Aljaska na japanskoj šolji

Na ostrvu Grenada na Karibima putevi su sa mnogo uspona i naglih krivina, pa je vozač primoran da neprekidno bude koncentrisan i da vozi gotovo kao pravi žongler. Ali, ma šta činio, vozač ne može ništa da učini sa prilično tvrdim i nefleksibilnijim automobilima američke proizvodnje, koji ovakve puteve mogu uspešno da pređu samo ako idu veoma sporo.

Jedini način da se po Grenadi efikasno vozi i željene razdaljine brzo pređu jesu automobili japanske proizvodnje, koji su meki, imaju veliki raspon okreta volana i lako savlađuju uspone. Zbog toga su na Grenadi, ostrvu nadomak SAD, najrasprostranjeniji japanski automobili. Ovo tvrdi japanski fri lans novinar Mikio Jošino, koji je tokom svojih putovanja svetom, ispitivao šta sve lokalno stanovništvo koristi od proizvoda iz njegove daleke zemlje, a uvek kada je bilo moguće pitao je i za razloge za to.

Jošino je prošle godine putovao širom američkog kontinenta, s krajnjeg juga na sever, video mnogo toga, razgovarao sa mnogo ljudi i iznenadio se u kojim sve neobičnim situacijama nailazi na proizvode iz svoje zemlje, sa naznakom "made in Japan". Ali, veoma neobični japanski novinar nije obraćao pažnju na one uobičajene situacije i sfere u kojima dominiraju japanski proizvodi, već na one manje poznate.

Već se prilično u svetu zna da je japansko jelo suši, od presnih morskih plodova i kuvanog pirinča, veoma popularno u Sjedinjenim Državama, jer nema novijeg američkog filma u kome ga junaci svakodnevno ne jedu. Ali, malo je onih koji znaju da su Japanci proizveli robote koji prave suši i postavljaju obroke na traku koja kruži šankom, da bi gosti mogli da se sa nje sami posluže. Ti roboti su "made in Japan", ali ih više nego u zemlji porekla ima u SAD, jer tamo nema dovoljno kuvara koji vešto i brzo suši prave rukama, pa su im roboti neophodni.

Takođe se verovatno malo zna da, iako su frižideri i automati za pravljenje leda široko rasprostranjeni svetom, u nekim zemljama ipak ne žele da razbacuju električnu energiju i na to, pa led prave ručnim aparatima, koji su u većini zemalja skoro izumrli, ali ih u zemlji elektronike Japanu i dalje vole i proizvode. Takve aparate za ručno pravljenje leda posebno vole u Peruu, gde ćete, posebno u malim gradovima, retko naći frižider ili električni automat za pravljenje leda, ali ručni aparat, sa jasnom naznakom "made in Japan", u Peruu nalazite na svakom koraku, piše novinar Jošino.

Ali, na krajnjem severu američkog kontinenta japanski novinar naišao je i na možda najinteresantnije otkriće o upotrebi proizvoda iz svoje zemlje. Taj deo kontinenta se zove Aljaska, jedna od država SAD, teritorija bogata zlatom koju su pre tačno 136 godina za male pare (7,2 miliona dolara) Amerikancima prodali ruski vladari. Na Aljasci, verovali ili ne, u svakoj kući, ustanovi, radnji, bukvalno svugde, upotrebljavaju klozete proizvedene u Japanu.

U Sjedinjenim Državama, uprkos trenutnoj krizi, i dalje žive kao u vreme blagostanja i razbacuju energiju i resurse, ali na Aljasci, koja je uvek bila različita i posebna, tako ne razmišljaju. Na Aljasci je, na primer, voda dragocena, pa japanski toaleti, posebno pravljeni i programirani da efikasno i štedljivo koriste vodu, uz isti efekat, privlače pažnju svih kupaca. Japanski klozeti brižljivo su pravljeni da vodu što više štede, ali njihovi efekti nisu različiti od bučnih i rasipničkih "made in USA", pa na Aljasci više vole japanske.

Pored toga, japanski toaleti imaju uređaje za zagrevanje sedišta, pa na hladnoj Aljasci obožavaju ovakvu pogodnost. Ništa lepše nego u ledenoj kući i ledenom klozetu sesti na toplo sedište u WC-u i mirno obaviti svoju potrebu, kažu građani Aljaske. Osim toga, novi japanski toaleti imaju ugrađene mini tuševe, unutar klozetske šolje, pa se posle obavljene velike nužde pomno opere toplom vodom i osuši strujom toplog vazduha. Ovakvi toaleti, koji u sebi sadrže i bide i sušionicu, zadovoljavaju i najtajnije prohteve stanovnika Aljaske pa, kako piše Jošino, kao nekada u vreme zlatne groznice na Aljasci, na toj američkoj teritoriji vlada prava "japanska klozetska groznica".

Dragan Milenković