiti veliki zemljotres" ili "Big one", koji seizmolozi o�ekuju u narednih 30 godina.

U najsmrtonosnijem potresu u istoriji Japana - 1. septembra 1923. godine - velikom zemljotresu u Kantu u oblasti Tokija, koji je bio ja�ine 7,9 Rihterove skale, poginulo je ili nestalo 142.807 ljudi.

Smatra se, tako�e, da bi potres ja�ine 6,9 sa epicentrom u glavnom gradu mogao imati za posledicu 13.000 mrtvih i poru�iti 800.000 zgrada, da ne govorimo o tome koliku bi �tetu naneo privredi druge ekonomske sile sveta.

Tehnolo�ki napredak u�inio je mnogo na prevenciji zemljotresa i na ograni�avanju njegovih posledica, ali je katastrofu te�ko spre�iti.

Od 1981. godine zgrade u Tokuju se grade �vrsto uz po�tovanje svih antiseizmi�kih normi. Najnovija zdanja se, �ak, grade na podlogama sli�nim automobilskim gumama ili na strukturama poput �ina s kugli�nim le�ajevima, �to u slu�aju pomeranja tla mo�e umnogome smanjiti vibracije na vi�im spratovima.
Da bi se za�titile vodovodne cevi, komunikacione linije i struja, Ministarstvo saobra�aja je 30 metara pod zemljom na�inilo ogromnu mre�u tunela, dugu 106 kilometara sa zidovima debljine izme�u �etiri i pet metara.

Tanjug