Smatra se da Priboj postoji još mnogo pre 1418.godine kada se pominje prvi put u istoriji i kada ga je osvojio Isak-beg.Kasnije se pominje u Povelji kralja FridrihaIII iz 1448. godine,  zatim 1463. godine u jednom putopisu  pominje se Priboj u nahiji Dobrun, a drugi put 1485. kao sedište istoimene nahije. Potpunije podatke o Priboju, kao gradu,  dali su Benedikt Kuripešić, slovenački putopisac koji je prolazio kroz Priboj 1530. godine, i Evlija Čelebija koji je boravio u Priboju 1662.godine. 

 Povoljan strateški položaj donosio je Priboju brz privredni razvoj, ali i velika rušenja i razaranja: rušen je u vreme turskih osvajanja, rušili su ga Austrijanci u XVII veku, goreo je 1809.godine, a stradao je u vreme Balkanskih ratova, zatim u Prvom i Drugom svetskom ratu.
Iako prošlost Priboja nije dovoljno isrtažena, zna se da na ovom prostoru odvijao veoma intenzivan privredni i kulturni život. Nedaleko od Priboja, u naselju Jarmovac,  nalazio se praistorijski rudnik bakra, jedan od retkih južno od Save i Dunava.  Dokaz za ovo su i još postojeća rudarska okna, za koje pisani izvori a i predanje govore, da je tu, još za vreme  Rimljana, a naročito za vreme Nemanjića kopana i topljena bakrena ruda. Rudarsko okno, unutra sa zidovima prepunim šalitre, koji nisu ni vekovi ni milenijumi  zatvorili dokazuje praistorijsko postojanje. Rudarski čekić, pronađen baš ovde i još neki znaci govore da je tu postojao jedan od svega nekoliko rudnika samorodnog bakra, otkrivenih do danas u Srbiji. 

Manastir Sv. Nikole u Pribojskoj Banji je sigurno jednan od značajnih kultutno istorijskih spomenika ne samo u našem kraju nego u celoj Srbiji. Manastir je zadužbina Nemanjića i postoji više od osam vekova,nekoliko je puta rušen i spaljivan ali je uprkos tome  i danas zadržao svoj prvobitni oblik zahvaljući svim njegovim ktitorima a prvenstveno Stefanu Dečanskom koji ga je ponovo podigaižo iz ruševina.  Vrlo je bogat  ikonama, dragocenostimaa i značajnim natpisima pa bi ga zbog toga vredelo i posetiti 

 Na oko pet  kilometru istočno od Priboja nalazi se Pribojska Banja, poznata po svojoj lekovitosti još iz doba Rimljana. Do danas ni delimično   iskorišćenih  kapaciteta postala je lečilište za bolesti različitih oblika, poseduje tri mala i jedan veći bazen  u sklopu medicinskog stacionara. 

Nedaleko od Priboja, na oko 5km, nalazi se Pribojska Banja, ponata po lekovitosti termomineralnih izvora još iz rimskog doba. Njeno ekološko bogatstvo, njen prirodni, otkriveni i neotkriveni, a za ljudski život, neophodan, potencijal, a posebnu izuzetnu lekovitost  terba bolje prikazati i izvući iz anonimnosti, i  svrstati je među znamenitosti Srbije i srpskog naroda. U zemlji ispod banje i njene šire okoline,  leži ogromna prirodna akumulacija čiste hladne vode (Murteničko jezero). Takođe, ispod te akumulacije, na preko 900km2, leži jezero tople vode, temperature oko 60`C. Inače termalni centar je smesten na samom izvorištu banjskog potoka ”jaza”, koji snagom preko 43 l/sec izbija iz male pećine, a temperatura vode na izvoru  je oko 38?C. Jedna od  prvih analiza je vršena 1878. godine  u Beču i od tada se ubraja u vrhunske svetske termalne izvore. Banja je imala važan geostrateški položaj i svojim znamenitostima,  predstavljala mnogo više u Staroj Srbiji, nego sto je to danas slučaj. 
Istorijski je interesantan i manastir Orahovica u Mažićima kod Priboja. Njegovu izgradnju je započeo kralj Milutin obnovom crkve svetog mučenika Georgija. Manasitr je u svojim putopisima opisao i Evlija Čelebija diveći se njegovom bogatstvu i veličini. Manasir je više puta rušen i obnavljan, a nakon spaljivanja 1743. godine opusteo je. Zavičajni muzej Priboj je 1999. godine započeo radove na njegovoj obnovi.
U selu Krajčinovići, nalazi se  stara crkvica koju je nad grobom svoje majke podigao Mehmed-paša Sokolović. U okolini ovog sela  su prilikom novijih iskopavanja pronađeni predmeti materijalne kulture iz helenističkog i keltskog doba.
Priboj se nalazi u živopisnoj dolini reke Lima, na nadmorskoj visini od 385 m i jedna je od većih stanica na pruzi Beograd - Bar. Obuhvata površinu od 550 km2 i ima 35.950 stanovnika.Svoj procvat i burni privredni razvoj Priboj je doživeo tek posle Drugog svetskog rata. Tada je izgrađen čitav jedan novi grad sa jakom indusrijom koji je tada možda posle Užica, u našem kraju, bio najjači industrijski centar.Tada je podignuto više škola osnovnih i srednjih, jedno vreme je postojala i viša škola, drugih obrazovnih i zdravstvenih ustanova, ugostiteljskih objekata , stanova u društvenom i privatnom sektoru itd. Priboj je  poznat i izvan granica naše zemlje zahvaljujući autobusima i kamionima Fabrike automobila FAP, izgrađene 1953. godine. Međunarodne sankcije i ekonomska kriza zaustavile su saradnju sa vodećim svetskim firmama u automobilskoj industriji, pre svih "Mercedesom". Uz FAP se razvijao i industrijski kompleks "Poliester" koji proizvodi predmete od plastičnih masa i delove za automobile. Hemijska industrija "Epoxid" uspela je i u godinama krize da sacuva solidnu poziciju na tržištu. Bez obzira na lošu situaciju, u poslednjih nekoliko godina su izgrađeni značajni objekti za grad kao što su sportska dvorana, novi most i dr. A u izgradnji je i nova  crkva koja se nalazi u samom centru grada i to je prva crkva koja je uražena u novom delu Priboja . U Priboju je u nekom skorijem periodu otvoreno nekoliko novih ugostiteljskih obejekata  u kojima se zabavljaju ne samo  mladi iz Priboja nego ovde dolaze i  Prijepoljci, Novo Varošani i mladi iz Republike Srpske. 

 Sport u Priboju je uglavnom vezan za Rukometni klub Epoxid, koji je bio naš prvoligaš, zatim je značajan i Fudbalski klub FAP, kao odbojkaski i košarkaški klub. Atletičari pribojskog kluba  su ušestvovali na mnogim našim i internacionalnim takmičenjima, na kojima su ostvarivali značajne rezultate. Šahisti kluba iz Priboja su takođe učestvovali na domaćim i na svetskim takmičenjima i neki od naših šahista su dobijali zlatne medalje.
Kulturna dešavanja u Priboju poslednjih godina su malo umanjena, ali moraju  se pomenuti Limske Večeri poezije koje su prerasle u manifestaciju. U organizaciji galerije Spirala, koja je počela sa  radom pre nekoliko godina, održane su brojne izložbe,kao i  samostalne izložbe koje se održavaju već duži niz godina u organizaciji Doma Kulture. Zavrsen je i obnovljen zavičajni muzej za koji se smatra da na našim prostorima ima veoma velike arheološke, istorijske a pre svega etografske vrednosti, bitne kako za naš narod tako i za našu kulturu.