Reči koje počinju slovima LJ i NJ nalaze se na odgovarajućim mestima pod slovima L i N. Ostale reči su navedene abecednim redom.

I

GLASOVNE PROMENE

1. Reči u kojima nije izvršeno novo jotovanje, navedene su u oblicima u kojima ih pisac koristi u delu. Takvi su primeri: bitje, cvijetje, divji, gvozdje, vidjenje, milosrdje, pitje (iako se u tekstu sreće i piće), prolitje, rodjak... Bez epentetskog l navedene su reči kao travje, uzglavje, zdravje (iako u delu postoji i oblik zdravlje).

2. Finalna sekvenca -st je u nominativu jednine imenica u celom delu uprošćena (-s). I kada se u tekstu ne javlja oblik nominativa jednine neke imenica, ona je navedena bez -t na kraju (npr. gorkos, kripos, navidos, neharnos). Ovo važi i za pridev čis (< čist).

3. Reči u kojima nije zabeležena glasovna promena jednačenja po zvučnosti, navedene su sa tom glasovnom promenom. Tako reč izpraznijem treba potražiti pod isprazan. Tako je i sa odrednicama: nathoditi, ophoditi, opkružiti, opsjeniti, opsluživati, otkriti, ropstvo, ženidben...

4. Reč počten je tako i navedena jer je to jedini oblik koji se javlja u tekstu. Isti je i razlog takvog navođenja reči ljudcki.

II

ZAMENA STAROG GLASA JAT

U delu se javlja i ijekavska i ikavska zamena starog jata.

1. Reči su navedene u ijekavskom obliku i u onim slučajevima gde Gundulić uporedo koristi i ikavsku varijantu iste reči. Tako se i oblik cvijet i oblik cvit mogu naći pod odrednicom cvijet. Oblik daždjeti iskorišćen je mesto oblika dažditi, gdje m. gdi, oblijepiti m. oblipiti, pred m. prid, prosvijetliti m. prosvitliti, slijed m. slid, slijediti m. sliditi...

2. Kada je pisac bio dosledan u ikavskoj zameni, reči su i navedene u takvom liku (npr. gnjiv m. gnjev, nalip m. nalijep i složenice sa prefiksom pre- koji svuda u tekstu ima formu pri-).

3. Pridev bijel je naveden u takvom liku, jer je oblik bio pomalo arhaičan i danas ne tako običan (dok dio ima prednost nad oblikom dijel).

III

IMENICE

Imenice su navedene u nominativu jednine (osim onih koje imaju samo množinske oblike).

1. Imenica kamen navedena je pod kami da bi se razlikovala od gradivnog prideva kamen. Gundulić je i upotebljava sa ovim starim nastavkom.

2. U tekstu se javljaju oblici plam i plamen, ali se oba nalaze pod plam. Reči sjen i sjena su pod sjen.

3. Reč brijeme navedena je pod vrijeme. Oba lika se sreću u tekstu.

IV

ZAMENICE

1. Povratna zamenica sebe, se navedena je pod odrednicom sebe. Rečca se koja stoji uz povratne glagole stoji pod se.

2. Varijante upitno-odnosne zamenice tko i ko nalaze se pod tko.

3. Ništa i ništor su pod ništa.

4. Pokazne zamenice imaju sledeće odrednice: ovaj, ova, ovo, ovi; on, ona, ono, oni; taj, to (oblik za ženski rod se ne javlja u tekstu, a reč ti postoji samo kao lična zamenica). Oblici stare pokazne zamenice saj i sej stavljeni su pod saj.

5. Zamenice kakav i kakva nalaze se pod kakav.

V

PRIDEVI

Pridevi su navedeni u nominativu jednine muškog roda neodređenog vida, osim onih koji imaju samo određeni vid.

1. Pridev mnogi je naveden u određenom vidu, iako Gundulić koristi i oblike neodređenog vida.

2. Pridev prav je naveden pod oblikom pravi jer u tekstu ima značenje „ispravan”, a neodređeni vid ovog prideva ima danas samo značenje „ravan”.

3. U određenom vidu je naveden i pridev vrli jer bi eventualna forma neodređenog vida bila krajnje neobična.

4. Oblici komparativa i superlativa prideva svrstani su pod pozitivom tog glagola (npr. oblik bolju treba potražiti pod dobar). Ovo važi i za prilog veće, što je zapravo komparativ od vele (prilozi sa istim značenjem, mnogo i puno, ne javljaju se u tekstu).

5. Pridev zlatan naveden je pod zlat.

VI

BROJEVI

1. Broj jedan je naveden kao bilo koji pridev.-

2. Redni brojevi su takođe navedeni kao pridevi (prvi, stoti), s tim što se redni broj treći nalazi u tekstu samo u obliku treti te je u tom liku i naveden.

VII

GLAGOLI

Glagoli su navedeni u obliku infinitiva. Povratni glagoli u rečniku ne stoje uz partikulu se.

1. Kao posebne treba potražiti sledeće glagole i to pod ovim odrednicama: biti, jesam, nijesam, htjeti, neću, velim.

2. Oblici trpnog glagolskog prideva navedeni su kao samostalne odrednice, a ne pod infinitivima glagola od kojih su nastali. Radni glagolski pridev je uvek pod infinitivom.

3. Glagolski prilog sadašnji naveden je pod infinitivom, osim kada je adjektiviziran i u potpunosti vrši funkciju atributa u rečenici (npr. bjeguća, minuća, smrdeću, gorući zmaj – ovaj poslednji ima u tekstu čak i oblik superlativa najgorući). Glagolski prilog prošli uvek je pod infinitivom.

4. Oblici šljem i pošljem navedeni su pod infinitivima slati i poslati i to su jedini oblici ovih glagola.

VIII

NEPROMENLJIVE REČI

Nepromenljive reči se u ovom delu često javljaju u više likova. Svi likovi iste reči imaju, međutim, samo jednu odrednicu u rečniku. Ovde je navedeno koje reči treba tražiti pod istom odrednicom: