LEOPARD 1
Nema�ki Leopard 1 je tokom hladnog rata bio najrasprostranjeniji tenk u NATO savezu. Vi�e od 4800 ovih tenkova (i 1772 druga vozila razvijena na bazi Leoparda 1) je u naoru�anju 10 armija (od toga su 9 �lanice NATO-a).
Prvi tenk koji je Bundeswehr (Armija Zapadne Nema�ke) koristila bio je ameri�ki M-47, koji je trebalo da bude zamenjen novim Francusko-Nema�kim projektom. Me�utim, do�lo je do neslaganja i partneri su se razisli. Tako su Francuzi razvili AMX-30, a Nemci Leopard-1. Serijska proizvodnja Leoparda po�inje u Minhenskoj firmi Krauss-Maffei 1963. godine, a prvi tenk u operativnu upotrebu ulazi septembra 1965. Serijska proizvodnja je prekinuta 1979. godine, ali je 1981. ponovo pokrenuta zbog porud�bina iz Gr�ke i Turske. Za potrebe Italijanske vojske Leopardi su po licenci proizvo�eni u firmi OTO Melara.
Posada Leoparda-1 se sastoji od �etiri clana, sa voza�em sme�tenim u prednjem delu tenka, sa desne strane i ostala tri �lana (komandirom, ni�and�ijom i puniocem) u kupoli. Osnovno naoru�anje ovog vozila predstavlja britanski top L7A3, kalibra 105 mm, proizveden u firmi Royal Ordnance iz Notingema. Borbeni komplet se sastoji od 13 metaka u kupoli i jo� 42 u telu tenka. Od naoru�anja Leopard ima jo� i dva mitraljeza MG3 kalibra 7,62 mm, jedan spregnut sa topom i jedan na krovu kupole, kao i 8 baca�a dimnih kutija.
U standardnu opremu vozila ulaze ura�aji za NHB za�titu, sistem za grejanje i IC ure�aji za osmatranje i ni�anjenje no�u. Tenk je osposobljen za savla�ivanje vodenih prepreka podvodnim gazom do dubine 2,25 m uz minimalnu pripremu, ili do dubine 4 m u izuzetnim okolnostima i uz posebnu pripremu.
VERZIJE:
Prvih 1845 Leoparda-1 proizvedenih za Bundeswehr je dodavanjen termalne obloge za top, sistema stabilizacije topa i zamenom gusenica modernizovano u verziju Leopard 1A1. Kasnije su, dodavanjem novog oklopa, isti ovi tenkovi modifikovani u verziju Leopard 1A1A1.
Slede�a 232 tenka su proizvedena po standardu Leopard 1A1, ali uz novi sistem NHB zastite, oja�anu kupolu i pasivne sisteme za osmatranje i ni�anjenje no�u na bazi poja�ivaca slike II generacije. Ova verzija je ozna�ena Leopard 1A2.
Jo� 110 tenkova je proizvedeno po standardu Leopard 1A2, ali je dodat i novi oklop sa modela Leopard 1A1A1. Ova verzija nosi naziv Leopard 1A3.
Slede�u verziju u naoru�anju Bundeswehra predstavljaju 250 vozila Leopard 1A4 koji se od verzije 1A3 razlikuju samo po ugra�enom novom sistemu za upravljanje vatrom.
Planirano je da se svih 1300 Leoparda-1 koji su danas ostali u naoru�anju Nema�ke vojske modernizuje na standard 1A5, koji podrazumeva termoviziju, novi SUV, pobolj�ani oklop i druge modifikacije.
Australijska verzija Leopard AS1 je ekvivalentna Nema�koj varianti Leopard 1A3.
TAKTI�KO - TEHNI�KE KARAKTERISTIKE
