Strah od kataklizme

Tokio, najveći grad na svetu, u kome živi 30 miliona stanovnika, uzdrmao je zemljotres koji je za posledicu, na svu sreću imao samo ogroman strah njegovih žitelja.

Zemljotres je bio jačine 7,2 stepena Rihterove skale i pogodio je obalni deo prefekture Mijagi, oko 350 kilometara severoistočno od Tokija. Povređeno je oko 60 ljudi, pričinjena materijalna šteta i izazvan manji gotovo zanemarljiv cunami.

Epicentar zemljotresa je bio na dubini od 42 kilometra, udaljen oko 80 kilometara od japanske obale Tihog mora.
Agencija Kjodo je javila da se srušio krov u zatvorenom bazenu u Sendaiju, glavnom gradu prefekture Mijagi i da su se zgrade ljuljale.

U istom gradu je desetak ljudi evakuisano iz liftova koji su ostali zaglavljeni, a zaustavljen je prevoz podzemnom železnicom i obustavljen rad tri nuklearne elektrane. Oko 17.000 domaćinstva je ostalo bez struje.

Zemljotres se osetio i u prefekturi Saitamo, severno od Tokija, gde se srušila jedna kuća, kao i južno od Tokija gde su se zaljuljali soliteri. Pomeranja tla je bilo i na ostrvu Hokaido.

Jučerašnji potres na severu Japana podsetio je, međutim, građane Tokija da su među oblakoderima i uskim uličicama, u liftovima i podzemnoj železnici izloženi na milost i nemilost većoj katastrofi. Ne postavlja se pitanje "hoće li", već "kada će se desiti veliki zemljotres" ili "Big one", koji seizmolozi očekuju u narednih 30 godina.

U najsmrtonosnijem potresu u istoriji Japana - 1. septembra 1923. godine - velikom zemljotresu u Kantu u oblasti Tokija, koji je bio jačine 7,9 Rihterove skale, poginulo je ili nestalo 142.807 ljudi.

Smatra se, takođe, da bi potres jačine 6,9 sa epicentrom u glavnom gradu mogao imati za posledicu 13.000 mrtvih i porušiti 800.000 zgrada, da ne govorimo o tome koliku bi štetu naneo privredi druge ekonomske sile sveta.

Tehnološki napredak učinio je mnogo na prevenciji zemljotresa i na ograničavanju njegovih posledica, ali je katastrofu teško sprečiti.

Od 1981. godine zgrade u Tokuju se grade čvrsto uz poštovanje svih antiseizmičkih normi. Najnovija zdanja se, čak, grade na podlogama sličnim automobilskim gumama ili na strukturama poput šina s kugličnim ležajevima, što u slučaju pomeranja tla može umnogome smanjiti vibracije na višim spratovima.
Da bi se zaštitile vodovodne cevi, komunikacione linije i struja, Ministarstvo saobraćaja je 30 metara pod zemljom načinilo ogromnu mrežu tunela, dugu 106 kilometara sa zidovima debljine između četiri i pet metara.

Tanjug