Zitelji Svete Gore Atonske su ljudi od krvi i mesa. Stanovnici su zemlje, ali i gradjani neba. "Angeli u telu" koje muci svaka ljudska muka. To su ljudi koji ne zive po svojoj volji. Nemaju svoja prava i slobode. Zive po bozanskom pravu i slobodi. Celog zivota sakupljaju bozanski med, hrane se bozanskom hranom, piju "bozansko vino". Od zemaljske hrane uzimaju beskrajno malo a uvek siti, zdravi i duhom krepki. Malo spavaju a uvek su odmorni. Oci im stalno gledaju, a noge im se nikad ne umaraju. Strogi su prema sebi, a blagi prema drugima. O sebi nemaju lepe ni o drugima ruzne reci. Nista nemaju a ni u cemu ne oskudevaju. Sve sto dobiju drugima daju. Davanje je njihovo najvece primanje. Stalno siromasi a uvek nekoga daruju i obogate. Svetogorski monasi, umotani u rasu smirenosti i veo radosne tuge, malo govore i mnogo kazuju. I kad cute nverovatno recito zbore. Njihove reci su grmljavina Hristove munje. Njihov je glas a Njegova rec i naum. Zato su um i reci tako bistre, mocne i silne! Govore razlicitim jezicima i narecjima, a savrseno se sporazumevaju. Vode poreklo od razlicitih naroda, a zive kao braca. Gde je jaka i iskrena vera tamo i tudjini postaju srodnici, a tamo gde je maloverje, krivoverje i bezverje, i srodnici postaju tudjini. Vreme mere na tri nacina, a opet im je sve uskladjeno. Nikud ne zure a sve stizu i na vreme zavrse. Imaju razlicite Tipike i pravila, a jednstvenu veru i zivot. Razliciti a jedinstveni u svemu. Zivot svetogorskih monaha je je jedna neprestana Liturgija. Stalno se mole i slave Gospoda. U svako doba i vreme. Danju i nocu. Kad rade i kada spavaju. Istovremeno izgovaraju molitvu: Gospode Isuse Hriste Sine Bozji pomiluj me i udisu vazduh. Zato im je zivot uskladjen sa dva ritma: bozanskim i kosmickim. Sveta Gora je "nebeski grad", deo Neba na zemlji parce zemlje na Nebu. Tamo najjasnije odjekuju zvuci bozanske muzike koju izvode cudesni andjelski i svetiteljski horovi. Kao retko gde tu se ukrstaju vreme i vecnost, Nebo i zemlja, bozansko i ljudsko. Sklonjena od sveta, pod omofor Presvete Bogorodice, Gora Atonska cini za svet vise nego on sam za sebe. Tokom vekova napadali su je mocne vojske sa smrtonosnim oruzjem. Uvek se branila samo molitvom, postom i nenasiljem i uvek bila pobednik. Da je bilo drugacije danas je ne bi bilo. Sveta Gora je "duhovni dom" balkanskih naroda i najznacajniji duhovni, intelektualni i kulturni centar na hriscanskom Istoku u Srednjem veku. Svetogorsko monastvo i uopste monastvo i uopste monastvo na Pravoslavnom istoku bilo je "elita hriscanskog drustva". Ono sto se danas smatra pod pojmom pravoslavne filosofije zivota, tokom vekova uoblicilo je monastvo, bilo da je rec o teologiji, bogosluzenju, etici, kulturi, ili duhovnom zivotu. Egzistencijalnim i duhovnim iskustvom Svete Gore nadahnuti su arhitektura, umetnost, knjizevnost, poezija, muzika, crkvena i drzavna politika, celokupno ustrojstvo drustva.

ARHIDJAKON RADOVAN BIGOVIC

MOLITVA BEZ PRESTANKA

Sveta Gora je carstvo bez krune,
drzava bez vojske,
zemlja bez zena,
bogastvo bez novca,
mudrost bez skole,
kuhinja bez mesa,
molitva bez prestanka,
veza sa nebesima bez prekida,
slavopoj Hristu bez umora,
smrt bez zaljenja.


EPISKOP NIKOLAJ VELIMIROVIC